Ozbiljniji je od uboda pčele, ose ili nekog drugog insekta, brzo se javljaju veliki otoci na tom mestu, u pratnji jakog bola – Reakcija organizma je nepredvidiva, pa može da dođe do burnih alergijskih manifestacija
U prethodnih mesec dana u Srbiji je od ujeda stršljena umrlo dvoje ljudi. U julu je preminuo Užičanin Vladan Marković u selu Zdol, kada ga je u malinjaku izujedao roj stršljena, a pre pet dana u Malom Požarevcu u opštini Sopot šezdesetdevetogodišnjak. Ni reanimacija koja je trajala sat vremena nije uspela da pomogne čoveku.
Ubod stršljena uglavnom nije opasan jer se završi blagim otokom, ali može se dogoditi da alergijska reakcija na otrov bude opasna po život.
– Ubod stršljena je ozbiljniji od uboda pčele, ose ili nekog drugog insekta. Brzo se javljaju veliki otoci na tom mestu, u pratnji jakog bola. Reakcija organizma je nepredvidiva, pa može da dođe do burnih alergijskih manifestacija. Najdramatičnija reakcija je anafilaktički šok. Ubodena osoba tada oseća jak svrab po koži, uznemirena je, pojavljuje se oticanje, koprivnjača po telu, gušenje, otežano disanje, grčevi u stomaku, može se izgubiti svest, a nekada se javlja i grčenje tela. Nisu nepoznati ni slučajevi akutnog infarkta. Zato svako ko dođe u takvu situaciju trebalo bi što pre da se javi u najbližu ambulantu ili bolničku ustanovu – kažu lekari.
Osim ovakvih reakcija može da se pojavi i kasni tip alergijske reakcije, više sati posle uboda, sa ospama ili tačkastim krvarenjem po koži oko uboda i difuzno po telu.
– U slučaju blažih reakcija pomaže hladna obloga, uzimanje antihistaminika i mazanje kremom na bazi antihistaminika. Osobe koje su imale ozbiljnu reakciju na ubod stršljena, pčele ili ose moraju sa sobom da nose pribor za samopomoć, u kome se nalazi aplikator sa određenom dozom adrenalina. U slučaju uboda insekta, osoba sama sebi treba da ubrizga adrenalin u spoljašnju stranu natkolenice. Tako može da spase sebi život, naročito kad je reč o opasnim ubodima u glavu, kada kod alergičnih osoba dolazi do oticanja jezika, resice i dušnika i do gušenja – kažu lekari i ističu da se po dolasku doktora ili ekipe hitne pomoći, pacijentu daje i ostala antialergijska terapija, kiseonik preko maske i infuzija.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovih dana moglo biti više stršljena jer će biti toplije i oni kreću u potragu za vodom, a počinje i sezona kada zri voće kojim se hrane. Zbog toga bi bilo preporučljivo izbegavati skrivena mesta gde ih ima kao što su tavani, šupe, šuplja stabla… Stršljen inače napada vrlo retko, uglavnom u samoodbrani kada brani svoje gnezdo.
Žaoka koja izaziva jak bol
Otrov stršljena može se uporediti sa otrovom drugih osa, ali po sastavu nije jednak, čak je manje toksičan. Njegov ubod doživljava se bolnije nego ubod ose. Razlog tome je što je u otrovu stršljena veći udeo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva osećaj pečenja. Pored toga, stršljenova žaoka je deblja i duža, pa prodire u osetljivije slojeve kože, zbog čega je i bol veći.
Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešće sokovima drveta i onima koje isisaju iz raspucalog voća, dok se larve hrane proteinima, obično delovima drugih insekata. Između ostalog, love i pčele, pa ih pčelari često doživljavaju kao pretnju.
Izvor: Politika
