Author: Sajma Drazanin

Eko festivalom u gradskom parku počela je nedelja obeležavanja Dana grada. Raznim ekološkim akcijama, učenici srednjih I osnovnih škola, ali i vrtića poslali su poruku da prirodu treba čuvati. Ovo je treći put da se ovakva manifestacija održava u Novom Pazaru, a organizator je Centar za decu i omladinu Duga.
U duhu širenja ekološke svesti novopazarski park danas je bio zelena oaza mladosti.

Učešćem na trećem Eko festivalu koji je i ove godine u Gradskom parku organizovao Centar za decu i omladinu “Duga”, učenici osnovnih i srednjih škola i vrtića otvorili su nedelju rođendanskih aktivnosti Novog Pazara. Ovo je treći put da se eko festival održava u Novom Pazaru, gde se raznim aktivnostima šalje poruka da prirodu treba čuvati.

“Ovaj ekološki praznik je najveseliji i najlepši način da započnemo obeležavanje Dana grada. Kroz različite vrste kreativne prakse i druženje razvijamo ljubav prema prirodi kod dece, rekla je direktorka Centra” Duga” Fatima Durović.

Revija osmeha, boja i originalnosti nije ostavila ravnodušnim ni predstavnike lokalne samouprave.

“Želimo da objasnimo mladima koliko je važno da o okolini vode računa, da razviju ekološku svest kako bi čuvali grad i svoj način razmšljanja preneli na nove generacije, kazao je pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara Ervin Čašić.

U Novopazarskom parku danas je organizovana izložba likovnih radova na temu: Moj eko grad, svoj doprinos ovoj manifestaciji dalo je Ekološko društvo Duga. Mališani su priredilli i Eko maskenbal i reviju, gde je na kerativan način poslata poruka o značaju očuvanja životne sredine. Održana ja i ekološka predstava, ali i razne radionice za učenike srednjih I osnovnih škola, ali I predškolce, na temu Grad slikan mladošću. Direktorka Centra za decu i omladinu Duga Fatima Durović zahvalila je svima, koji su svojim učešćem dali podršku organizaciji Eko festivala.

U 2019. srpskoj ekonomiji slede povećane neizvesnosti, ali joj ne preti izbijanje nove krize, ocenjuje se u najnovijem broju Kvartalnog monitora.

Ono što predstoji je ograničeno usporavanje privrednog rasta uz dalje pogoršanje nekih makro indikatora (poput trgovinskog deficita), prognoziraju autori Kvartalnog monitora koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu.

Možda još više od uočenih nepovoljnih dugoročnih i kratkoročnih privrednih trendova zabrinjava to što Vlada na njih nema odgovarajuće odgovore, upozoravaju ekonomskim analitičati.

Kako se navodi, niti se u dovoljnoj meri sprovode strukturne reforme potrebne za dugoročno održivo ubrzanje privrednog rasta, niti se merama ekonomske politike odgovara na uočene

pojedinačne probleme privrede. Na primer, iako je već u drugoj polovini 2018. bilo evidentno usporavanje privrednog rasta, Vlada nije iskoristila priliku da budžetom za 2019. to usporavanje kompenzuje povećanjem ulaganja u infrastrukturnu i većim smanjenjem poreskog opterećenja zarada privatnog sektora (umesto toga prioritet je bilo prekomerno povećanje zarada u opštoj državi i nabavka opreme za vojsku i policiju).

Slično tome, Vlada još uvek nije reagovala na snažan pad proizvodnje u EPS-u koji traje još od avgusta 2018, a dešava se već drugi put u prethodne dve godine

Iako je proizvodnja u EPS-u šest uzastopnih meseci u relativno snažnom međugodišnjem padu, iz nadležnog Ministarstva energetike (kao i iz samog preduzeća) daju se neutemeljene i netačne izjave o dobrom stanju elektroenergetskog sistema zemlje i uspešnom ispunjavanju planova.

Izvor: Nova ekonomija

Potvrđeno saznanju “Novosti” da će dužnici u francima dobiti otpis od oko 40 odsto glavnice. Uz to idu i poreske olakšice od dva do tri procenta. Leks specijalis povoljniji za građane nego za banke.
PREMA poslednjim saznanjima “Novosti”, otpis glavnice zaduženih u “švajcarcima” biće oko 40 odsto, baš kao što su naše novine prve i objavile. U petak će na stolu biti iščišćen predlog leks specijalisa, oko kojeg su se usaglasili država, bankari i dužnici. Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke “opraštaju” između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata

Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima nadgornjavali bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i 50 odsto koliko su tražili dužnici. Država je “presekla” u još jednoj stvari: leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo na one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je bio zahtev banaka.

