Author: Sajma Drazanin

Kamioni su noćas na graničnom prelazu Batrovci na izlaz iz Srbije čekali više od 12 sati zbog usporenosti u radu hrvatskih pograničnih organa, saopštila je Uprava carina Srbije.

“Mada je međuzona između dve države i dalje konstantno puna, situacija je jutros nešto bolja. Trenutno je kamionska kolona na ovom graničnom prelazu duga tri kilometra, ali na izlaz iz zemlje se i dalje čeka oko 12 sati”, navodi se u saopštenju.

Takvi zastoji se, kako je istaknuto, dešavaju periodično, gotovo jednom nedeljno i nemaju nikakve veze sa radom srpskih pograničnih službi.

Uprava carina je navela da je u procesu uvođenja elektronskog sistema za praćenje tovara, takozvanih lokatora i da postavljanje tih uređaja ni na koji način ne produžava postupak na granici, već je najčešće uzrok takvog stanja dinamika rada carinskih administracija susednih zemalja.
Nova ekonomija

Malinarima u Požegi i Kovačevu danas je predstavljeno kako funkcioniše sistem za navodnjavanje kap po kap. Ova donacija od lokalne samouprave je od velikog značaja za njih s obzirom da dobro navodnjavanje ove voćke donosi veće prinose maline.

Na imanju Nedžada Curića u Požegi, predstavnici firme AFC predstavili su funkcionisanje sistema kap po kap. Curić kaže da mu je od velike koristi podrška TIKE i lokalne samouprave za što uspešniji rad na gazdinstvu. Na njegovom imanju posađeno je oko 2500 sadnica ove voćke.

Ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Smail Ejupović kaže da je navodnjavanje veoma značajno za dobar rod, posebno kod malina.
Realizacijom pilot projekta pokretanje uzgoja maline na teritoriji Novog Pazara zadovoljni su svi učesnici projekta, jer su uspeli da podstaknu poljoprivrednike da počnu da se bave i ovom poljoprivrednom granom .Projekat je uspešno sproveden zahvaljujući Međuopšstinskoj uniji poljoprivrednih udruženja, Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi, Regionalnoj agenciji Sandžaka SEDA i lokalnoj samoupravi Novog Pazara.

Grad Novi Pazar donirao je malinarima preko 4 miliona dinara za kupvonu pocinkovane žice i sistema za navodnjavanje. Prošle godine Malinari ovog kraja su proizveli 31 tonu ove voćke. Ove godine očekuju još bolje rezultate. Na teritoriji grada posađeno 593.000 sadnica na 35 hekatara zemljišta.

 

Još jedan put u Novom Pazaru je sređen. Selo Miščiće dobilo je asfalt u dužini od 300 metara, koji će kako kažu meštani u velikoj meri unaprediti kvalitet njihovog života.

Radnici AD Novi Pazar put koriste svaki dan proleća da završe započete radove od prošle godine. Meštani sela Miščiće dobili su danas asfalt ispred svojih kuća. Meštani kažu da su se jutros obradovali zvucima mašina, jer su na asfalt čekali dugo. Dodaju da sada imaju normalne uslove za život. Sređenom putu najviše su se obradovali najmlađi, koji će sada biti bezbedniji na putu do škole.

Član Gradskog veća Tihomir Ratković izražava zadovoljstvo što je veliki broj ulica u proteklih nekoliko godina asfaltiran u Novom Pazaru. Ratković dodaje da mu je drago što su bolje uslove za život danas dobili i žitelji sela Miščiće, koji nisu krili svoje zadovoljstvo, što su dobili normalne uslove za život.

Uporedo se radi na sanaciji drugog dela Ulice 8.marta, radovi na prirpemi za asfalt izvode se i u Selakovcu u Ulici 412, upri kraju su i radovi u Ulici Rajka Ackovića, gde je u toku postavljanje ivičnjkaka. Juče je postavljen drugi sloj asfalta u Kolubarskoj ulici, a radovi se završavaju i na putnom pravcu u naseslju Blaževo.

Evropski parlament izglasao je kontroverzni Član 13, kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju autorskih prava (kopirajta) na internetu.

Član 13 Zakona o autorskim pravima na internetu prisiljava kompanije na internetu da uvedu stroge nove automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što se sadržaj objavi na platformama poput Tvitera, Fejsbuka ili Jutjuba.

Novousvojenim zakonom predviđena je obaveza da tehnološke platforme filtriraju sadržaje koje korisnici postavljaju i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.
izvor: Nova ekonomija

Predlozi četiri zakona iz oblasti zdravstva naći će se u sredu pred poslanicima, a onaj o zdravstvenom osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti prednjače po važnosti. Ukoliko zakoni budu usvojeni, to će uticati i na građane i na lekare, a evo šta će se sve promeniti.

Ove izmene zakona pred poslanike u Skupštinu stigle su 9. januara ove godine, a ukoliko bi predlozi bili usvojeni, gotovo celokupan sistem zdravstvenog osiguranja bio bi znatno izmenjen. Poslanici će ih razmatrati u sredu.
Kako je najavljeno iz parlamenta, poslanici će na toj sednici razmatrati i izmene i dopune Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, a na dnevnom redu naredne sednice biće i Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe.

