U Savetovalištu za trudnice budućim mamama održano je predavanje o opasnim alergijama za decu do 3 godine. One su dobile i savete o unošenju čvrste hrane posle šestog meseca života bebe, koje namirnice prvo da koriste, kako bi se moguće reakcije izbegle.
Alergolog Vesna Đoković održala je predavanje o alergijama, koje mogu biti opasne. Ona ističe da je zdravlje majke, kao i režim ishrane u trudnoći veoma značajan, a dojenje se preporučuje što duže. Đokovićeva apeluje na zdravu ishranu i pridržavanja kalendara uvođenja hrane.
Ovih dana aktuelne su alergijske reakcije na polene drvenastih biljaka, simptomi ove bolesti su slični prehladi, ali bez povećane telesne temperature.
Trećina turista koji provode odmor u Srbiji nisu prijavljeni, borave često u nelegalnom smeštaju, u privatnim stanovima, kućama, vikendicama, a za koje vlasnici tih “hotela” ne plaćaju porez niti na bilo koji način evidentiraju svoje goste.
Zbog neprijavljivanja gostiju i značajne svote novca koju zbog toga država gubi, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da je resorno ministarstvo pokrenulo projekat elektronske prijave turista i paušalnog oporezivanja onih koji izdaju “stan na dan” a kako bi se rešio ovaj problem.
Rasim Ljajić
– Iako je teško govoriti u preciznim brojkama, sigurno 30 posto turista borave u Srbiji, a da nisu prijavljeni i koje ne možemo da evidentiramo. Ne može turistička inspekcija da ulazi u stanove, kao ni bilo koja druga inspekcija bez policijskog naloga, a policija opet ne može bez sudskog rešenja. Prema tome, to je jedan začarani krug – kaže Ljajić za Tanjug.
SVI KOJI IZDAJU “STAN NA DAN” MORAĆE DA PLAĆAJU POREZ, ALI U SVEMU IMA I JEDNA DOBRA VEST ZA VLASNIKE
Zbog toga što ovi turisti nisu zvaničnom prijavom “pokriveni” u nelegalnom smeštaju, a MUP nema podatke, što je inače praksa u svetu kada je reč o kretanju i zadržavanju stranaca u zemlji, nije moguće imati ni pravu sliku o dužini boravka gostiju u turističkim centrima u Srbiji.
– Radimo na projektu e-turist, pokušavamo da uvedemo elektronsku prijavu i odjavu turista, prijavu boravišne takse kako bi u svakom trenutku znali tačan broj turista i kako bi imali precizne podatke o njihovom broju – navodi ministar.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini je u Srbiji boravilo ukupno 3.085.866 turista, od čega je domaćih bilo 1.588.693, a inostranih 1,497.173, odnosno, stranci su činili 49 procenata ukupnog broja gostiju.
Ostvareno je više od 8, 3 miliona noćenja, od čega su 38 procenata bili gosti iz inostranstva, a samo u januaru ove godine je povećan devizni priliv od turizma za 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, kaže Ljajić, zbog toga što se ne prijavljuju svi gosti, stvarni broj turista je značajno veći.
– Realni rezultati turističkog prometa su značajno veći od onih koje mi saopštavamo, jer imamo ogromnu sivu zonu koju pokušavamo da smanjimo sa projektom e-turist i projektom paušalnog oporezivanja fizičkih lica koja pružaju smeštaj – navodi Ljajić.
Paradoksalano je, ocenjuje, da u Novom Sadu ima svega 215 kategorisanih privatnih ležajeva, u Beogradu 2.500, a da broj turista u Srbiji prelazi cifru od tri miliona.
U SRBIJU DOLAZI SVE VIŠE “TURISTA” IZ IRANA I TO ISKLJUČIVO S JEDNIM CILJEM, A ON NEMA NIKAKVE VEZE SA LEPOTAMA NAŠE ZEMLJE
– Moramo da motivišemo sve one koji izdaju smeštaj strancima, da im damo podsticaj da paušalni porez koji će plaćati bude za njih dovoljno stimulativan, odnosno, da ne bude visok, kako bi imali interes da prijave turiste i da budu u legalnim tokovima – kaže Ljajić i dodaje da je to vazno i zbog sigurnosnih izazova.
Na pitanje da li postoji bezbednosni rizik s obzirom da država nema evidenciju ko su stranci koji se prijavljuju u neregistrovane stanove, Ljajić kaže da je jedan od “glavnih aduta Srbije” u privlačenju stranih turista stabilnost i sigurnost koju stranci osećaju u Srbiji.
FOTO: RAS SRBIJA
Kaže da do sada nije bilo zabeleženih incidenata i naznaka da oni koji su boravili u nekim od nelegalnih “hostela” predstavljaju bezbednosni rizik po građane i državu.
