Author: Sajma Drazanin

Ferhan Sejdović, privrednik poreklom sa Pešterske visoravni, već više od dve decenije živi i radi u Nemačkoj. Njegov put od običnog radnika do vlasnika uspešne građevinske firme koja zapošljava 250 ljudi, primer je istrajnosti i rada. Ipak, kako sam kaže, njegov lični uspeh nije ono što ga pokreće – već želja da pomogne narodu u Sandžaku i da zaustavi masovno iseljavanje.

„Iseljavanje dolazi zato što ljudi traže bolju budućnost. Ovde je ne vide. Nema fabrika, nema zapošljavanja. Ko god je otišao, bolje se snašao od onoga ko je ostao“, objašnjava Sejdović.

On kaže da je više puta slušao domaćine kako govore da njihova deca ne žele da ostanu u Sandžaku, iako porodica ima privatni biznis. „Jedan domaćin mi je rekao: ‘Moj sin neće da ostane ovde, iako imamo privatnu firmu. Ne vidi perspektivu.’ Pa ko će onda da ostane?“, dodaje.

Sejdović ističe da ljudi pokušavaju da razviju poljoprivredu, ali nailaze na ogromne prepreke. „Pokušavali su da pokrenu farme, ali nemaju vodu. Opština ne želi da pomogne. Bez infrastrukture nema ni proizvodnje, ni opstanka“, kaže on.

Jedan od najvećih problema, naglašava, jeste i zdravstvo. „Za lečenje moraju da idu u Užice – 150 kilometara u jednom pravcu. To su veliki troškovi. A iz Pešteri do Novog Pazara ima 70–80 kilometara. Zašto onda da putuju 300? Država tako plaća i bolnička kola, umesto da je sve bliže i jeftinije“, objašnjava Sejdović.

Iako je ostvario veliki poslovni uspeh u Nemačkoj, Sejdović tvrdi da nije u dijaspori da bi se obogatio, već da bi pomogao svom kraju. „Ja nisam došao da se obogatim. Imam krov nad glavom i prevozno sredstvo. Imam malo za život, koliko da nisam gladan. Fala Bogu, zadovoljan sam. Imam zlatnu decu. Zato sam došao – da pomognem narodu“, kaže on.

Njegova ideja je da se stvori sistem koji će uvezati dijasporu i Sandžak. „Imamo podatke: u 52 države živi naš narod, još od 60-ih i 90-ih. Naši ljudi kupuju ovde krevet, jednu sofu i nose to kombijem. Umesto toga, treba centralna fabrika. Odatle da se izvozi šleperima. Kinezi su tako uspeli – otvorili su milione prodavnica po svetu, a cela privreda Kine radi za njih. To je naša želja“, objašnjava Sejdović.

Sejdović već ulaže u konkretne projekte – od prevoza do poljoprivrede i zdravstva. „Prvo, da obezbedimo prevoz. Kupio sam autobuse, pa shvatio da to nije dovoljno. Treba mreža – Beograd, Skoplje, Sarajevo, Podgorica, plus lokalne linije. Kombi prevoz po selima, a centralne linije povezuju gradove. Da ljudi ne čekaju satima“, ističe on.

Drugi cilj mu je razvoj poljoprivrede. „Treba obezbediti vodu, puteve i farme. Da se mladi zaposle. Da vide budućnost ovde, a ne vani. Ako se ništa ne promeni, za 20 godina ostaće pet odsto naroda. Šta sa pet odsto?“, pita Sejdović.

U planu su i poliklinike u Dugoj Poljani, Sjenici i Prijepolju. „Za 15 evra mesečno – karta za sve. Osnovni pregledi za ljude: ultrazvuk, kardiolog, ginekolog, analize krvi – sve dostupno. Da narod ne plaća privatnicima skupo, nego da svi imaju pravo“, dodaje on.

Sejdović veruje da Sandžak, uz organizaciju i zajednički rad, može da se razvije na evropskom nivou. „Ako se udružimo, Sandžak može biti kao Luksemburg. Veliki hajr za narod, za opštine i državu. To je naša ideja. Zato se borimo“, zaključuje on.

Posle decenija čekanja i života bez osnovnog uslova za opstanak, meštani sela Ponorac konačno su dobili pijaću vodu. Najzaslužniji za to je Enes Zornić, čovek koji je iz Minhena pomogao svom rodnom kraju i omogućio da 40 domaćinstava prvi put ima vodu u svojim domovima.

