Author: Sajma Drazanin

Naselje Hadžet bogatije je za još jednu urbanizovanu ulicu. U Ulici Ismeta Mujezinovića danas je postavljen asfalt, a prethodno je sređena komunalna infarstruktura. Vest o upadu u skupštinsku salu od pre dva dana i dalje je aktuelna, te su meštani na današnjem gradilištu osudili, kako kažu, nasilničko ponašanje grupe ljudi predvođene jednom strankom.
Meštani ulice Ismeta Mujezinovića ističu da su radovi u njihovom naselju ogroman razlog za zadovoljstvo. Ne kriju svoju neizmernu radost i zahvalnost, istićući da probleme građana prepoznaju i rešavaju prijateljski orijentisani ljudi koji vode grad.

Pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović, obilazeći infrastrukturne radove u Ulici Ismeta Mujezinovića rekao je da se radi u svim naseljima u gradu i dodaje da će se takvim intezitetom nastaviti i ubuduće.

„Mi smo garant za ozbiljnost i rad, što potvrđuje i sve urađeno u ovoj građevinskoj sezoni. Mi smo neko ko uliva poverenje. Ovde su stanovnici susednih ulica koji znaju da će se u narednom periodu asfaltirati i njihova naselja. Ništa od onog što smo rekli, nismo porekli uprkos poteškoćama. Sve što smo planirali uvek smo i odradili, za dobrobit građana Novog Pazara”, rekao je Hasanović.

O upadu u skupštinsku salu na poslednjem zasedanju i nasilničkom ponašanju male grupe ljudi govorilo se danas i u Ulici Ismeta Mujezinovića. Meštani, koji ovde žive kažu da treba imati strpljenja i ne nasedati na manipulacije.

„Zadovoljni smo što posle 30 godina čekanja možemo početi da živimo normalno , da se komšijski okupljamo. Hvala svim našim prijateljima iz Gradske uprave koji se bore za nas, a koji su svesni da je svaka ulica jednako važna za ovaj grad. Svi koji govore drugačije nemaju dobronameran pristup. Bilo je ovde ranije mnogo blata i prljavštine a zahvaljujući lokalnoj samoupravi, imamo sve što je za normalan život potrebno. Naš gradonačelnik je čovek čija su vrata otvorena za sve građane, i to je vidljivo na svakom koraku.”, kažu meštani.

Pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović podseća da je mesto za sve informacije o asfaltranju grad i Gradska uprava.

foto: Senad Župljanin

Tokom ove godine u Srbiji je otkriveno oko 12.500 radnika na crno, što je za 40 odsto manje u odnosu na isti period lane, iako je značajno povećan broj inspekcijskih nadzora.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže da je to pokazatelj da je Srbija na pravom putu da iskoreni rad na crno i ističe da je dobrim rezultatima doprinela i kampanja “Reci ne radu na crnom”, u okviru koje građani putem besplatne telefonske linije mogu prijaviti neregularnosti na radu.
“Imamo 43 odsto inspekcijskih nadzora više u odnosu na prošlu godinu i isto toliko odsto manje radnika na crno”, istakao je Đorđević na radionici u okviru projekta “Reci ne radu na crnom”, čiji je cilj suzbijanje nelegalnog rada.

On je istakao da će inspektorat i ministarstvo nastaviti transparentan rad u toj oblasti, kao i da će objavljivati crne liste poslodavaca koji prave nelojalnu konkurenciju i radnicima uskraćuju pravo na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, a državi pravo da ubira porez.

Đorđević smatra da je veliki broj radnika na crno posledica prethodnih loših politika u toj oblasti i ističe da je prošle godine izmenjen član zakona koji je dozvoljavao poslodavcu rok od tri dana da prijavi radnika, što su mnogi koristili i to činili tek kada dođe inspekcija, bez ikakvih posledica.

Dodaje i da će se Zakon o radu ponovo menjati, kao i da će ove i narednih godina biti promenjeni i drugi zakoni, koji će uticati na poboljšanje uslova rada.

Navodeći da je ove godine 250 inspektora obavilo 51.600 inspekcija, ministar je rekao da je potrebno zaposliti još inspektora i omogućiti im još bolje uslove za rad.

