Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

“Umesto na šest mesta ide se samo kod beležnika”

Novi Zakon o katastru biće usvojen u prvom tromesečju naredne godine, izjavila je potpredsednica vlade Zorana Mihajlović.

Kazala je da će pokušati da parlamentu Predlog zakona bude dostavljen sa podzakonskim aktima, kako ne bi morala da se čeka dalja implementacija.

“Novi zakon je važan, jer umesto da se ide na šest različitih destinacija, ide se samo kod javnog beležnika, to je važno i za napredak Srbije na Duing biznis listi, gde je Srbija sada na 67. mestu. Mi verujemo da možemo da napredujemo za najmanje 20 mesta, ako to budemo realizovali”, rekla je Mihajlović na konferenciji Američke privredne komore “Peto prolazno vreme – petom brzinom u reforme”.

Ono što se možda može promeniti donošenjem nekih zaključaka vlade, kaže Mihajlović, to je da se ubuduće nijedan zakon ne šalje u parament bez pripremljenih podzakonskih akata.

Kako kaže, to je važno jer zakon koji je usvojen, a nema svoje podzakonske akte, često čeka na dalju implementaciju i zato će u slučaju Zakona o katastru pokušati da pripreme i podzakonske akte, a javnost je, dodaje, neophodna u svakoj fazi donošenja zakona, jer, poručuje, o zakonima treba što više razgovarati.

Objašnjava da je obaveza u okviru vlade da se zakoni pripreme i upute na javnu raspravu, te podseća da je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2014. to potvrdio, jer su tada javne rasprave organizovane i tamo gde to zakon ne traži, a onda su pokušali da sva ta mišljenja i sugestije uvrste u predlog zakona.

“To smo radili jer je širi konsenzus neophodan za tako velike reforme, da bi zakon bio primenjiv i uspešan”, rekla je Mihajlović.

Dodala je da smatra da javna rasprava i Nacrt zakona nisu važni samo da bi se zakon usvojio, nego zbog drugog koraka – da bi se taj zakon zaista primenio i pokazao se uspešnim.

“Tako je bilo sa elektronskim građevinskim dozvolama i verujem da će će se takav pristup pokazati uspešnim i za katastar”, zaključila je Mihajlović.

Izvor: B92

Podeli

11/12/2017
Nedimović: Poljoprivrednicima bespovratna sredstva za mehanizaciju

Prvi poziv za dobijanje sredstava bespovratnog EU programa IPARD za nabavku traktora i mehanizacije biće objavljen 20. decembra, najavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao danas da su u pitanju predpristupna sredstva EU-IPARD namenjena poljoprivredi koja će posle niza godina biti realizovane jer je Srbija završila proces akreditacije.

Nedimović je naveo da postoje jasna pravila za prijavljivanje poljoprivrednika i da su konkursi namenjeni malim i srednjim proizvođačima.

Po njegovim rečima, do polovine naredne godine biće objavljena i još dva konkursa, kao i da će za poljoprivrednike “u igri” u 2018. godini biti oko 50 miliona evra.

Izvor: RTS, Beta

Podeli

11/12/2017
Od sledeće godine nova obavezna vakcina

Sve bebe koje na svet dođu od prvog januara naredne godine, primaće novu vakcinu, koja će biti besplatna za roditelje, a uvrštena je u novi kalendar obavezne imunizacije.

Ta vakcina štitiće najmlađe od infekcija koje su prouzrokovane bakterijom streptokokus pneumonija, a koje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece do pet godina širom sveta, navodi Radio televizija Srbije. Ova vakcina u većini zemalja obavezna je već duže od 10 godina i u njima je prepolovljen broj obolelih. Novim Pravilnikom o imunizaciji, Srbija po prvi put uvodi i tzv. preporučene vakcine za decu i odrasle.

Koliko je dečjih života streptokoka pneumonia odnela u Srbiji ne znamo, ali svetska statistika je upozoravajuća.

“Pneumnokokna bolest predstavlja širok spektar infekcija koje su prouzrokovane bakterijom streptokokus pneumonije i predstavlja vodeći uzrok smrnosti dece do pet godina širom sveta. Ova bakterija dovodi do značajnih oboljenja koji dovode do smrtnog ishoda, kao što su meningitisi, pneumonije, pa čak i sepse”, objašnjava za RTS Darija Kisić iz Instituta za javno zdravlje “Batut”.

Snežana Rsovac iz Dečje klinike u Tiršovoj za RTS kaže da, što se tiče septičnih stanja meningitisa, na godišnjem nivou primaju oko dvadesetoro dece uzrasta najčešće do druge godine života.

“Ona imaju veoma tešku formu i gde u suštini kada se ispituje uzročnik, u polovini slučajava smo izolovali streptokok pneumonije”, kaže Rsovac.

Zbog ovako poražavajuće statistike, lekari u Srbiji su uvek preporučivali ovu vakcinu, a roditelji čija su deca često bolesna, nabavljali su je o svom trošku. Dobijali su je i odrasli koji imaju hronične bolesti bubrega, srca, pluća, određena maligna oboljenja. Zbog toga se struka zalagala i pozdravlja odluku da ova vakcina uđe u obavezan kalendar redovne imunizacije.

