Author: Sajma Drazanin

Sudeći prema prijavama, pored poslovnih banaka štambilja se drže još službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih uprava

PRIVREDA je pre pet meseci poslala pečat u istoriju, ali pojedine institucije se od njega ne rastaju. Tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je on, ipak, tražen. Sudeći prema prijavama, pored poslovnih banaka štambilja se drže još službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih uprava.
Zakon o privrednim društvima propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišćenje pečata.

– Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo zakon i isključimo bilo kakvu mogućnost pogrešnog tumačenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pečat – kaže Jasmina Radovanović, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinator Saveza za imovinu i urbanizam. – Skupština je u decembru usvojila zakon i sada je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbačen ili poništen zato što nema pečat i nijedno lice, uključujući sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pečat. Verujem da smo na ovaj način konačno zapečatili sudbinu pečata.

Izvor: Novosti

U 2018. godini je, kao i prethodne godine, u sudskom sistemu ponovo bilo nepopunjeno više od 400 sudijskih mesta kao posledica zabrane izbora novih sudija.

U Godišnjem izveštaju o radu sudova za 2018. navodi se da je poslednjeg dana te godine u svim sudovima u Republici Srbiji bilo određeno 2.999 sudijskih mesta, od čega je bilo popunjeno 2.588, a efektivno je u sudovima postupalo 2.418.

Ocenjuje se i da je smanjenje broja zaposlenih u sudovima rezultat višegodišnje zabrane zapošljavanja, koja je i dalje na snazi, i uskraćivanja saglasnosti za popunjavanje upražnjenih radnih mesta po važećim sistematizacijama, što dodatno uvećava obim poslova koja obavljaju zaposleni koji su ostali u sistemu.

Prosečna starost sudija u Republici je 54 godine. Funkciju sudije vršilo je 740 muškaraca i 1848 žena. Do 40 godina bilo je 191 sudija, do 50 godina – 908, do 60 godina – 1248 sudija, a preko 60 godina 458 sudije.

U sudskom sistemu bilo je, prema podacima Visokog saveta sudstva, angažovano i 10.603 sudskog osoblja, prosečne starosti 44 godine. Od toga je bilo: 1.644 sudijskih pomoćnika, 5.775 državnih službenika i 3.184 nameštenika.
izvor: Nova ekonomija

Povodom 21. marta, Međunarodnog dana osoba sa Daun sindromom, gosti gradonačelnika Nihata Biševca bile su devojčice i dečaci, članovi Udruženja psihologa Novi Pazar koji su rođeni sa ovim oblikom hromozopatije. Prvi čovek Novog Pazara Nihat Biševac je istakao da je grad kroz instutucije pruža podršku deci, odraslima i njihovim porodicama. U organizaciji Centra za autizam i razvojne smetnje CODE i karate kluba Fenix u pešačkoj zoni organizovan je poseban program i druženje mališana sa Daun sindormom.

Razgovori o planovima i aktivnostima u okviru Udruženja, ali i poneka priča o ličnim snovima i željama, kao i reči prijateljstva samo su deo višesatnog druženja mališana sa gradonačelnikom povodom 21.marta Međunarodnog dana osoba sa Daun sindromom. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je istakao da je grad u službi svih građana, te da se kroz institucije daje puna podrška deci, odraslima sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Prvom čoveku Novog Pazara Udruženje je uručilo zahvalnicu, a mališani posebno osmišljena pisma prijateljstva.

“Grad Novi Pazar kroz institucije pruža deci i odraslima sa Daunovim sindromom, kao i njihovim porodicama, punu podršku. Želimo da žive i osećaju se kao ravnopravni članovi zajednice, jer to i jesu. Oni su naši prijatelji, ljudi posebnih emocija i na nama je da im pruženu ljubav uzvratimo istom merom”, kazao je u obraćanju gradonačelnik Biševac.

Ovog dana građani širom sveta se pozivaju da obuvanjem različitih čarapa pokažu svoju različitost i tako pruže podršku osobama sa Daun sindromom.

