Vozače na putevima u Srbiji danas očekuje umeren intenzitet saobraćaja, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
Prema podacima policije, na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za putnička vozila.
Kamioni na Horgošu čekaju šest sati, a na Kelebiji, Bačkoj Palanci, Batrovcima i Šidu po četiri sata.
Na naplatnim rampama nema zadržavanja.
Na brojnim deonicama u toku su radovi, pa je na tim mestima potreban dodatni oprez i poštovanje saobraćajne signalizacije.
IZVOR: RTV
Svetska banka je u novom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u prošloj godini nadmašio očekivanja i predviđa da će u 2019. rast iznositi biti 3,5 procenata, a naredne godine 4,0 posto.
“U Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao 4,2 posto, što je više od ranije projektovanih 3,5 posto. Ovaj rast je podstaknut potrošnjom i investicijama, delimično usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017.”, navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen novinarima u Beogradu.
Svetska banka takođe napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 post u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da će on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idućoj godini.
Međutim, ovakvi izgledi su podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove, te sporiji od očekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izveštaju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.
Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ublažile ove rizike usred sve većih zahteva javnosti za većim ekonomskim mogućnostima.
Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96,000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171,200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.
Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.
“Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do održivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta”, kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Brzorastuće kompanije, kako napominje, stvaraju najveći broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naročito u poređenju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi.
“Uklanjanje prepreka koje malim preduzećima otežavaju takmičenje na tržištu i rast otvorilo bi nove mogućnosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetništvo i inovacije, povećalo bi zapošljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinamičnog regiona”, zaključuje Van Gelder.
U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.
U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje, kao i jačanje mobilizacije budžetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju Svetske banke.
U tom kontekstu, a prema navodima izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.
U izveštaju se razmatraju opcije politika u oblastima kao što su politika konkurentnosti; oporezivanje; diversifikacija finansijskog sektora; i ekonomska povezanost.
Izveštaj takođe razmatra izazove ljudskog kapitala u regionu. Ukoliko ostanu nerešeni, ovi izazovi će ozbiljno ograničiti izglede za rast i smanjenje siromaštva.
Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo poboljšanju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a takođe bi opremilo učenika veštinama koje poslodavci traže.
Bolje usmereni programi socijalne pomoći bi pomogli siromašnim i ugroženim domaćinstvima da se zaštite od šokova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju troškova koje građani iz svog džepa izdvajaju za zdravlje, zaključuje Svetska banka.
Očekujemo uskoro predlog Vlade o obračunu penzija i plata
Svetska banka očekuje da će Vlada Srbije ove godine predstaviti prve ideje za indeksaciju penzija i doneti Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnom sektoru, izjavio je danas viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović.
Prema njegovim rečima, za ovu godinu je ostavljeno da se izradi formula kojom će se indeksirati penzije i uskoro bi trebalo da bude poznato koji je pristup izabran.
“Da li će se to biti u skladu sa inflacijom ili rastom plata, videćemo, imamo različite mogućnosti i očekujem uskoro prve ideje da se predstave javnosti, a mi smo tu da pružimo tehničku pomoć”, rekao je Šestović na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beogradu.
Dodaje da je ova godina bitna i što se tiče plata u javnom sektoru, i podseća da se svih prethodnih godina radilo na sveobuhvatnom istraživanju za načine određivanja plata u javnom sektoru.
“Pripremljeni su neki podzakonski akti koji bi omogućili da se za svakog pojedinca odredi koeficijent i platni razred i na osnovu toga bi se odredila početna plata, a onda bi se kroz odluke vlade vršilo njihovo usaglašavanje sa tržišnim i budžetskim mogućnostima”, objasnio je Šestović.
Kaže da se očekuje i da će tokom leta biti izvršeno mapiranje svih zaposlenih, a taj novi sistem bi se, napominje, odrazio na budžet za 2020.
“To je kompleksan posao, pošto pričamo o 700.000 ljudi i nadamo se da će vlada uspeti da to uradi”, podvukao je Šestović.
Šestović: Keš krediti u Srbiji se uzimaju koliko i stambeni
Nivo ukupnih keš kredita u Srbiji otprilike je na istom nivou svih stambenih kredita i iznosi oko 3,5 milijarde evra, a to je pokazatelj da se ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti, rekao je danas viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović.
Prema njegovim rečima, uzimanje keš kredita je rizično iz razloga što su kamatne stope na te kredite veoma visoke, u nekim slučajevima su krediti indeksirani u odnosu na strane valute, a i uvek postoji rizik od gubitka stalnog posla.
“To je nešto što nas zaista brine. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih keš kredita otprilike na nivou svih stambenih kredita i to je sa makroekonomskog aspekta značajni indikator da to ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti”, rekao je Šestović na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beograd.
Objasnio je da keš krediti imaju negativan uticaj na privredni rast, za razliku od drugih kredita koji se odobravaju građanima i koji imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast i privrednu aktivnost.
“Drugačije je kada banke odobravaju što veći broj stambenih kredita, onda oni vuku i građevinski sektor, dok keš krediti samo povlače potrošnju stanovništva i uvoz”, rekao je Šestović.
IZVOR: RTV
Poslanici Skupštine Srbije glasaće danas za više propisa, među kojima su Predlozi zakona o zdravstvenom osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti.
Glasanje je zakazano za 10 časova, pošto je juče završena rasprava o amandmanima.
