Author: Sajma Drazanin

“Bijelo dugme” 20. aprila na Trgu za godišnjicu grada.

POVODOM 558. godišnjice Novog Pazara, gradska uprava organizovaće 20. aprila na glavnom trgu koncert Gorana Bregovića i “Bijelog dugmeta”. Verovali ili ne, slavni Brega će prvi put, u gotovo pola veka dugoj i uspešnoj karijeri, nastupiti u Novom Pazaru. Posle koncerta, nastaviće turneju “Tri pisma iz Sarajeva” nastupima u Americi, Španiji, Rusiji i Australiji.

– Uvek je lepo kad negde sviramo i gostujemo prvi put – izjavio je Bregović. – Novi Pazar je posebno drag grad i radujem se što ćemo ga uskoro i posetiti. “Bijelo dugme” će svirati prvi put, biće veliki koncert, pevaće i Alen i Tifa. Tog dana je praznik u Novom Pazaru i sigurno će biti ludo i veselo 20. aprila na trgu.

Inače, Brega će 25. maja u Mariboru sa filharmonijom uživo predstaviti album “Tri pisma iz Sarajeva”, dok je koncert sa istim programom u njegovom rodnom Šeher Sarajevu zakazan za 24. avgust.

Izvor: Novosti

Ne postoji u Novom Pazaru, na užem gradskom području, naselje koje nije zahvatila izgradnja višespratnica. Stare kuće zamenjuju stambeno-poslovni objekti sa više spratova.
Zbog toga je u ovom gradu najuposlenije građevinarstvo. Investitori su, uglavnom, iz Novog Pazara, ali u poslednje vreme beleži se njihov dolazak i iz ostalih gradova Srbije, Turske i dijaspore.. Imalo „pristojnija“ lokacija pretvara se u stambeno gradilište.

Prvo je krenulo iz užeg centra grada, gde se u uskim ulicama novoizgrađene višespratnice „naslanjaju“ jedna na drugu uz obavezne temelje pribijene uz gradske trotoare. Od prvih investitora, nije se baš mnogo zahtevalo da oko svojih objekata izgrade parking prostore za buduće stanare i korisnike poslovnog prostora. To dodatno otežava saobraćaj, na ionako tesnim ulicama.

Zamena „starog za novo“ sve je interesantnija za ovdašnje vlasnike starih kuća i drugih objekata i placeva, sa jedne strane, i sa druge strane, investitora. Prema procenama, u poslednjih nekoliko godina izgrađeno je više od 2 hiljade stanova, a prošlu godinu završilo je dvadesetak započetih zgrada. Trend je nastavljen i u ovoj godini, jer je započeto ili čeka početak radova još desetak gradilišta.

Vlasnici, koji su ustupili svoje lokacije, od investitora dobijaju smeštaj dok zgrada ne bude završena, u kojoj, srazmerno datoj kvadraturi, dobijaju i po nekoliko stanova, ali i poslovni i garažni prostor.

Bez obzira na hiper ponudu novoizgrađenih stanova, njihova cena po kvadratnom metru ne beleži neki značajniji pad. U zavisnosti od lokacije na kojoj se zgrada nalazi, cene novoizgrađenih kvadrata kreću se od 800 do 1.000 evra.

Oni koji se sa investitorima nagode da obezbede sebi stambeni ili poslovni prostor, mogu da računaju nešto niže cene po kvadratu. Najveći kupci su ljudi iz ovog kraja, koji rade u inostranstvu, i deo svoji zarada ulažu u kupovinu stanova, a nije zanemarljiv broj ni onih čija deca studiraju na jednom od dva univerziteta u ovom gradu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kvadrat novogradnje u Novom Pazaru, prosečno je koštao 99.633 dinara. U odnosu na prvo prošlogodišnje polugođe, cene novoizgrađenih kvadrata, u drugom, bile se niže za nešto više od 5 hiljada dinara ili za malo više od 40 evra. Do ovih rezultata došlo se na osnovu realizovanih kupoprodajnih ugovora između kupaca i investitora.

