Čedomir Jovanović, političar i predsjednik Liberalno-demokratske partije, kao i već nekoliko godina unazad, došao je u Potočare kako bi odao počast žrtvama genocida u Srebrenici.
Kako kaže Jovanović, ovdje već godinama dolazi jer 8.372 popisanih osoba zaista smatra žrtvama, iako to mnogi u njegovoj državi negiraju.
– Dolazim ovdje godinama, dolazim zbog Bosne i Bošnjaka, zbog mog naroda, zbog naše djece, zbog ljudi. Čini mi se da su Bošnjaci ovdje stradali jednom 1995. godine, a da moj narod i svi oni koji negiraju srebrenički genocid stradaju svakog dana. Ovdje godinama dolazim i zbog toga što ovih 8.372 popisanih ljudi smatram žrtvama. Ovi ubijeni ljudi čuvaju malo mira što među nama ima. Sjećanje na njih je najjasnija slika tog ludila koje postoji i koje nam i danas diše za vratom. I sve dok ne pobijedimo činjenicu da je i dalje laž jača od istine, a zlo potiskuje dobro, ovi nišani će mnogo više činiti za budućnost i mir nego mi živi – kazao je Jovanović.
„Unapređenje obrazovnog sistema i stvaranje boljih uslova za pohađanje nastave neki su od prioriteta novopazarske lokalne vlasti“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac , koji je sa saradnicima obišao radove na dogradnji novih učionica u OŠ „Vuk Karadžić“. Delegacija grada obišla je i školu Bratstvo, gde je prethodno finansirala relizaciju pilot projekta za uvođenje elektronskog dnevnika.
Prema rečima direktora OŠ „Vuk Karadžić“, Zenuna Mučića bez novih učionica izvođenje nastave naredne školske godine ne bi bilo moguće zbog velikog priliva đaka. Radiće se i dalje u tri smene, ali će se omogućiti normalno funkcionisanje škole.
„Jedna smo od najvećih škola u Srbiji po broju učenika. Sa postojećim prostorinim kapacitetima nije bilo moguće početi školsku godinu. Uradili smo projekat dogradnje novih učionica i uz pomoć gradonačelnika, koji se posebno zalagao počeli smo sa realizacijom“, rekao je Mučić.
Veći gradski budžet za obrazovanje, ulaganje u prostorne kapacitete samo su neki od dokaza da je obrazovanje prioritet lokalne vlasti rekao je gradonačelnik Nihat biševac. On je prilikom obilaska početka radova na dogradnji OŠ Vuk Karadžić najavio i da će se tražiti lokacija za izgradnju novog objekta, kako bi se problem sa velikim brojem đaka u ovom delu grada rešio.
„Dogradnja novih učionica, samo će ublažiti, ali ne i rešiti problem. Tražimo lokaciju za izgradnju nove škole u ovom naselju, kako bi se rasteretila ova škola, koja broji oko 1950 đaka. U budžetu za ovu godinu izdvojili smo 100 miliona više što ukopno iznosi 123.000.000 dinara za unepređenje obrazovanja, koje nam je važno“, rekao je Biševac.
Vrednost radova je oko 12 miliona dinara. Izvođači kažu da će sve biti gotovo do 1. septembra.
„Daćemo sve od sebe da se rok od 40 radnih dana ispoštuje, da će do 1.septembra učenici dobiti nove prostorije. Nadam se da će svi biti zadovoljni“, rekao je ispred izvođača radova inženjer građevine Irfan Papić.
Lokalna samouprava kupovinom potrebne opreme podržala je i realizaciju pilot projekta uvođenja elektronskog dnevnika u OŠ „Bratstvo“. Direktor Dejan Kulundžić kaže da će se tokom leta adaptirati učionice, gde je to potrebno, ali sanirati krov koji prokišnjava.
“Grad Novi Pazar je pomogao da Bratstvo bude jedna od 60 pilot škola u Srbiji, koja koristi elektronske dnevnike. Lokalna samouprava pomogla nam je da kupimo 50 laptopova, koje imaju sve nastavnici. Tom tehnikom će nam biti omogućeno da sprovedemo i zakonsku obavezu da se za prvi i peti razred uvedu I elektronski udžbenici”, rekao je Kulundžić.
Biševac je najavio da će gradska uprava u narednom periodu podržati sve osnovne i srednje škole da prate trendove savremenog obrazovonog sistema.
Nevereme koje je zadesilo naš kraj nanelo je štetu poljoprivrednim odbrima, a stradalo je i više domaćinstava. Novopazarskom odeljenju za vanredne situacije stiglo je 22 prijave, a najveća šteta pričinjena je u selima Kruševo i Šaronje. Do potpune blokade puta došlo je i u naselju Svojbor, koji je popravljen.
