Premda domaće tržište trgovine beleži rast od tri do pet odsto, biće potrebno još vremena do se ono potpuno konsoliduje. Prednost je što na srpskom tržištu postoje odlični uslovi i prilike za prirodni rast, naročito u gradovima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar koji beleže rast stanovnika. Kako bi se se širenje trgovinske mreže još pozitivnije odrazilo na poslovanje domaćih dobavljača, potrebno je da se uz podršku nadležnih institucija osposobe da uvećaju kapacitete koji su neophodni za saradnju sa velikim trgovinskim lancem, objašnjava Nikola Kostoski, direktor strategije i istraživanja odnosa sa potrošačima kompanije Delez Srbija.
BiF: Šta su osnovne prednosti poslovanja u Srbiji kada ste deo međunarodnog trgovinskog lanca koji posluje širom sveta?
Nikola Kostoski: Kompanija Delez Srbija deo je jednog od najvećih internacionalnih lanaca Ahold Delhaize koji posluje u okviru 11 zemalja, na tri kontinenta. Biti deo jedne takve kompanije znači uživati podršku u procesu širenja i imati mogućnost razmene iskustva. Usvojili smo i primenili visoke standarde održivog poslovanja i trudimo se da budemo lideri na tom polju i putokaz ostalim kompanijama. Naših 12.000 zaposlenih su, zajedno sa dobavljačima, naš najvredniji resurs. Oni su ambasadori naših korporativnih vrednosti, spremni da sa velikom energijom i posvećenošću izađu u susret kupcima iz Srbije, koji od supermarketa očekuju da bude mesto svakodnevne kupovine, gde će se pozdraviti sa kasirkom, a od mesara dobiti savet ili preporuku za pripremu mesa.
BiF: Statistički podaci ukazuju na blagi oporavak privrede u Srbiji i rast zapošljavanja. Da li se to oseća u poslovanju trgovinskih lanaca kroz rast kupovine?
Nikola Kostoski: Osetili smo oporavak tržišta, naročito od oktobra 2016. godine. Do tada je rast bio blag, a sada govorimo o rastu tržišta u vrednosti od nekih tri do pet odsto. Biće potrebno još mnogo vremena da se tržište konsoliduje do nivoa Hrvatske, što je javnom mnjenju možda teško objasniti, ali ne i poznavaocima. Kada se priča o rastu trgovine, odnosno o trgovini, uvek se priča o velikim lancima, ali mi smo i dalje tržište STR-ova, što je preovlađujuća karakteristika ovog tržišta koja se zaboravlja. Maxi je nedavno proglašen za omiljeni trgovinski lanac kupaca u Srbiji, i to je velika odgovornost za sve naše akcije u budućnosti.
BiF: Da li očekujete da će, slično trendu u EU, rasti učešće privatnih robnih marki u ukupnoj prodaji i od čega to najviše zavisi?
Nikola Kostoski: Moramo da shvatimo da, ukoliko ne postoji razvijen sektor organizovane trgovine, nema ni privatnih robnih marki. One će sigurno biti u porastu u budućnosti, ali njihov rast i značaj zavisi isključivo od prisutnosti modernih retainera. Delez Srbija je dobila nagradu „Najbolje iz Srbije“ za svoju privatnu marku „Premia“ i ono što sa ponosom ističemo jeste da je veliki deo naše robne marke domaće proizvodnje. Insistiranje na domaćim proizvodima je jedna od osobina prosečnog srpskog potrošača, pogotovo kada je reč o svežim proizvodima. Kada pitamo potrošače šta je za njih kvalitetna voćka, dobijemo odgovor da je to ona koja se uzgaja u Srbiji.
BiF: S druge strane, kolika je potražnja u Srbiji za skupljim proizvodima i kako kompanija procenjuje koliko oni treba da budu zastupljeni u asortimanu?
Nikola Kostoski: Prosečni srpski potrošač se promenio u proteklim godinama. Nekad je najveći segment zauzimao kupac, koji je uživao u kupovini, gledao na nju kao na zabavu i nije se libio da proba nove proizvode. Što nam je standard više padao, to su se kupci sve više okretali pravljenju spiskova i praćenju cena, sniženja i akcija. Koliko god da se sada oseća boljitak, navike se teško i sporo menjaju, pa i dalje imamo mnogo veći broj kupaca koji gledaju kako kupuju i koliko troše.