Na dnevnom redu su i Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, kao i izmene i dopune Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Poslanici će se izjašnjavati o Predlogu zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Litvanije u borbi protiv kriminala.
Tu su i predlozi o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštini o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Izvor:Tanjug
Tim eminentih lekara iz Amerike je u višednevnoj poseti novopazarskoj Opštoj bolnici. Oni će narednih pet dana zajedno sa našim lekarima raditi kao konsultanti na odeljenjima. Ovo je prilika za međusobnu razmenu iskustava, ali i sticanja novih medicinskih znanja.
Poznati svetski stručnjaci iz raznih oblasti medicine, sa dugogodišnjim medicinskim iskustvom, ali i autori stručnih literatura iz kojih uče lekari širom sveta borave u Novom Pazaru pet dana. Nakon održanog sastanka sa rukovodstvom i načelnicima novopazarskih odeljenja, obavljena je i prva vizita, gde su se gosti iz Amerike upoznali sa zdravstvenim stanjem pacijenata. Najpre su posetili koronarnu jedinicu, a kolege kardiolozi razmenili su iskustva. Ovakvim vidom saradnje zadovoljni su i domaćini i gosti.
“Velika je privilegija biti u Novom Pazaru, videti lekare, koji su zaista posvećeni poslu. U narednih nekoliko dana ćemo raditi zajedno. Očekujem obostranu korist”, istakao je kardiolog dr Steven Klein.
“Imamo priliku da naučimo od kolega, koji rade u drugačijim uslovima, nego što mi radimo. Kolega kardiolog će konkretno biti na mom odeljenju narednih četiri dana. Za njega smo spremili određen broj teško reševih slučajeva da nam pomogne. Nadam se da je ovo samo početak upešne saradnje i da će korist imati i naši pacijenti”, rekao je načelnik Internog odeljenja u Novom Pazaru dr Suad Ćatović.
Direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović kaže da je cilj uspostavljanja ovakve saradnje unapređenje rada naših specijalista, da steknu nova znanja u razmeni iskustava sa kolegama iz Amerike. Mahmutović ističe da je prioritet da se građanima pruži što kvalitetnija zdravstvena zaštita.
“ To je prilika da naši lekari steknu neka nova znanja da pokažu kako se radi u Novom Pazaru, a oni nama da nama prenesu na koji način oni rade u Americi. Da daju savete šta bi oni radili u našim uslovima i šta je to što treba promeniti u našem dosadašnjem radu. Oni drugi put dolaze kod nas, da naši doktori zajedno sa njima steknu neka nova znanja i iskustva za dobrobit pacijenata. Naši doktori će moći da idu u Ameriku na edukaciju, a oni će svaka tri do četiri meseca biti ovde kod nas sa novim lekarima da bi naša bolnica imala kvalitetno i u pravom trenutku najsavremenije znanje, koje trenutno postoji u Americi”, rekao je Mahmutović.
“Hvala Vam na pozivu da dođemo u Novi Pazar. Ovo je drugi put da smo ovde. Ovde smo došli ne samo kod kolega, već sada i kdo prijatelja. Ovo je prelep i poseban grad i velika je privilegija biti ovde. Mi smo se ovde upoznali sa lekarima, i to nije bilo reči samo o literaturi koju koristimo. Mi tražimo lekare sa kojima ćemo razmeniti informacije i pomoći jedni drugima. Mi se nadamo da će od ove saradnje imati koristi ne samo kolege već i ljudi u Novom Pazaru”, rekao je ispred tima lekara specijalista interne medicine iz Džordžije dr Endrju Sanders.
O načinu rada u svojoj profesiji goste je upoznao i gastroenterolog dr Sabir Sagdati. Lekari iz Sjedinjenih Američkih Država su tokom posete i upozanavanja sa načinom rada u novopazarskoj Opštoj bolnici oduševljeni onim što su videlli u Novom Pazaru. Posebno ih je impresioniralo koliko su lekari posvećeni svom poslu i pacijentima, što će ih, kako su istakli, motivisati da i u narednom periodu dolaze u naš grad.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije odlučilo je da poljoprivredne mašine, koje već imaju trajne registracije, ne moraju da se preregistruju. Izmenama zakona biće omogućeno da stare tablice i dalje važe uz potvrdu o tehničkom pregledu, odnosno ispravnosti vozila.
Obaveza da se traktori i poljoprivredne mašine preregistruju doneta je prošle godine Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, a promena je trebalo da počne da važi od 3. aprila. Međutim sagledavanjem situacije na terenu, ova odluka je do daljeg suspendovana, jer je kako objašnjava poljoprivredni stručnjak Smail Ejupović, ta je uredba bila rigorozna, čije zahteve većina poljoprivrednika ne bi ispunjavala.
“Sagledavanjem opšte slike i stanjem u kom se nalazi ta mehanizacija došlo se do jednog zaključka da je to teško izvodljivo, odnosno da će možda preko 80% vlasnika tih traktora i mehanizacije ostati bez svojih vozila. Došlo se do zaključka, koji bi svima odgovarao suspedovanje do daljeg ili neodređeno date uredbe. Doneta je odluka da će mehanizacija moći da se koristi samo uz pomoć jednog dokumenta i to o ispravnosti vozila, kako je bilo i ranije”, rekao je Ejupović.
On je apelovao na sve poljoprivrednike, koji poseduju mehanizaciju da obezbede na vreme svoje potvrde, kako bi bezbedno i zakonski mogli da se uključe u saobraćaj.
foto:aeroklub