Author: Sajma Drazanin

Elektronski sistem rada gradskog parlamenta biće unapređen u narednom peripdu. Osim uvida u materijal, odbornici će ubuduće moći da glasaju elektronskim putem. Preko softvera koji će grad Novi Pazar dobiti od (UNDP-a), biće omogućen prenos uživo, što će podrazumevati još transparentniji rad Skupštine grada.

Poslednjih nekoliko skupštinskih zasedanja održanih po novom, elektronskom sistemu, ostvarena je ušteda u štampanju materijala. Prednosti ovog sistema rada su velike, a znače između ostalog efikasniji i transparentniji rad Skupštine. Odbornici lokalnog paralmenta će uz pomoć softvera, koji će dobiti od UNDP-a moći da iskoriste sve mogućnosti, od glasanja do prenosa uživo, a sve u cilju da se građanima omoguće informacije šta radi Skupština grada i na koji način donosi odluke.

“Softversko rešenje, koje će biti prateći deo elektronske skupštine finansiraće UNDP i mi ćemo ga dobiti potpuno besplatno. Specifičnosti, koje su potrebne našoj skupštini prilagodiće firma koja je radila softver. Odbornicima će znatno biti olakšan rad, a biće omogućeno da građani brže i bolje saznaju šta se sve dešava na Skupštini, što će značiti i bolju transparentnost. Planirano je da se projekat elektronske skupštine unapredi u narednom periodu, imaćemo direktan prenos, jer sistemom koji podržava ovaaj softver omogućena je konekcija i prenos uživo, što će građanima omogućiti direktano praćenje dešavanja u Skupštini grada”, rekao je član Gradskog veća Esad Fazlić.

Po uvođenju elektronske Skupštine, Novi Pazar je među prvima u Srbiji. Ideja o elektronskoj skupštini potekla je pre dve godine iz želje za unapređenjem rada lokalne samouprave.

Prva plantaža šipurka na teritoriji Novog Pazara zasađena je u naselju Deževa. Zainteresovani poljoprivrednici su najpre prošli obuku, a ranija istraživanja pokazuju da gajenje ove biljke može biti uspešno, od čijeg roda poljoprivrednici mogu imati koristi.

Na imanju Danka Jolovića u Deževi zasađeno je na oko 70 ari plantažnog šipurka. On je prvi uzgajivač ovog voća u kraju, ali i među prvih nekoliko u Srbiji. Odlučio da se okuša i u ovoj poljoprivrednoj grani. Prvi rod očekuje za tri godine, nada se da će uz pomoć poljoprivrednih stručnjaka od kojih ima veliku podršku postići uspeh.

Predstavnici Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja i Poljoprivredne savetodavne stručne službe obišli su danas plantažu Jolovića. Ističu da je, prošle godine organizovana obuka za pravilno gajenje šipurka, ali su se i zainteresovani poljoprivrednici praktično upoznali sa ovom voćnom sortom posetom velikoj plantaži u Valjevu.

Kako je ocenjeno, bavljenje ovom kulturom može doneti dobru zaradu, jer je plasman proizvoda zagarantovan, a za gajenje šipurka ne treba mnogo truda.Jolović je prvi uzgjivač na ovom prostoru, a očekuje se da će ih u narednom priodu biti još, s obzirom da je tokom obuke intersovanje za gajenje ove poljoprivredne grane pokazalo 15 poljoprivrednika.

Lokalna samouprava Novog Pazara će u martu sprovesti anketu među readmisantima. Cilj je upoznavanje sa potrebama i problemima na koje nailaze, kako bi se ubuduće mogle planirati aktivnosti za poboljšanje njihovog položaja, ali i da se evidentira tačan broj onih, koji su u nekoj zemlji tražili azil.

Za povratnike po osnovu Sporazumu o readmisiji nikada nije pravljena posebna baza podataka. Član Gradskog veća Fevzija Murić kaže da evidentiranje znači i pomoć, a ranije nisu postojala sredstva za poboljšanje njihovog položaja, pa ni samim tim ni potreba za tačan broj readmisanata, sve do prošle godine kada je sproveden program “Novi Pazar-novi poslovi”, kojim su bili obuhvaćeni. Oni koji su ispunjavali uslove konkursa su se prijavili. Međutim, Murić kaže da se ocenjuje se da je broj takvih građana mnogo veći. Na poslednjem sastanku u Kraljevu doneta je odluka da se sprovede anketa o njihovim potrebama, ali da se i zna tačan broj readmisanata.

“ Mislim da vlada strah prijave, jer readmisanti smatraju da su bili u nekoj zemlji prijavljeni za azil i da su samim tim neprijatelji države. Iako znamo da je to više bio ekonomski azil, ljude je i dalje strah da budu zabeleženi i upisani da su u nekoj zemlji tražili bolje, a da nije nisu nešto rekli protiv svoje države. Mi ćemo ovim anketiranjem pokušati da ih ubedimo da se prijave, da evidentiramo njihove potrebe kako bismo mi u gradskoj upravi mogli da planiramo budžetska sredstva, da znamo koje projekte da radimo da im pomognemo, a to ćemo najbolje učiniti ako ih direktno pitamo. Cilj je da readmisanti žive kvalitetno, komforno i da se osećaju kao ravnopravni građani ovog grada i države”, rekao je Murić.