Selo Ponorac, koje pripada mesnoj kancelariji Kladnica, decenijama je kuburilo bez osnovnog uslova za život – pijaće vode. Ove godine, zahvaljujući humanosti Enesa Zornića, meštanina koji je još 1999. godine otišao u Minhen, situacija se konačno promenila.

Na udaljenosti od osam kilometara pronađen je jedini izvor iz kojeg voda može poteći prirodnim padom. Uz pomoć Enesovih sredstava kupljeno je blizu 70 kilometara creva i sproveden vodovod, pa je 40 domaćinstava u Ponorcu prvi put dobilo vodu u svoje kuće i dvorišta.
„Razmišljao sam dugo koji hajrat da napravim. Na kraju sam shvatio da boljeg načina nema nego da ljudima obezbedim vodu, jer je to osnov za život. Čovek može bez mnogo stvari, ali bez vode nikako“, kaže Zornić.

Meštani ne kriju zahvalnost. Kako ističu, suše su poslednjih godina posebno otežavale život i ljudima i stoci.
„Ovo leto je bilo katastrofalno, stoka je bila na izmaku, a sada smo zahvaljujući Enesu spaseni. Nikada do sada nismo imali ovako nešto – prvi put je voda stigla u Ponorac“, kažu seljani.

Zornić ističe da je želeo da svoje rodno mesto obraduje nečim što će ostati i posle njega.

„Želja mi je da i kada umrem, iza mene ostane dobro delo po kojem će me pamtiti. Čovek je živ dok ga ljudi spominju, a ja sam hteo da me spominju po dobru“, poručuje on.

Iako nije želeo da se o njegovom gestu govori javno govori, meštani su insistirali da se pomene ime Enesa Zornića – kako bi pokazali da svaki problem može da se reši kada postoji dobra volja.

Gradonačelnik Novog Pazara je u ime Grada podneo žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije protiv Ministarstva finansija zbog obustave uplate prihoda po osnovu pripadajućeg dela poreza na zarade i obustavu transfernih nenamenskih sredstava iz budžeta Republike Srbije za avgust 2025.

Grad Novi Pazar je, bez ikakvog obaveštenja, ostao uskraćen za sredstva koja su, po osnovu poreza na zarade, uplaćena u budžet Republike Srbije, a na koja Novi Pazar ima zakonsko pravo u iznosu od 74%, kao i opšti transfer na koji imaju pravo sve lokalne samouprave.

U izostanku bilo kakvog obaveštenja, Grad se obratio Ministarstvu finansija, Upravi za trezor, Poreskoj upravi, kao i premijeru, ali još uvek nikakav odgovor nismo dobili.

Ministarstvo finansija je ovim činom ugrozilo sve direktne i indirektne korisnike budžeta, stavilo u nezavidan položaj zaposlene, ugrozilo normalno obavljanje komunalnih delatnosti i potrebe građana u oblasti prosvete.

Ovo je situacija sa kojom se nikada do sada nismo susreli, niti imamo saznanja da je ijedna lokalna samouprava dovedena u ovakav položaj.

Na sednici Skupštine opštine Sjenica verifikovana je ostavka dosadašnjeg predsednika opštine Muniba Mujagića, koji je, kako je istaknuto na sednici Skupštine otišao u penziju. Za novu predsednicu Skupštine izabrana je Mersija Camović Rebronja iz Stranke pravde i pomirenja, dok je za zamenika predsednika opštine imenovan Radiša Knežević. Izabrani su i novi članovi Opštinskog veća.

Tokom rasprave, deo odbornika je negodovao rad sjeničke Skupstine, tvrdeći da se postupci ne vode u potpunosti u skladu sa zakonom, ali je većina usvojila predložene odluke i formirala novo rukovodstvo opštine.

Za novu predsednicu i rukovodstvo glasao je 21 odbornik.

U Srbiji će biti promenljivo i pretežno oblačno i svežije vreme, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Vetar slab i umeren, sredinom dana i posle podne pojačan zapadni i severozapadni.

Najniža temperatura od 14 do 18, a najviša od 22 do 27.

U Beogradu danas pretežno oblačno i svežije vreme, povremeno sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.

Vetar slab i umeren, sredinom dana i posle podne i pojačan zapadni. Najniža temperatura oko 17, a najviša oko 24.

(Beta, 31.08.2025)