Pre četiri dana na teritoriji Novog Pazara došlo je do obilnih padavina kada je stradalo više domaćinstava. Odeljenju za vanredne situacije je tog dana pšristiglo 17 prijava građana zbog posledica grada na poljoprivrednim dobrima.
Sela u kojima je pričinjena najveća šteta su Kruševo i Šaronje.
Meštani Kruševa kažu da je stradalo voće, ali da očekuju da će ipak biti roda, dodaju da je put potpuno oštećen. U ovom selu kažu i da većina domaćinstava živi od poljoprivrede. Stariji meštani ne pamte ovakvo nevreme, koje je zadesilo njihovo selo.
Dobra vest je da grad nije pogodio ceo kraj, te da voće i povrće u većini novopazarskih sela nije oštećeno, dok obilnije padavine najviše pogoduju malinama.
U saopštenju Odeljenja za vanredne situacije su nam potvrdili da je više od 20 prijava stiglo od građana zbog štete, koja je pričinjena usled obilnih padavina i grada.
„Po nalogu Zamenika gradonačelnika Nebojše Ravića,komisije za utvrdjivanje štete na poljoprivrednim dobrima su predhodne nedelje izašli na teren i obišle selo Šaronje i napravile zapisnik o šteti, a ove nedelje će izaći na teren i obići selo Kruševo.
Za padavine koje su se desile 16.juna imamo sad za sad samo 5 prijava. U pitanju je ulazak vode u podrumske prostorije i kuće i prijavu za naselje Svojbor,gde su meštani prijavili oštećenje puta u pravcu Hotkova.Izlaskom na lice mesta Odeljenja za vanredne situacije tog dana ustanovili smo da put nije u funkciji i da ce njegova popravka biti u ponedeljak od strane Javnog preduzeća za uređenje građevinskog zemljišta i izgradnju grada Novog Pazara“, kaže se u saopštenju.
Na čišćenju ulica od nanetog šodera radiće se i narednih dana, a u Javnom preduzeću za uređenje građevinskog zemljišta saznajemo da će se na sanaciji seoskih puteva na teritoriji Novog Pazara raditi u narednom periodu.
Iz gradskog budžeta biće izdvojena sredstva za izgradnju igrališta za decu u Rasadniku, koje je jedni od najvećih naselja u gradu. Pre nekoliko dana asfaltiran je i deo ulice Sutjeske, a predstavnici lokalne samouprave su danas prilikom obilaska tog dela grada podržali I inicijativu meštana da neiskorišćeni prostor bude mesto za okupljanje mladih.
Još lepši izgled delu Sutjeske ulice uskoro će dati mini park za sa zelenim površinama, sportskim terenom, a ono što je najbitnije biće ograđeno pa će biti bezbedno mesto za boravak dece. Roditelji, koji su danas u velikom broju došli da pozdrave predstavnike gradskih vlasti, srećni su što su prihvatili njihov zahtev da ovaj prostor urede za mlade. Kažu da je igralište veoma značajno.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, kojeg su danas meštani, ali i deca ovog naselja srdačno dočekali i zahvalili mu što je došao danas da razgovara sa njima, a I prihvati inicijativu za izgradnju igrališta, koje će im ulepšati životni prostor.
Biševac kaže da je meštanima Rasadnika ovo poklon za Bajram.
“Plac u Rasadniku biće iskorišćen za igralište. Trudimo se da gde je to moguće izgradimo prostor za decu, kako bi im na neki način omogućili bezbrižno detinjstvo”, rekao je Biševac.
Ovo je samo jedno u nizu brojnih igrališta i sportskih terena, koja su predstavnici novopazarske vlasti izgradili za sada,a u cilju stvaranja boljih uslova za život građana.
Podsećamo ovde je prethodno u dužini od 260 metara asfaltiran krak ulice asfaltiran .
Novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dostaviće najkasnije za mesec dana Ministarstvu prosvete kopije svih sto doktorata za koje je utvrđeno da su stečeni na fakultetima koji nisu imali pravo da izdaju takve diplome. Ovo je novi korak u pravcu razjašnjenja afere sa spornim doktoratima. Do sada su u komisiji za akreditaciju pominjali samo broj sumnjivih doktorata i ustanove u kojima su stečeni, a sada se najavljuje i saopštavanje imena vlasnika ovih diploma.
Nedavno je objavljen i detaljan izveštaj o tome koji su fakulteti (njih ukupno 31) i u kojem periodu, kako je navedeno, neovlašćeno izdavali ove diplome, a dokument pokazuje da je u tih stotinu slučajeva reč o fakultetima privatnih univerziteta, od kojih jedan broj nikada nije akreditovan za doktorske studije, dok su neki kasnije stekli takvu akreditaciju.
Međutim, i oni su pre akreditacije izdavali takve diplome, što je, prema tumačenju komisije za akreditaciju – nezakonito.