Na stolu tokom pregovora bio je nacrt zakona koji je sačinila država na osnovu onoga što su banke bile spremne da ponude u svom predlogu teksta zakona i onoga što su zahtevali dužnici. Sudeći prema informacijama sa pregovora u sredu, ponuđenim rešenjem dužnici su bili daleko zadovoljniji nego bankari. Zato su se pregovori i nastavili.

Mogućnost otpisa dugova nastala je posle usvojenog stava Vrhovnog kasacionog suda, donetog 2. aprila, kojim se indeksacija kredita u švajcarskim francima smatra – ništavom, te ovaj sud preporučuje konverziju zajmova u evre.

U zavisnosti od toga koja strana se pita, mogući otpis duga zaduženih u francima ide od 20 odsto, pa do čak 70 odsto. Ovih 20 odsto bi se, po nekim tumačenjima, dobilo kada bi se krediti u švajcarcima konvertovali u evro po uslovima koji su važili na dan zaduženja. Ovakvo rešenje najviše pogoduje, naravno, bankama. U suprotnom, pojedini dužnici koji su već angažovali veštake za procenu, došli su čak do 70 odsto otpisa u slučaju da o tome odlučuje sud. U pregovorima su bankari ponudili malo više od onog što smatraju da treba da plate, a dužnici zahtevali nešto manje od onoga na šta imaju pravo – 30 nasuprot 50 odsto. Presudila je država sa 40 odsto otpisa u tekstu zakona. Kao što su “Novosti” već pisale, posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će biti vezane za kurs evra.

Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.

NIJE OBAVEZNO PRIHVATANjE
Novi zakon neće biti obavezan za sve zadužene u francima. Prihvatanje konverzije u evro biće ostavljeno na volju svakom dužniku, iako su banke početnih dana pregovora insistirale da zakon bude obavezujući. Ovim rešenjem, svaki dužnik moći će da se opredeli da li prihvata otpis dela duga i otplatu ostatka računatu u evrima, ili će ipak pravdu i naknadu štete potražiti na sudu.

Izvor:Novosti

Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress u subotu u 14 sati u hotelu „Borovi“ u Sjenici organizuje predavanje o aktuelnim pitanjima u oblasti poljoprivrede. Na skupu će govoriti predstavnici relevantnih institucija, a pored predstavnika lokalnih službi za poljoprivrednike, mogu prisustvovati svi zainteresovani poljoprivrednici.

Svi zainteresovani poljoprivrednici moći će da čuju sve o aktuelnostima iz oblasti poljopivrede na konferenciji pod nazivom “ Perspektive razvoja poljoprivrede na Pešterskoj visoravni”. Na ovoj radionici, koja je zakazana u subotu u hotelu Borovi u Sjenici, učestvovaće predstavnici ministarstva poljopivrede, uprave za agrarna plaćanja i drugi relevantmni predavači i gosti. Organizatori pozivaju sve zaintreresovane poljoprivrednike, predstavnike poljoprivrednih udruženja prerađivače kao i predstavnike stručnih službi lokalnih samouprava da učestvuju na ovom događaju.

Organizator konferencije je Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“, nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji.

Na današnjoj sednici Gradskog veća usvojena je odluka na osnovu koje će se raspisati Konkurs za dodelu stipendija najboljim studentima iz Novog Pazara. Gradonačelnik Nihat Biševac je izjavio da Novi Pazar nastavlja da ulaže u obrazovanje mladih, koji su, kako je nagalasio, budućnost ovog grada.

“Ovo je prvi put da samostalno nagrađujemo najbolje studente. U prethodnom periodu smo nagrađivali učenike osnovnih i srednjih škola, učenike i profesore koju su postigli rezultate na republičkom takmičenju. Nastavljamo sa politikom ulaganja u mlade ljude. Grad ovim konkursom nastavlja da nagrađuje najbolje.”, rekao je gradonačelnik Biševac.

Konkurs će biti raspisan početkom sledeće nedelje i trajaće do kraja aprila. Tekst konkursa će biti objavljen na gradskom sajtu odmah po raspisivanju konkursa, o čemu će javnost biti uredno obaveštena.

Pravo na studentsku stipendiju imaju studenti iz Novog Pazara koji studiraju na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, koji nisu u radnom odnosu, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, koji nisu izgubili nijednu godinu tokom studija, uz maksimalnu efikasnost tokom studiranja, koji su prema nastavnom programu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu osenu najmanje 9 (devet). Na ovaj konkurs se mogu prijaviti studenti od druge do završne godine osnovnih studija. Studenti bez roditeljskog staranja imaju pravo da budu posebno rangirani u okviru navedenih uslova, osim onog koji se tiče prosečne ocene.