Treća redovna sednica Skupštine opštine Sjenica, koja je bila zakazana za danas u 09h, odložena je zbog nedostatka kvoruma. Kako saznajemo, vladajuća većina, na čijem čelu je Stranka pravde i pomirenja, nije imala dovoljno odbornika za odlučivanje. Novi termin održavanja sednice zakazan je za 10:30 časova u sali Skupštine opštine.
Na dnevnom redu, između ostalog, trebalo bi da se razmatraju i donose odluke o:
• Prestanku mandata i potvrđivanju mandata odbornika sa izbornih lista Amanet Muftijin i Predsednik Munib – Usame Zukorlić.
• Razrešenju i imenovanju članova Opštinske izborne komisije.
• Davanju saglasnosti na Predlog godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na području opštine.
• Rušenju Doma kulture Sjenica.
• Rebalansu budžeta opštine za 2025. godinu.
• Prestanku mandata i imenovanju vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća: JP za uređenje građevinskog zemljišta i JP „Seoski vodovodi“ Sjenica.
• Imenovanju komisije za sprovođenje konkursa za direktora JP „Vrela“ Sjenica.
• Davanju saglasnosti na korišćenje naziva „Sjenica“ u ime sportskog udruženja Ženski odbojkaški klub „Volley Sjenica“.
Tropske vrućine proteklih dana posebno ugrožavaju hronične bolesnike i starije osobe, upozorava Nataša Mijailović, načelnica Odeljenja opšte medicine, ističući da je važno redovno uzimati terapiju, unositi dovoljno tečnosti i izbegavati izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.
Visoke temperature koje poslednjih dana vladaju u regionu stvaraju ozbiljne zdravstvene probleme, posebno hroničnim bolesnicima i starijim osobama, upozorava Nataša Mijailović, načelnica Odeljenja opšte medicine.
„Ovako visoke temperature smetaju i zdravima, a kamoli pacijentima sa hroničnim oboljenjima. Najugroženiji su oboleli od kardiovaskularnih bolesti – angine pektoris, stanja nakon infarkta, hipertenzije i plućne hipertenzije. Njima je posebno važno da redovno uzimaju terapiju, budu u kontaktu sa izabranim lekarom i prate zdravstveno stanje“, kaže Mijailović.
Dodaje da kod ovako visokih temperatura pritisak pada i kod zdravih ljudi, a u kombinaciji sa lekovima za njegovo snižavanje može doći do vrtoglavice, gubitka svesti i drugih stanja koja zahtevaju intervenciju lekara.
Stariji pacijenti posebno su ugroženi jer često ne osećaju žeđ, pa im savetuje da piju dovoljno vode iako nemaju osećaj potrebe. „Najbolje je da odrede jednu flašu vode i trude se da je popiju tokom dana“, kaže Mijailović.
Upozorava i na opasnosti od sunčanice i toplotnog udara, naročito u periodu od 10 do 17 časova, dok nagle promene temperature između rashlađenih prostorija i spoljnog vazduha mogu izazvati vrtoglavicu, povišen pritisak i akutne koronarne sindrome.
Pored problema izazvanih vrućinom, poslednjih dana sve je više pacijenata sa virusnim infekcijama koje prate visoka temperatura, glavobolja, bolovi u kostima i mišićima, zapušen nos, grebanje u grlu, prolivi i povraćanje.
„Za one koji moraju da rade na ovim temperaturama, preporuka je da nose široku i svetlu odeću, zaštitne kape i naočare, piju dovoljno tečnosti i prave pauze u hladu“, poručuje Mijailović.
Lekari poručuju da prevencija i oprez mogu sprečiti najteže posledice tropskih vrućina, a osnovne mere zaštite su jednostavne – rashladiti se, piti dovoljno vode i slušati savete stručnjaka.
Meštani naselja koja gravitiraju Reciklažnom centru juče su se okupili u tom delu grada tvrdeći da imaju informacije da će tu biti deponija ili pretovarna stanica, i ne slažu se sa time.
Direktor JKP Čistoća Faruk Suljević kazao je za RTV Novi Pazar da građani ne raspolažu pravim informacijama, te da su pogrešno obavešteni.
Suljević izričito negira da je planirano otvaranje deponije u Blaževu pored reciklažnog centra, i da se tu neće raditi pretovar.
„Građani su pomislili da se tu pravi trajna deponija ili stalni pretovarni centar, što nije tačno. Plan je bio da se tu nalazi samo dnevno prikupljeni otpad, koji bi se odmah pretovarao i odvozio. Njihov glavni prigovor je da im niko nije objasnio šta se planira i da se teren pripremao bez njihovog znanja, a zabrinuti su i zbog blizine kuća.Razumem njihove strahove, ali moramo shvatiti da svi mi, građani Novog Pazara i Tutina, kao i bilo kog grada, svakodnevno proizvodimo otpad. On mora negde da se obradi i odloži. Kod nas, nažalost, nema nenaseljenih pustara gde bi takav objekat mogao da se smesti – svuda je ili naselje ili priroda”, rekao je Suljević
Podsetimo, usled situacije sa deponijom Golo brdo deponovanje smeća odvija se otežano. Ovaj problem u JKP Gradska čistoća privremeno su premostili ugovorima o deponovanju sa deponijama u drugim opštinama.