Evo u kojim domenima zdravstva se mogu očekivati promene.

Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece

Roditelji bolesne dece do sada su tokom bolovanja primali 65 odsto plate, a sada će nadoknada iznostiti svih 100 odsto, ukoliko na skupštinskoj sednici bude usvojen nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju. Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih ili hroničnih oboljenja, biće poboljšan i u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja ili do punoletstva deteta.

Ipak, pravo da odsustvuje s posla do 18. rođendana bolesnog deteta, roditelj će morati da obnavljana svakih šest meseci.

Duže bolovanje

Novim zakonom uređuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana, umesto do 30 kako je sada u važećem zakonu. Međutim, ništa nije menjano kada je reč o tome ko će to bolovanje isplaćivati. I dalje će prvih 30 dana plaćati poslodavac, a od 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice

Prema sadašnjem zakonu, oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da će građani bez zdravstvene knjižice moći da dobiju i palijativno zbrinjavanje (aktivna i svebuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti). Takođe, biće im dostupne i obavezne vakcine i imaće pravo na imunizaciju i skrining preglede.

Palijativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće otklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osiguranika.

Preventivni pregledi

Kada su u pitanju preventivni, odnosno skrininig pregledi, korisnici zdravstvenog osiguranja biće pozivani na ove preglede. Onome koji se ne odazove ili ne dostavi opravdanje za izostanak, a do sledećeg ciklusa pozivanja na skrinig oboli od bolesti za koju je pozivan, onda će da snosi troškove lečenja i to u iznosu do 35 procenata pune cene lečenja, piše u predlogu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Ova novina uzbudila je građane, koji smatraju da je cilj ove mere zapravo kažnjavanje građana. Međutim, kako objašnjavaju, namera je da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima.

Trenutno se u Srbiji rade tri skriniga – na rak grlića materice, na tri godine, rak debelog creva, na dve i rak dojke, na dve godine. Očekuje se da uskoro otpočne praksa preventivnih pregleda za rano otkrivanje još tri bolesti: kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.

Hospitalizacija bez uputa

Još jedna od novina je da, osim izabranog lekara, i lekar specijalista koji pacijenta leči po uputu izabranog lekara može neposredno da uputi pacijenta na bolničko lečenje ukoliko proceni da je taj vid lečenja potreban. To znači da ukoliko pacijenti moraju da ostanu u bolnici, ne moraju da se vraćaju kod lekara opšte prakse u dom zdravlja po uput.

Dopunski rad lekara

Lekari koji budu želeli da rade na više mesta, to će moći i da urade, ali nakon što ispune normu u državnoj ustanovi u kojoj su zaposleni. Dopunski rad biće ograničen na trajanje trećine radnog vremena, u toj istoj ustanovi, a ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da potpiše aneks ugovora o radu sa matičnom zdravstvenom ustanovom, u kojem će biti definisan njihov angažman van radnog vremena.

akođe, lekari će u okviru dopunskog rada imati mogućnost da ostvare saradnju sa najviše tri privatne medicinske ustanove.

Privatno-javno partnerstvo

Privatne medicinske ustanove moći će da iznajmljuju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina, ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor, a nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.

Ipak, postavlja se pitanje koliko će nasleđeni aparati, stari 20 godina, poboljšati medicinsku negu korisnika državnog zdravstvenog sistema.

Pacijenti bi se u medicinskim ustanovama osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja, lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO.

Mogućnost doplate za bolje uslove lečenja

Data je mogućnost da građani koji žele bolju i kvalitetniju medicinsku rehabilitaciju, lekove, medicinska sredstva i zdravstvene usluge to mogu i da doplate. Primera radi, ukoliko je pacijentu potrebno neko pomagalo na teret osiguranja, RFZO može da mu izda mehanička kolica. To pomagalo će svakako vršiti funkciju, ali ako lekar smatra da mu trebaju bolja kolica, predloženo je da se takvom licu isplati novčani iznos u visini kolica koja bi dobio na teret osiguranja, a onda on sam doplati za bolje pomagalo.

Omogućen besplatan transport za udaljene bolesnike

Proširena su prava na naknadu troškova prevoza. Pacijenti kojima je do prve zdrasvstvene ustanove potrebno više od 50 kilometara, ubuduće će imati plaćen prevoz. To pravo će moći da ostvare ukoliko su prešli 50 kilometara da bi došli do lekara, odnosno ova novina isključivo je vezana za kilometražu koju pacijent mora da pređe da bi se lečio, što je zagarantovano pravo svakoga od nas.

Besplatan transport posmrtnih ostataka donora organa

U novi zakon uključeno je i pravo na naknadu troškova prevoza posmrtnih ostataka onih ljudi kojima su izvađeni organi radi transplantacije u zdravstvenoj ustanovi koja se ne nalazi u mestu prebivališta pokojnika. Transport će ići na teret RFZO.
Izvor:Blic