U Ministarstvu prosvete ne dele takvo mišljenje, a ministar Mladen Šarčević je i u nedeljnom intervjuu „Politici” iskazao nepoverenje prema ovom izveštaju (bivše) komisije za akreditaciju, ukazujući na to da ceo postupak u vezi s doktoratima „nije bio zakonski određen”, pa je istu grešku pravio i izvestan broj državnih fakulteta.
Koja se rešenja nameću kao izlaz iz sporne situacije? Miodrag Popović kaže da ih je u opticaju nekoliko, a jedno od njih je da ministarstvo zvanično saopšti da nijedna od stotinu diploma nije sporna. Međutim, time bi bio doveden u pitanje rad komisije za akreditaciju, jer to bi značilo da ona ubuduće ne mora da poštuje standarde propisane za rad u visokom obrazovanju.
Drugi scenario koji se pominje jeste da se sporni doktorati razvrstaju u dve grupe, tako što bi u jednoj bili oni koji su odbranjeni na fakultetima koji su kasnije akreditovani za doktorske studije, a u drugoj doktorati odbranjeni na fakultetima koji ove studije nikad nisu akreditovali. Primera radi (privatni) univerzitet u Novom Pazaru nikad nije akreditovao nijedan takav program, a komisija za akreditaciju je na osnovu nepotpunog izveštaja ustanovila da je na tom univerzitetu odbranjeno 15 doktorata. Isto tako, Fakultet za menadžment Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, nikada nije stekao akreditaciju za doktorske studije, a na tom fakultetu odbranjeno je 12 doktorata, dok je na Fakultetu za obrazovanje diplomiranih pravnika za potrebe privrede i pravosuđa istog univerziteta akreditacija za doktorske studije dobijena 2006. godine (pre toga su odbranjene dve disertacije). Prema ovoj verziji „rešenja problema”, ne bi, dakle, bile priznate samo diplome odbranjene u ustanovama koje nikada nisu registrovane za doktorske studije.
Treći scenario koji pominje Popović jeste da svih stotinu diploma budu poništene. Ovaj scenario nameće pitanje koja su prava vlasnika osporenih diploma i ko je sve odgovoran za njihovo izdavanje. Ministar prosvete pominje mogućnost tužbe ovih doktora protiv državnih organa, a Miodrag Popović objašnjava da bi oni zaista mogli da zatraže razjašnjenje zašto su samo njih stotinu na tapetu, a ne i ostali koji su u istom periodu na istim, ili drugim, fakultetima takođe doktorirali, ali njih niko ne pominje zato što njihove ustanove nisu proteklih meseci bile u procesu (re)akreditacije. Popović zato smatra da bi Ministarstvo trebalo da pošalje prosvetne inspektore na sve univerzitete, s tim što inspektori ne bi trebalo da rade svoj posao onako kako ga je obavljala jedna njihova koleginica.
Naime, kako navodi Popović, jedan od vlasnika spornog doktorata žalio se ministarstvu zbog izveštaja komisije, a ministarstvo je dalo nalog inspektorki da ispita ceo slučaj. Inspektorka se obratila fakultetu i dobila odgovor da oni imaju svu potrebnu dokumentaciju, iako na sajtu ministarstva za pomenuti fakultet tako nije navedeno. Međutim, inspektorka je poverovala u odgovor sa fakulteta i – sastavila izveštaj.
Rekorderi – dva fakulteta za menadžment
U izveštaju o neovlašćenom izdavanju diploma doktora nauka utvrđenom u postupku akreditacije sprovedenom u periodu od 15. jula 2017. do 9. februara 2018. godine pominje se devet privatnih univerziteta: Evropski univerzitet, Megatrend univerzitet, Univerzitet Alfa BK, Univerzitet Edukons, Univerzitet Privredna akademija, Univerzitet Singidunum, Univerzitet Union, Univerzitet Union – Nikola Tesla i Univerzitet u Novom Pazaru.
Na Evropskom univerzitetu, na dva fakulteta i pri samom univerzitetu, registrovano je sedam spornih diploma, na Megatrendu, na šest fakulteta pominje se 15 doktorata, na Alfa BK, na pet fakulteta 12 doktorata, na Edukonsu – na jednom fakultetu jedan doktorat, na Privrednoj akademiji, na četiri fakulteta 18 doktorata, na Singidunumu na tri fakulteta pet doktorata, na Unionu na tri fakulteta – 22 diplome, na Union – Nikola Tesla na dva fakulteta pet doktorata i na Univerzitetu u Novom Pazaru u četiri naučne oblasti 15 doktorata.
Prema izveštaju, rekorderi po broju izdatih spornih diploma su: Fakultet za poslovno-industrijski menadžment u Mladenovcu, koji nikada nije stekao zakonsko ovlašćenje da organizuje odbrane doktorskih disertacija, a komisija ih je registrovala 16, i Fakultet za menadžment Privredne akademije u Novom Sadu sa 12 odbranjenih doktorata (takođe nikada nije stekao akreditaciju za doktorske studije).