„Mislim da je situacija za sada stabilna, već 30 dana od blokade deponije nismo imali nijedan ozbiljniji problem u centru grada. Radimo onoliko koliko su nam mogućnosti dozvolile, ali jasno je da ovo nije trajno rešenje. Već mesec dana se borimo da spečimo deponovanje smeća po ulicama i nelegalno odlaganje u rečnim tokovima ili na neadekvatnim lokacijama. Za to vreme koristili smo i prijateljske veze i sopstvena sredstva kako bismo otpad odlagali na druge deponije. U petak nam je istekao ugovor sa opštinom Raška i njihovim javnim komunalnim preduzećem. To znači da nas sada očekuje još veće opterećenje – i finansijski i po pitanju angažovanja naših radnika“, kaže Suljević.
Rešenje problema je izgradnja Centra za upravljanje otpadom, za šta, navodi Suljević, Grad Novi Pazar ima punu podršku resornog ministarstva.
“Moramo pronaći način da se deponija odblokira, makar privremeno, dok ne uspostavimo kvalitetno, dugoročno rješenje. To sigurno podrazumijeva formiranje centra za upravljanje otpadom, u kojem bi se sprovodila mehanička i hemijska reciklaža, kompostiranje i sve druge savremene metode obrade otpada, u skladu sa evropskim i svetskim standardima. Do sada su urađena tri idejna rešenja za sanaciju i rekultivaciju postojeće deponije. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je prihvatilo da finansira i izgradnju centra za upravljanje otpadom, ali i sanaciju sadašnjeg odlagališta. Na nama je da odaberemo najbolje rešenje i krenemo u njegovu realizaciju, kako bismo trajno riješili problem otpada. Ako bi danas krenuli sa izgradnjom centra, prema njegovoj proceni, bilo bi potrebno godinu i po do dve godine da proradi punim kapacitetom. U međuvremenu, moguće je privremeno ponovo koristiti Golo Brdo uz neophodnu sanaciju i uređenje ili voziti smeće na druge sanitarne deponije u okolini”, rekao je Suljević
Suljević objašnjava da nova deponija, odnosno centar za upravljanje otpadom, neće biti klasična deponija kakvu poznajemo.
„U takvom centru svega oko 10% otpada ostaje nakon obrade, i to je inertan materijal koji ne gori, ne trune i ne zagađuje okolinu. Radi se o ostatku organskog otpada koji se, nakon procesa kompostiranja, pretvara u novu korisnu materiju.“, rekao je Suljević.
Atletičar Elzan Bibić ostvario je u subotu jedan od svojih najboljih rezultata u karijeri, pošto je na mitingu bronzane kategorije u belgijskom Urdegemu u trci na 5.000 metara zauzeo drugo mesto u svojoj grupi sa vremenom 13:13,06.
„Od samog starta osećao sam se snažno i fokusirano. Tempo je u prvoj polovini bio dosta spor, ali na kraju sam uspeo da izvučem najbolje. Novi lični rekord na 5.000 metara za mene je potvrda da treninzi i odricanja daju rezultate. To je dodatni motiv da nastavim još jače.“, rekao je Bibić.
Ovim rezultatom oborio je sopstveni nacionalni rekord Srbije, koji je postavio prošle godine u španskoj Uelvi (13:14,78). Novi rekord predstavlja veliki podstrek pred naredna takmičenja.
Takmičenje je bilo podeljeno u tri grupe – prvu su činili elitni svetski trkači, u drugoj su se našli oni neposredno iza samog vrha, dok su u trećoj učestvovali atletičari sa slabijim rezultatima.
U drugoj grupi, Bibić je trku završio odmah iza Harberta Kibeta iz Ugande, koji je pobedio s ličnim rekordom 13:11,87. Četvrto mesto zauzeo je Aleks Ji, proslavljeni britanski triatlonac i dvostruki olimpijski šampion, aktuelni svetski prvak u triatlonu.
Ji se ove godine posvetio trčanju i već beleži zapažene rezultate – zauzeo je 14. mesto na prestižnom Londonskom maratonu, iako mu to nije primarna disciplina.
Saobraćaj u Srbiji biće pojačanog intenziteta ka Mađarskoj i Hrvatskoj, kao i iz Bugarske i ka Severnoj Makedoniji, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Za danas se očekuje i formianje kolona na deonicama gde je zbog radova saobraćaj usporen i putovanje može da bude duže.
Na naplatnim rampama nema zadržavanja, kao ni na graničnim prelazima za teretna vozila.
Putnička vozila na graničnom prelazu Preševo na izlazu iz zemlje čekaju 20 minuta, dodao je AMSS.