Podaci pokazuju, da kada se uporede cene novoizgrađenih stanova i građevinskog zemljišta između Novog Pazara i susednog Tutina, gde je, takođe, izgradnja višespratnica u ekspanziji, u ovom gradu je duplo skuplje. U tutinskoj opštini prosečna cena kvadrata bila je 49.322 dinara (99.633 dinara Novi Pazar). Ista situacija je i sa građevinskim zemljištem, izgradnjom po kvadratu i ostalim troškovima.

Prosečna cena građevinskog zemljišta u Novom Pazaru, prošle godine, bila je 26.390 dinara po kvadratu, gradnje 60.369 dinara, a ostali troškovi bili su 12.847 dinara. U Tutinu, prosečna cena građevinskog zemljišta bila je 14.464 dinara po kvadratu, gradnje 29,499 i 5,359 dinara bili su ostali prosečni troškovi.
Izvor: Danas

Novi Pazar, jedan od retkih centara koji je bio “slepo crevo” za interventnu kardiologiju. Pacijenti sa infarktom, iz ovog regiona, moći će da dobiju pomoć u najvažnijih prvih sat vremena.

OPŠTA bolnica u Novom Pazaru uskoro bi trebalo da dobije angio-salu. Zahtev je zvanično podnet, a kako je “Novostima” potvrđeno u Ministarstvu zdravlja, o njemu će se odlučivati sledeće nedelje. Argumentacija je takva da gotovo ne ostavlja prostor za negativan odgovor. Najbliži tercijalni centar je u Kragujevcu, na 157 kilometara udaljenosti, a do Beograda je 296 kilometara. Do Kragujevca se stiže za dva i po sata, do Beograda za četiri. A standard u kardiologiji za zbrinjavanje predinfarktog stanja i akutnog infarkta je – pomoć u okviru tzv. zlatnog sata, koju pacijenti iz Novog Pazara i okoline sada ne mogu tako brzo da dobiju.

Mreža angio-sala u Srbiji poslednjih godina je znatno proširena otvaranjem sala u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Čačku, Valjevu… Ali je Novi Pazar sve dosad ostao “slepo crevo” za interventnu kardiologiju.

– Uspeli smo da u svim drugim oblastima medicine podignemo kvalitet zdravstvene zaštite, najviše zahvaljujući ideji da ovde dovodimo najbolje stručnjake iz tercijarnih ustanova u Beogradu, koju je podržalo Ministarstvo zdravlja – kaže, za “Novosti”, dr Meho Mahmutović, direktor Opšte bolnice u Novom Pazaru. – Potpisali smo sporazume sa desetak ustanova – KCS, Institutom “Banjica”, Institutom za onkologiju, GAK “Narodni front”, “Tiršovom”, Institutom za majku i dete… Lekari iz ovih ustanova dolaze ovde da operišu. Doktor Dejan Pavlović iz “Fronta” uradio je od sredine prošle godine više od 100 laparoskopskih operacija.

U bolnici u Novom Pazaru najkomplikovanije operacije rade beogradski lekari – profesori Vlada Đukić, Radan Džodić, Željko Miković, Zoran Baščarević, Vladislav Vukomanović…

– Korist od takve saradnje je višestruka, najveća za pacijente koji dobijaju najbolju pomoć, manje odsustvuju od kuće, nema troškova transporta, a naši lekari tako imaju priliku da uče od najboljih – kaže dr Mahmutović. – Mi smo prošle godine poslali supspecijalistu kardiologije dr Muamera Bačevca u KCS, na edukaciju za rad u angio-sali, a ovih dana ćemo poslati i dr Borisa Pantovića i dva tehničara. Otvaranje angio-sale je ono što je ovoj bolnici najpotrebnije, a ona bi koristila kako pacijentima iz Novog Pazara, Tutina, Raške, Sjenice, tako i onim iz Leposavića, Leška, Zubinog Potoka i Severne Mitrovice.

U koronarnoj jedinici u Novom Pazaru na bolničkom lečenju godišnje bude od 450 do 500 pacijenata kojima je potreban tretman u angio-sali. Prostor za nju je, prema rečima direktora Mahmutovića, obezbeđen u sklopu internog odeljenja, a za opremanje i nabavku aparata potrebno je oko 56 miliona dinara.