On je zahvalio norveškoj vladi, koja je finansijski pomogla projekat u vrednosti od 300.000 evra, ističući da će Srbija nastaviti da sledi najbolje primere u svetu, poput skandinavskih zemalja.

“Naš zadatak je da gradimo normalnu državu , po meri građana, sa nultom tolerancijom na kršenje zakona”, rekao je Đorđevih i istakao da će Srbija uskoro biti u EU, rame uz rame sa drugim državama.

Vršilac dužnosti direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović istakao je da je ove godine znatno povećan broj inspekcijskih nadzora u odnosu na prošlu godinu, koja je bila rekordna u otkrivanju radnika na crno.

Prošle godine pronađeno je 22.000 radnika na crno, a ove godine je otkriveno više od 12.500 radnika, dok je oko 10.400 je zasnovalo stalni radni odnos, ističe Đurović.

“To je jedno preduzeće od 10.400 radnika koje je zasnovalo stalni radni odnos, čime je poboljšano i stanje u budžetu Srbije”, rekao je Đurović.

On je istakao i da inspektorat radi na poboljšanju uslova za rad i za bezbednost radnika i da je podneto 19 krivičnih prijava nakon smrtnih ili teških povreda na radu.

Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad rekao je da je rad na crno veoma loš za društvo, budući da su državi potrebni prihodi, a radnicima lojalna konkurencija i socijalna prava.

“Norveški sistem je izgrađen na tome da svi poštuju zakone. Zato i možemo da investiramo i zato i imamo visoki standard, što je potrebno i Srbiji. Nadamo se da ćemo ovim projektom to i ispuniti”, rekao je Bjornstad.

Ambasador je rekao da je saglasan sa ministrom da Srbija ne treba da ispunjava samo minimalne uslove za pristup EU, već da treba da postavlja više standarde, što građani, kaže, i zaslužuju.

Na današnjoj radionici u okviru projekta “Reci ne radu na crnom”, koji traje od marta ove godine, dodeljeno je 266 laptopova ispektorima za rad.
RTV Vojvodine

U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, a državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović kazala je da su sve službe angažovane u procesu legalizacije obavezne da u narednih šest meseci dostave u katastar podatke o objektima koji su u postupku.
Damnjanović je kazala da ranije građeni nelegalni objekti nisu rušeni, jer nije bilo moguće rušiti objekte na javnim površinama, na močvarnom zemljištu, kao i u zaštitnoj zoni kulturnih i prirodnih spomenika.
Kako je kazala za TV Prva, na osnovu popisa koji je izvršen na osnovu Zakona o ozakonjenju, došlo se do baze podataka od milion i 700 hiljada nelegalno izgrađenih objekata, što sa ranije podnetim zahtevima čini ukupno oko dva miliona nezakonito izgrađenih objekata.

Od 2015. godine gradnja se kontroliše zakonom o planiranju i izgradnji, a Damnjanović navodi da je izmenama u zakonu o legalizaciji propisano za sve objekte koje su u postupku ozakonjenja da će moći da budu rušeni na osnovu konačnog rešenja.

“To znači da kada neki nadležni organ u ozakonjenju donese prvostepeno rešenje kojim se dobija zahtev za ozakonjenje, kada takav vlasnik izjavi žalbu i ona bude odbijena, to je momenat kada će građevinski inspektor moći da ruši takav objekat”, kaže Damnjanović.

Istakla je da su sve službe angažovane u procesu legalizacije obavezne da u narednih šest meseci dostave u katastar podatke o objektima koji su u postupku, te da dok se objekat ne legalizuje zabranjeno je raspolaganje nekretninom.

Navela je i da su predviđene i visoke kazne za javna, komunalna i ostala preduzeća koji priključe objekat koji je u postupku ozakonjenja, a da nije već ranije priključena.

“Oni koji su priključeni su priključeni, novog priključenja više nema. Predvideli smo kazne maksimalne – od milion i po do tri miliona dinara za sva ovlašćena lica i sva preduzeća koja učine suprotno”, kaže Damnjanović.

Ona je apelovala na građane da što pre uđu u postupke ozakonjenja svojih objekata, a budućim i potencijalnim kupcima je poručila da ne kupuju nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti.
RTV Vojvodine