Author: Sajma Drazanin

Zbog neodložnih radova na trafostanici Lučna zgrada, centar grada je bez struje jutros od 8:30h. Radovi će se odvijati do 16 sati. Iz istih razloga do prekida u napajanju električnom energijom doći će i sutra od 8:30 do 16 sati.

Nakon kraha finansijskog tržišta u svetu 2008. koji nije zaobišao ni Srbiju, u zemlji se godinama ipak gradi sve više stanova, a vrednost stambenih kredita je u protekle četiri godine više nego udvostručena.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je u poslednje dve godine primetan oporavak tržišta nepokretnosti i da je za jedanaest meseci prošle godine odobrena 71,1 milijarda dinara stambenih kredita, dok je ta cifra u 2014. godini iznosila 32,3 milijarde.

O pozitivnim tendencijama na tržištu nepokretnosti govori podatak da je iznos novoodobrenih stambenih kredita u 2017. godini (80,6 milijardi dinara) bio za više od 45 odsto veći nego tokom 2016.

To je, kažu u NBS, najviši rast od 2011. godine, kada je na snazi bio program subvencionisanog stambenog kreditiranja.

Cena kvadrata novih stanova, prema proceni stručnjaka, raste po stopi koja se kreće od tri do pet procenata godišnje za novogradnju, što je, međutim, i do deset puta niže od brojki kojima se spekuliše proteklih meseci u javnosti.

Podaci kažu da se do krize svetskog kapitala, koja se suprotno izjavama tadašnjih zvaničnika u Srbiji prelila i kod nas, godišnje prodavalo od 18 do 20 hiljada stanova.

Podaci kažu da je na tržište nekretnina u Srbiji 2017. godine plasirano 14 hiljada novih stanova.

Stručnjak za nekretnine u kompaniji CBS Internešenel (deo međunarodne američke kompanije Cushman&Wakefield koja broji 50.000 zaposlenih) Goran Živković kaže da cena stare gradnje samo na određenim lokacijama beleži rast od dva do tri odsto godišnje, dok inače, ovaj tip kvadrata miruje.

To su pre svega lokacije u čijoj blizini su se izgradili šoping centri ili ekskluzivni objekti.

Mora se praviti razlika između stare i nove gradenje i ne sme se generalizovati. Od 2015. godine, starogradnja uglavnom miruje. Dolazi do pomeranja cena dva, tri posto, kaže Živković.

Podaci Zavoda za statistiku govore da je u prvom polugodištu prošle godine cena novogradnje povećana za 7,7 procenata u odnosu na drugo polugodište 2017, ali se u taj procenat uračunava i kretanje kursa.

Kada je reč o izgradnji, u Beogadu je, kaže Živković, pre krize „proizvođeno“ sedam do osam hiljada stanova svake godine.

U 2017. ta cifra je bila oko 4.500 novih stanova, što je rast od 20 procenata u odnosu na godinu ranije, ali i dalje nije blizu cifri od oko osam hiljada koliko je na tržiste izlazilo pre finansijske krize.

Živković smatra da je to pokazatelj da se tržište nekretnina u Srbiji najzad „izbalansiralo“ i da se gradi onoliko koliko tržište zahteva.

Kao primer povećane gradnje izdvaja, očekivano, kaže, glavni grad Srbije, u kojem je skok u 2017. godini iznosio 41 procenat u odnosu na godinu ranije.

Izvor:Politika

Naconalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) prošle godine je stiglo 6.586 prigovora nezadovoljnih potrošača koji su se najčešće žalili na kvalitet patika i telefona, saopšteno je danas.

U Beogradu je bilo najviše prigovora (55,4 odsto) i u Novom Sadu (19,9 odsto).

Najveći broj prigovora se odnosio na tehničku robu, a na drugom mestu je obuća.

„Posmatrano po predmetu prijave, najveći procenat potrošača u 2018. godini imao je problem sa nepoštovanjem zakonske garancije, a što praktično znači da veliki broj trgovaca i dalje ne poštuje svoje zakonske obaveze”, naveo je NOPS u saopštenju, preneo je Tanjug.

Dodaje se da je uvećan broj neopravdanih prigovora, a što je posledica nedovoljne informisanosti potrošača o svojim pravima, zakonskim procedurama i obavezama trgovaca.

Povećan je broj slučajeva proizvoda za koje su trgovci odbili reklamacije uz obrazloženje da je roba ispravna ili mehanički oštećenja krivicom potrošača.

Takvi slučajevi, po tumačenju NOPS-a, zahtevaju dodatne stručne i tehničke analize kako bi se utvrdilo da li postoje nedostaci saobraznosti i ko je odgovoran.

Izvor: Politika

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici niz uredbi o podsticajima i podršci u poljoprivredi, preduzetništvu i poslovnoj infrastrukturi.

Kako je saopšteno iz Vlade, uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu utvrđene su mere ruralnog razvoja i preraspodele podsticaja, obim sredstava za kreditnu podršku i posebni podsticaji u poljoprivredi, a utvrđen je i obim sredstava za IPARD, čime je nastavljena postepena transformacija u tim oblastima, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji. 

Uredbom o utvrđivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2019. godini, za podsticanje investicija mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u širenju proizvodnje i jačanju konkurentnosti, s ciljem otvaranja novih radnih mesta kroz razvojne projekte biće raspodeljeno 500 miliona dinara. 

Vlada je usvojila i Uredbu o utvrđivanju Programa podrške razvoju poslovne infrastrukture za tekuću godinu koji se realizuje kroz infrastrukturno opremanje poslovnih zona i njihovo povezivanje sa okruženjem i unapređuju infrastrukturni kapaciteti lokalnih samouprava u cilju razvoja turizma i drugih privrednih delatnosti. 

Uredbom o utvrđivanju podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2019. godini, izdvojena su sredstva u iznosu od milion dinara za sprovođenje ovog programa, što je u skladu sa odlukom vlade o sistemskoj podršci sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. 

Vlada je takođe usvojila Uredbu o utvrđivanju programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju za 2019. godinu, čime se, kroz bespovratna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara, između ostalog, pruža podrška preduzetništvu žena, mladih i socijalnom preduzetništvu. 

Sredstva su namenjena za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije u godini koja predhodi godini podnošenja zahteva, kaže se u saopštenju iz Vlade Srbije.
Izvor:Tanjug

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) koji su u štrajku, nisu prihvatili predlog sporazuma Vlade Srbije.

Kako se navodi, nisu prihvatili sporazum jer ne obuhvata zahtev štrajkača da im bude isplaćena nadoknada za umanjena primanja u 2018. godini, pa će štrajk biti nastavljen, saopšeno je danas.

Štrajkački odbori saopštili su da im je juče ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ponudio predlog sporazuma koji ne sadrži ni odredbe kojima se definiše utvrđivanje odgovornosti rukovodstva RGZ-a zbog odluka koje su u donete protiv učesnika u štrajku. “Dogovoren je nastavak pregovora sa kabinetom predsednice Vlade Srbije u ponedeljak 21. januara”, navodi se u saopštenju. 

Zaposleni u više od 110 službi zа kаtаstаr su 24. decembra 2018. obustavili rad nezadovoljni mаnjkom kаdrovа, uvećanjem obima posla i smanjenjem primanja. Jedinstvena organizacija sindikata i Sindikat “Nezavisnost”, koji su organizatori štrajka, naveli su da su im se pridružile i službe za katastar sa područja Grada Beograda.

Izvor:b 92