Ljajić zaključuje da je ova turistička sezona počela pozitivno i da očekuje da se nadmaši prošla godina kako po broju turista tako i po visini sredstava koje će država ostvariti od turizma.
Kao ilustraciju dobrog početka sezone kaže da je u prva tri meseca ove godine podeljeno 32 hiljade vaučera za odmor u Srbiji što je, napominje, 30 procenata više u odnosu na isti period prošle godine.
Liste čekanja u Srbiji su prepolovljene, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je ukazao da liste čekanja danas postoje samo za pacijente koji nisu hitni slučajevi i mogu da sačekaju, ali da hitni slučajevi ne čekaju, a da će za određene procedure uvek biti listi čekanja, kao što je to i u svetu praksa.
“Nemojte očekivati da imate ovakav zdravstveni sistem, da je sve besplatno, da sve uradite sa zdravstvenom knjižicom, a da hoćete da se operišete ‘tad i tad’ i da vas operiše lekar kojeg vi želite…To je nemoguće”, rekao je Lončar.
Na primedbe da postoje poteškoće sa zakazivanjem preko IZIS – a, ministar je rekao da svi specijalisti u bolnicama moraju da imaju dovoljan broj termina, za šta su odgovorni direktori ustanova, kao i da on lično svakog jutra zove “kol centar” za zakazivanje pregleda kod izabranog lekara da proveri da li se odmah javljaju.
Upitan šta su pokazali preventivni zdravstveni pregledi, kakav je zdravstveni karton nacije, ministar je rekao da je ponosan što su ljudi prihvatili ideju da se bave prevencijom (ranim otkrivanjem bolesti), te da je do sada urađeno više od 170.000 pregledanih, a na vreme je otkriveno oko 3.000 zdravstvenih problema.
“Ti problemi će biti rešeni na vreme i ti ljudi će najnormalnije nastaviti da žive”, zaključio je ministar.
Istakao je da je povećan broj vakcinisane dece protiv malih boginja, ali i da taj broj mora biti veći od 96 odsto kako bi se stvorio dobar kolektivni imunitet.
Ministar se posebno zahvalio svima koji su se angažovali kako bi se povećao broj vakcinisane dece, kao i onima koji su podneli tužbe protiv članova antivakcinalnog lobija što je, dodaje, bio jedan od prelomnih momenata da se poveća vakcinisanje dece.
Upitan zašto nema kolektivne imunizacuije, kao kada je bila epidemija velikih boginja Lončar je naglasio da to nisu situacije za poređenje i da je sasvim dovoljno da se vakcinišu deca.
“Kada obuhvat dece vakcinacijom bude veći od 96 odsto nećemo imati epidemiju malih boginja”, rekao je ministar.
Papirni obrasci za izdavanje terapije na leto definitivno odlaze u prošlost. Od prošle subote funkcioniše u celoj Vojvodini
ELEKTRONSKI recepti zameniće papirni do 30. juna u celoj Srbiji, saznaju “Novosti” u Ministarstvu zdravlja, a do kraja godine iz opticaja će potpuno biti izbačeni štampani obrasci za terapiju.
Od subote, 31. marta, e-recept je uveden na teritoriji čitave Vojvodine. Sad se terapija tako podiže u ukupno 2.789 apoteka. U Beogradu se terapija na e-recept propisuje u domovima zdravlja u 16 od ukupno 17 opština, Gerontološkom zavodu i Studentskoj poliklinici, a u Srbiji zasad u ukupno 42 ustanove, ne računajući Vojvodinu.
– Na elektronske rtecepte, od 30. oktobra kada su uvedeni u prvih 10 opština u Beogradu, dosad je izdato 14.859.360 terapija – otkrivaju u Ministarstvu zdravlja. – Od tog broja, oko milion terapija izdato je za hronične bolesti.
Elektronski recept ima isti rok važenja kao i papirni – sedam dana, a izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, i lekovi sa D liste koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana.
Terapija za hronične bolesti propisuje se za šest meseci, što je jedna od velikih prednosti novog načina propisivanja i izdavanja lekova, jer hronično oboleli više ne moraju svakog meseca kod izabranog lekara po recepte. Recepti se automatski izdaju za šest meseci, a na realizaciju pristižu sukcesivno na 30 dana. E-recept u apoteci može da se realizuje sedam dana pre i sedam dana posle tog roka. Iako je procedura krajnje jednostavna, u apotekama kažu da ima pacijenata koji zaborave datum izdavanja, zakasne da podignu lek, a to znači da vanredno moraju kod izabranog lekara.
– Izabrani lekar sad kroz sistem ima povratnu informaciju o realizaciji recepta, i tako može da vidi i da li se pacijent pridržava propisane terapije, odnosno da li je podiže – kažu u Ministarstvu zdravlja.