U ŠEST centara u Beogradu i više od 10 u unutrašnjosti imamo više od 25 angio-sala. Interventni kardiolozi kažu da je cilj da se one otvore u svim centrima koji su od najbliže sale udaljeni više od 100 kilometara. To je izuzetno važno za kvalitet zbrinjavanja pacijenata u predinfarktnom i infarktnom stanju, jer ne mogu da se očekuju isti rezultati lečenja kada se infarkt zbrine odmah i bez ožiljka, ali kada se koronarografija uradi posle nekoliko sati i postavi stent na već formirano ožiljno tkivo.
Izvor: Novosti

Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je danas da „uprkos tome što je država preduzela niz mera u prethodnoj deceniji u oblasti obrazovanja, zdravstva i dobijanja ličnih dokumenata, etnička distanca prema Romima se ne smanjuje“.

Kako se navodi u saopštenju Pašalić je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma kazao da su „Romi i dalje jedna od najugroženijih grupa, koja se još uvek suočava sa teškim životnim uslovima i diskriminacijom u svakodnevnom.

Afirmativne mere u oblasti obrazovanja doprinele su povećanju broja visokoobrazovanih Roma i Romkinja, ali je izostala podrška u zapošljavanju, o čemu sve češće govore i pritužbe upućene Zaštitniku građana“, rekao je Pašalić i dodao da su upravo „radno mesto i finansijska sigurnost najefikasniji načini osnaživanja romske manjine“.

On je kazao da „većina romske nacionalne manjine i dalje živi u ekstremnom siromaštvu, kao i da se Romkinje udaju u ranom uzrastu, očekuju ih višestruke trudnoće u kratkom vremenskom periodu“.

„Posebno zabrinjava finansijska i druga zavisnost od starijih članova porodice i partnera, kao i visok rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Celokupni razvoj romske dece u siromaštvu i neformalnim naseljima nosi sa sobom brojne rizike, a posebno zabrinjava činjenica da je većina njih osuđena da i dalje živi u začaranom krugu bede u kome su rođeni i njihovi roditelji“, rekao je Pašalić i najavio da će u 2019. godini pripremiti Poseban izveštaj o sprovođenju Strategija za inkluziju Roma i Romkinja i na osnovu tih prikupljenih podataka uputiti preporuke za unapredjenje položaja Roma.

Danas

Svetski dan zdravlja obeležava se danas, a tim povodom Ministarstvo zdravlja Srbije organizuje Dan otvorenih vrata u svim zdravstvenim ustanovama u zemlji.
U onim zdravstvenim ustanovama u kojima neće moći da se organizuju kompletni pregledi, građanima će biti omogućeno da obave razgovor s lekarima, posavetuju se o očuvanju zdravlja i konsultuju o zdravstvenum tegobama i terapiji.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović kaže za Tanjug da se Svetski dan zdravlja tradicionalno obelezava u svim zemljama članicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i da je ove godine posvećen primarnoj zdravstvenoj zaštiti kao osnovi univerzalne zdravstvane zaštite.

“To podrazumeva dostupnost zdravstvenih usluga stanovništvu, a istovremeno i kvalitetnu uslugu”, istakla je Jovanovićeva i dodala da su domovi zdravlja kapija zdravlja i stub kvalitetne zdravstvene zaštite.

Prema procenama SZO, između 70 i 80 odsto zdravstvanuh usluga stanovništvo može da realizuje na nivou doma zdravlja, počev od promocije zdravih stilova zivota, promocije, vakcinacije, lečenja, kao i kroz rehabilitaciju i palijativno zbrinjavanje.

“Instituti i zavodi za javno zdravlje imaju zadatak da prate realizaciju primarne zdravstvene zaštite, da učestvuju u njenom planiranju, da se bave promocijom zdravih stilova života kako bi se zdravlje očuvalo i unapredilo”, pojasnila je direktora “Batuta”.

Podseća da je jedno od osnovnih ljudskih prava pravo na zdravlje i informaciju o dostupnosti zdravstvene zaštite.

Sistem zdravstvene zaštite Srbije obezbeđuje zdravstvenu zaštitu građana kroz mrežu zdravstvenih ustanova koju čini više od 350 zdravstvenih ustanova, i to 158 domova zdravlja, oko 40 opštih bolnica i više od 100 instituta i klinika.
Tanjug