Murić dodaje da je 68 porodica broj koji se poklapa sa podacima Komeserijata za izbeglice i migracije, međutim prema evidenciji onih koji su dolazili da traže pomoć od lokalne samouprave taj broj je 268 porodica.

Murić je podsetio i da je u toku konkurs za interno raseljena lica i povratnike po osnovu Sporazuma o readmisiji uz pomoć kojeg će mogu doći do kuće, građevinskog materijala ili granta za ekonomsko osnaživanje, a u okviru projekta “Novi Pazar za bolje uslove života interno raseljenih lica i povratnika”.

Realizacija tog projekta podrazumeva izgradnju ukupno 10 montažnih kuća, 10 paketa građevinskog materijala i 20 grantova za ekonomsko osnaživanje povratnika i raseljenih lica.

“Uloga poverenika u zaštiti građana i građanki od diskriminacije “, tema je tribine, koju je održala poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti i polova Brankica Janković. Ona je na predavanju istakla da je Kancelariji u Novom Pazaru podneto samo 14 prijava tokom protekle godine.

Studenti Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru imali su priliku da od poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti i polova čuju sve o diskriminaciji i koja je uloga poverenika u takvim situacijama. Poverenica Brankica Janković istakla je da je cilj da se mladi upoznaju sa ovom temom, kako bi prepoznali diskriminaciju i zaštitili se od nje. Ona je zadovoljna i diskusijom nakon predavanja, ističe da su studenti pokazali veliko interesovanje.

Ovakva edukativna predavanja značajna su za studente. Portparolka Internacionalnog univerziteta Jasmina Nikšić ističe da su sve vannastavne edukacije prilika da mladi nauče nešto novo.

Mladi su na tribini rekli da o instutuciji poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti i polova malo znaju putem društvenih mreža, pa je Jankovićeva dodala da će se u narednom periodu raditi na unapređenju informisanosti i na taj način.

Nacionalna služba za zapošljavanje i ove godine dodeljuje sredstva za samozapošljavanje. To bi moglo da pomogne onima koji nemaju posao, ali imaju ideju da ga započnu. Od onih koji dobiju subvenciju, na tržištu posle prve godine opstane 70 odsto, kaže direktor NSZ–a Zoran Martinović.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je nedavno objavljen javni poziv za sve mere aktivne politike zapošljavanja za 2019. godinu i da se povećava broj zainteresovanih za subvencije.

“Planirali smo da i ove godine preliminarno uključimo 4.000 lica koja se nalaze na evidenciji. To su uglavnom osobe koje tretiramo teže zapošljivim. Imaćemo poseban program i za Rome koji mogu da koriste subvenciju za samozapošljavanje. Svake godine uključimo preko 100 osoba sa invaliditetom. Veliko je interesovanje i Roma i osoba sa invaliditetom, ali i mladih do 30 godina”, objašnjava Martinović.

Ove godine, naglašava, biće povećani iznosi za subvencije za samozapošljavanje.

“Početni iznos biće 200.000 dinara za opštu populaciju, za osobe sa invaliditetom 240.000 dinara, a za viškove zaposlenih 220.000 dinara. To je možda simbolični podsticaj, ali nam se čini kao stimulans za mnoge nezaposlene”, kaže Martinović.

Navodi da se za podsticaje uglavnom odlučuju oni koji su na evidenciji NSZ-a, ali već imaju neku opremu ili prostor za rad.

“Podsticaje mogu da koriste za poreze i doprinose. Veliki broj naših nezaposlenih su u nekoj sivoj zoni. Na ovaj način ih uvodimo u legalne tokove”, precizirao je Martinović.

Ko je zainteresovan za mere aktivne politike

Za mere aktivne politike su, kaže, neretko zainteresovane zanatlije, ali ima i onih koji se bave uslugama.

“Među njima su i advokati, stomatolozi, ali i oni koji se bave uslugama. Nama je zadovoljstvo što tu dominira, ipak, proizvodnja i prerada”, navodi Martinović.

Nemogućnost pronalaženja posla je jedan od faktora zbog kojih se ljudi odluče da pokrenu sopstveni biznis, ali kod konkurisanja za podsticaje preovladavaju i drugi razlozi, rekao je Martinović.

“Neko ima nasledstvo, neko dobru ideju, neko prostor. Ovi podsticaji im pomažu da pokrenu posao. Pozitivno je to što da nakon isteka prve godine, kada mi pratimo njihovu delatnost, oko 70 odsto je i dalje aktivno. I to je sličan procenat kao na nivou EU”, kaže Martinović.

Ima, dodaje, i onih koji zloupotrebe novac za pokretanje posla.
Izvor: RTS