BiF: U Srbiji je i dalje veoma izražen problem naplate potraživanja, naročito kada je reč o manjim firmama koje su dobavljači velikih kompanija. Kakva je politika kompanije Delez Srbija u pogledu ispunjavanja obaveza prema njima?
Nikola Kostoski: U tom smislu, mi smo doneli stabilnost na tržištu. Sva plaćanja su regulisana ugovorima u kojima su definisani rokovi plaćanja koje mi apsolutno poštujemo. To je velika odgovornost. Više od 70 odsto proizvoda na našim rafovima su srpskog, porekla. Pre nekoliko godina pokrenuli smo program podrške malim dobavljačima „Podrži da se održi“. Žarko smo želeli da im pomognemo, da ih obrazujemo, ali veoma mali broj njih je u stanju, ne da nam obezbede proizvod koji zadovoljava naše stroge zahteve u smislu kvaliteta, već da „nahrani“ sistem koji ima više od 400 radnji. Jednostavno, trenutno nemaju kapacitet da sarađuju sa nama. Tu postoji prostor za razvoj i saradnju sa brojnim institucijama, od Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije, s ciljem da zajedno pomognemo proizvođačima da po obimu proizvodnje koja će održati visok kvalitet, dostignu nivo koji omogućava saradnju sa velikim retail lancem.
BiF: U Srbiji su na maloj teritoriji prisutne velike regionalne razlike u ekonomskoj razvijenosti i standardu stanovništva. Kako u takvoj situaciji planirate širenje mreže maloprodajnih objekata?
Nikola Kostoski: Na srpskom tržištu postoje odlični uslovi i prilike za prirodnim rastom, kome težimo i nastavićemo sigurno da investiramo u širenje naše mreže. Preko brendova Maksi, Tempo i Shop&Go, i dalje ćemo se širiti kako bi bili bliži kupcima. Prilikom strateških planiranja, uzimamo u obzir kupovnu moć i interne migracije. Postoje gradovi, kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar koji beleže rast stanovnika, što nam je bitno, jer, dugoročno gledano, njihove potrebe će da rastu i naše usluge će im biti potrebne.
BiF: Šta su najveći troškovi u poslovanju trgovinskog lanca i do koje mere oni mogu da se umanje primenom digitalnih tehnologija?
Nikola Kostoski: Mnogo se govori o tome da ćemo svi biti zamenjeni robotima, ali to nije tako jednostavno, niti će se to desiti. Postoje dva vida troškova koji su dominanti u ritejlu; jedan je kupovina dobara koje prodajemo, a drugo su troškovi isplate plata za naše zaposlene. Da li ćemo kao posledicu digitalizacije i moderne tehnologije, otpustiti sve ljude iz radnji? Naravno da nećemo! Mi smo servisno orijentisani i za razliku od nekih naših konkurenata, mi uslužujemo kupca u našim radnjama. Inovativnim asortimanom, pristupačnim cenama i vrhunskom uslugom odgovaramo na potrebe kupaca i to je naša snaga.
BiF: Ipak, u najrazvijenijim zemljama, naročito u SAD, internet prodaja sve više potiskuje maloprodajne objekte sa tržišta. Koliko je elektronska prodaja zastupljena u Srbiji i da li je isplativo ulagati u njen razvoj?
Nikola Kostoski: Penetracija internet prodaje u Srbiji je nekih 15 odsto, što je ozbiljan procenat. Treba, međutim, imati u vidu da taj procenat obuhvata sve one koji su kupili bilo koji proizvod na internetu. Od tog broja samo jedan odsto je kupio hranu preko interneta, što je ispod promila vrednosti našeg poslovanja. U evropskim zemljama, taj procent je nešto veći, tako da je naše strateško opredeljenje da razvijamo taj sektor i da ponudimo našim kupcima i tu uslugu u Srbiji.
Izvor:bif.rs