“Pokazala se u praksi kao odlična, nema neželjenih efekata maltene, one su svedene samo na temperaturu 24 sata po vakcinaciji, otečenost na mestu primene, dosta je sigurna”, ističe Snežana Rsovac.

Darija Kisić iz Instituta za javno zdravlje “Batut” objašnjava da su najrazvijenije zemlje sveta ovu vakcinu uvele pre nešto više od 10 godina.

“Predviđa se da se ova vakcina daje sa navršena dva meseca života sa tri doze i revakcinacija u drugoj godini života”, ističe Kisićeva.

Osim ove vakcine, koja će biti besplatna i obavezna, novim Pravilnikom o imunizaciji, koji stupa na snagu prvog marta naredne godine, prvi put biće uvedene i tzv. preporučene vakcine.

“To su vakcine protiv humanih papiloma virusa, protiv hepatitisa A, varičele, protiv rota virusa i to je prvi put da se one preporučuju”, napominje Kisićeva, navodi RTS.

U Institutu “Batut” kažu i da iako iz dana u dan raste broj zaraženih malim boginjama, a oboleli uglavnom nisu vakcinisani, ili nisu potpuno vakcinisani, ili je njihov vakcinalni statust nepoznat, ohrabruje podatak, da u poslednje vreme obaveznu MMR vakcinu koja štiti od malih boginja prima sve više naše dece.

Izvor: Danas

Podeli

11/12/2017
Kuburović: Izvršitelji rasterećuju sudove

Jedan od načina povećanja efikasnosti sudova jeste i prenos “sudeće materije” na javne izvršitelje i javne beležnike i na tome će se raditi i u budućnosti, izjavila je danas ministarka pravde Nela Kuburović.

“Efikasnost pravosuđa je nešto sa čime pokušavamo da se izborimo dugi niz godina, a to je bio jedan od načina da rasterećujemo sudove. Samo, u sudovima u početku pružali su veliki otpor tome”, rekla je Kuburović na konferenciji Američke privredne komore “Peto prolazno vreme – petom brzinom u reforme”.

Ipak, kako je istakla, došli smo do toga da u ostavinskoj materiji i vanparnici, u toku jedne godine oko 150.000 predmeta u sudu bude preusmereno na javne beležnike.

Kako je rekla, Ministarstvo pravde osluškuje sugestije, a smatra da je Zakon o izvrsenju i obezbeđenju dobar primer i jedan je od zakona koji pokazuje kako se može uticati na efikasnost pravosuđa, zahvaljujući uvođenju javnih izvršitelja i ocenjuje da se “uspelo u velikoj meri” u tome da se rasterete sudovi i da se ubrzaju izvršenja, koja su, napomienje, u stvari, ključni deo sudskog postupka.

“Novim zakonskim rešenjima dodatno smo to unapredili i uspeli smo da za čak 1,7 miliona predmeta smanjimo statistiku koja je bila poražavajuća. S jedne strane, uspeli smo da poboljšamo statistiku sudova, upravo da ne bi mogli više da se “kriju iza tako velike brojke” i da kažu da tako veliki broj predmeta onemogućava da imamo brže sudske postupke”, istakla je Kuburović.

Prema njenim rečima, dosta se radi i na unapređenju alternativnog načina rešavanja sporova, stalno se insistira na tome i pozivala je privrednike da što više primenjuju takav način rešavanja jer, kako je naglasila, posredovanje, odnosno medijacija može da donese mnogo brže i kvalitetnije rezultate.

“Taj postupak, osim što je mnogo jeftiniji, omogućava i da za pet-šest sastanaka rešite problem. To je pokazala i naša nedelja medijacije tokom oktobra, kada smo izabrali predmete stare između pet i deset godina i medijatori u toj nedelji uspeli su da reše 20-ak sporova, što ipak pokazuje da predmeti mogu da budu rešeni i na taj način”, rekla je ministarka.

Ona je istakla da sporazumi koji se postignu u samoj medijaciji, imaju isto svojstvo izvršne isprave, kao i pravosnažna sudska odluka.

Takođe, Kuburović kaže da je njeno ministarstvo dosta radilo i na unapređenju “ePravosuđa, elektronskoj razmeni podataka”, kao i da su dugo smo trpeli kritike da sudije nemaju adekvatne uslove za rad, te da su u prethodnom periodu četiri nova suda izgrađena, kao i da se nastoji da se omogući da svaki sudija ima svoju sudnicu i da takvih izgovora nema više.

Izvor: rtv.rs

Podeli

11/12/2017
Bez gužvi u saobraćaju i na graničnim prelazima, osim na Horgošu 2

Prema najnovijim podacima Uprave granične policije, na graničnom prelazu Horgoš 2, na izlazu iz Srbije putnička vozila čekaju oko 60 minuta, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.

Na ostalim graničnim prelazima zadržavanja za putnička vozila nisu duža od 30 minuta.

Povoljnije vremenske prilike ove večeri, vedro vreme bez padavina, uslovljavaju nesmetano odvijanje saobraćaja.

Kako se nalazimo na kraju vikenda, u večernjim satima očekujemo veći priliv vozila, pre svega na putevima koji vode ka većim gradskim sredinama iz pravca zimskih turističkih centara, a kada može doći do nešto usporenije vožnje i kraćih zastoja, naveo je AMSS.

Izvor: Blic

Podeli

11/12/2017