Jake institucije, obučeni radnici i dobra infrastruktura presudni su za privlačenje stranih investicija na Zapadnom Balkanu i u novim članicama EU i zato novac koji se troši za subvencije treba usmeriti u obrazovanje, jačanje institucija i infrastrukturu, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF). Fond je ukazao na fiskalnu cenu privlačenja stranih ulaganja finansijskim podsticajima i malim platama koja, gledano na demografiju, može da bude neodrživa na dugi rok.
MMF je u radnom dokumentu o direktnim stranim investicijama u novijim članicama EU i na Zapadnom Balkanu analizirao stanje u 11 zemalja koje su postale članice EU 2004. ili kasnije, a koje su zaključno sa krajem 2016. ukupno privukle gotovo 700 milijardi dolara direktnih stranih investicija, kao i u šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Na Zapadnom Balkanu, gde je tranzicija kasnije počela, najveći deo priliva direktnih stranih investicija stigao je u poslednjih deset godina kao rezultat napora politike da se privuku strani ulagači.
Prosečne direktne strane investicije po stanovniku na Zapadnom Balkanu su manje nego u novijim članicama EU ali su, gledano prema bruto domaćem proizvodu (BDP), zapravo veće jer su ekonomije u regionu relativno male.
Kako se navodi u dokumentu Fonda, BDP Zapadnog Balkana predstavlja petnaestinu BDP regiona novih članica EU.
“Održivo povećanje direktnih stranih investicija u oba regiona zavisiće od snažnih institucija, bolje infrastrukture i kvalifikovane radne snage”, istakli su stručnjaci Fonda.
Prema njihovoj oceni, oba regiona nastaviće da u velikoj meri zavise od finansijskih podsticaja i konkurentnih plata kako bi privukle ulagače, što je strategija koja ima fiskalnu cenu i može da bude neodrživa na dugi rok, s obzirom na demografske perspektive.
Tokom vremena mnoge zemlje iz oba regiona zabeležile su znatan pad prihoda od poreza na dobit preduzeća zbog smanjenja poreskih stopa, ali i investicionih podsticaja koji se daju stranim ulagačima.
Istovremeno je potrošnja za obrazovanje u padu u nekoliko zemalja, sa odgovarajućim padom kvaliteta.
“Naši rezultati pokazuju da su za oba regiona najvažniji faktori za povećanje stranih investicija bolje institucije i bolje veštine radnika, kao i kvalitet infrastrukture”, navodi se u izveštaju.
Kod zemalja Zapadnog Balkana najveći dobitak donosi jačanje institucija a kod novih članica EU pođednako reforma institucija, unapređenje infrastrukture i bolje obučeni radnici.
Stručnjaci Fonda ukazuju da stratešku odluku da se zadrže niži porezi da bi se favorizovali investitori treba dopuniti snažnom administracijom i većom efikasnošću kako bi se osiguralo da veća strana ulaganja ne idu na štetu fiskalnog prihoda.
“Fiskalni prihodi izgubljeni implicitnim i eksplicitnim subvencijama jesu resurs koji može da bude upotrebljen za ulaganja u veštine, obrazovanje i infrastrukturu”, ističe se u izveštaju globalnog kreditora.
Državne politike za privlačenje stranih investicija treba da uravnoteže kratkoročne intrese investitora i dugoročnu održivost, smatraju stručnjaci Fonda.
MMF je naveo i da je najveći deo priliva direktnih stranih investicija u novije članice EU i Zapadni Balkan u poslednje dve decenije došao iz država EU, pri čemu su veće zemlje privukle lavovski deo.
Istovremeno Fond upozorava da sa smanjenjem udela EU u globalnim direktnim stranim investicijama oba regiona moraju da traže ulagače van kontinenta kako bi se obezbedilo stabilno finansiranje projekata.
Analize su pokazale, naveo je MMF, da investitori prednost daju velikim zemljama, što je u izvesnoj meri hendikep Zapadnog Balkana koji taj region mora da nadomesti političkim naporima.
Navodi se i da je Zapadni Balkan deo kineske inicijative Pojas i put čiji je cilj bolja povezanost Istoka i Zapada a gde je region za Kinu “kapija” za Evropu sa otvorenim perspektivama za investitore.
Kao ohrabrujući znak MMF navodi povećanje direktnih stranih investicija iz većih novijih članica EU u regionu.
To je, kako se ocenjuje, posebno dobro za zemlje Zapadnog Balkana, gde su zarade znatno manje nego u novijim članicama EU, a koje su u različitim fazama u procesu pristupanja EU.
“Unapređenje ključnih reformi radi poboljšanja kvaliteta institucija i trgovinske logistike može da oslobodi potencijal za direktne strane investicije, uključujući iz (Zapadnom Balkanu) susednih novijih članica EU”, zaključio je MMF.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