Uz preskakanje nepotrebnog administriranja i olakšavanje snabdevanja terapijom za hronične bolesti, jedan od ciljeva uvođenja e-recepta bio je da se smanje posete lekarima motivisane samo formalnim podizanjem recepata.
– Već smo izuzetno zadovoljni i početnim rezultatom koji je postignut tamo gde je zaživeo elektronski recept – navode u Ministarstvu zdravlja. – Posete izabranom lekaru isključivo zbog propisivanja terapije smanjene su od 15 do čak 40 odsto. Tako sad izabrani lekari imaju mnogo više vremena da se posvete pacijentu i preventivi nego ranije, što nam je i bio cilj.
UŠTEDA DVA MILIONA EVRA
U SRBIJI se godišnje izda oko 60 miliona recepata, što je dosad zahtevalo i troškove za štampane obrasce. Projekcija je da će se ukidanjem papirnog recepta na godišnjem nivou uštedeti oko dva miliona evra.
Kontrolu izvoza mesa u Tursku vrše inspektori turske Uprave za veterinu koji neprekidno borave u Srbijii i kontorlišu celokupan proces od klanja, obrade, pakovanja, do izvoza, a u saradnji sa nadležnim domaćim službama. Kampanja portala bliskog Muameru Zukorliću i njegovoj Stranci pravde i pomirenja da u Tursku stiže neprovereno meso ima za cilj da primora nadležne turske organe da sertifikat dobijaju striktno od firme Agencije za cerificiranje halal kvaliteta zakonskog zastupnika jednog od funkcionera Stranke pravde i pomirenja Samira Tandira.
U okviru proširenog Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske potpisan je i planiran bescarinski izvoz 5.000 tona goveđeg mesa na godišnjem nivou.
Odgovarajućim protokolima i procedurama definisano je da će posao izvoza goveđeg mesa iz Srbije obavljati turska firma koja bude posao dobila na tenderu nadležne Državne turske organizacije za meso i mleko – Et ve sut kurumu.
Prema usaglašenim i jasno definisanim procedurama Uprava za veterinu Republike Turske odnosno njeni inspektori su jedini ovlašćeni da vrše neposrednu i direktnu kontrolu klaničnih objekata koji ispunjavaju sve uslove definisane kako našim domaćim tako i turskim propisima i standardima za meso uključujući i Halal sistem.
Uprava za Veterinu Republike Srbije saradnik je i partner turskim kolegama odnosno Organima u stučnom i logističkom smislu, ali Turski organi samostalno donose rešenja o objektima odnosno klanicama koje ispunjavaju uslove i dobiju odobrenje za izvoz.
Ovlašćena firma izvoznik “Etči halal” DOO nakon toga na bazi komecijalnih uslova sklapa ugovore sa klanicama sa te liste odobrenih.
Ono što posebno treba istaći da pored formalne provere svih uslova i davanja odobrenja za klanje i izvoz goveđeg mesa u Tursku , nekoj od klanica je samo početak stroge kontrole jer celokupan proces od klanja, obrade do pakovanja i izvoza neprekidno i celodnevno nadziru i kontrolišu inspektori Uprave za veterinu Republike Turske.
Do sada je takav posao sklopljen sa jednom klanicom i ostvaren izvoz dok se sa dve klanice od kojih je jedna iz Sandžaka kako saznajemo još uvek pregovara.
Upravo ovako definisanje i realizovanje izvoznog posla, od koje korist imaju svi stočari u Srbiji i u samom Sandžaku jer im je olakšana prodaja i naplata stoke, samih klaničara i potrošača u Turskoj koji dobijaju kvalitetno i halal meso, izgleda da je zasmetalo onima koji su u ovom medjudržavnom aranžmanu videli ličnu šansu da sistemom prodaje navodnih Halal sertifikata ostvare prihod od nekoliko stotina hiljada eura.
I portal blizak Mumaeru Zukorliću optužuje ne samo organe i institucije Republike Srbije već i Republike Turske da se navodno ne zna koje i kakvo se meso izvozi. Na taj način direktno podrivaju realizaciju postignutih sporazuma, narušavajući zajedničke međudržavne interese. Zanemarujući i ugrožavajući stočare i u samom Sandžaku ali unoseći i zabludu među potrošače u Turskoj.
Pri tome licemerno skrivajući saradnju sa čitavim nizom drugih klanica u Srbiji koje su debelo platile njihove Halal sertifikate a koje imaju mešoviti asosrtiman mesa goveđeg i svinjskog, a za koje je upitno na osnovu čega su izdati, ko ih je izdao i kako vrši proveru i nadzor nad primenom.