Foto:Centar CODE

Svetski dan osoba sa Daun Sindormom obeležava se širom naše zemlje različitim aktivnostima. Ispred Centra za autizam i razvojne smetnje CODE Admir Smajović zahvalio je predstavnicima obrazovnih institucija 8 sportskih klubova, javnih predzeća što su učešćem na današnjem performansu, koji je održan na pešačkoj zoni, dali podršku decu sa Daunovim sindromom.

Foto:Centar CODE

“Svetski dan osoba sa Daun sindromom 2019. godine obeležava se pod sloganom “Nikog ne zapostavljamo”, sa ciljem da ukaže da sve osobe sa Daun sindromom moraju da imaju prilike da žive ispunjene živote potpuno ravnopravno sa svima drugima i u svim aspektima društva.

Foto:Centar CODE

Za dan njegovog obeležavanja simbolično je izabran 21. mart, jer je u osnovi Daun sindroma prisutnost 3 hromozoma na 21. hromozomskom paru.

FOTO: Senad Župljanin

Predstavnici Nacionalnog kontakt centara za bezbednost dece na internetu održali su danas predavanja u OŠ Jovan Jovanović Zmaj kako pametno koristiti društvene mreže. Cilj je da se podigne svest dece, roditelja i nastavnika o rizicima korišćenja digitalnih tehnologija.

U OŠ “Jovan Jovanović – Zmaj” danas su održana tri predavanja, o bezbednosti dece na internetu. Putem interaktivne prezentacije i na način, koji je prilagođen učenicima predavači su predstavili koje su to opasnosti koje vrebaju, a kojima su deca svakodnevno izložena na društvenim mrežama. Edukatori na ovom predavanju kažu da je prevencija najbolja zaštita dece.

“Deca uglavnom misled a su bezbedni zato što ih deli ekran od opasnosti i da su sigurnija nego na ulici, a zapravo nije tako. Mi decu učimo kako da pametno koriste internet, ipak je ovo 21 vek, vreme digatalizacije I savremenih tehnologija, tako da bez toga ne možemo, pa je važno naučiti decu kako da se snađu u neprijatnim situacijama”, kazala je ispred ovog centra Ivana Milošević.

Miloševićeva kaže da je zaštita naloga na društvenim mrežama veoma značajna.

“Najbitnije je reagovati pametno od samog formiranja naloga na društvenim mrežama. Nalog treba biti zaključan, zaštićen, lozinke dobre, koje se dele samo za roditeljima. Sadržaj koji nas uznemiri, a slučajno smo došli do njega, možemo da prijavimo i o tome ćemo danas učiti decu. Bitno je samo sačuvati link uzmenirijućeg sadržaja ili neprikladnu prepisku”, dodala je Miloševićeva.

Predavanja o bezbednosti dece na internetu održavaju se drugi put u Novom Pazaru. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, za dve godine od osnivanja primio je ukupno oko 7300 poziva i onlajn prijava i upita. Ovaj centar se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno“,

Radnici Javnog preduzeća za uređenje građevinskog zemljišta počeli su danas sa sanacijom prekopa na novopazarskim kolovozima.
Prva oštećenja na novopazarskim ulicama sanirana su danas u Ulici doktora Tirše.

Posle popravke kolovoza u užem centru grada radovi će biti nastavljeni prema periferiji. Radiće se u svim delovima grada, gde je sanacija neophodna, kažu u JP za uređenje građevinskog zemljišta i izgradnju.

Građani, koji ovde žive, ali i vozači kažu da je sanacija puta bila neophodna, te će olakšati kretanje i pešaka i vozila.

Novi Pazar očekuje intezivna građevinska sezona, JP za uređenje građevinskog zemljišta je sa obnovljenim voznim parkom spremno dočekuje.

Sredstva za izvođenje ovih radova obezbedila je lokalna samouprava Novog Pazara. Poslovima rukovodi Javno preduzeće za uređenje građevinskog zemljišta, a izvođač je preduzeće‘’Novi Pazar – put’’.