Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Sajma Drazanin

Više inspekcija, manje rada na crno

Otkako inspektori kucaju na vrata i onih koji rade na crno, prijavljenih radnika je više. Istovremeno, manje je onih koji gase poslovanje, ili zbog nelojalne konkurencije prelaze u sivu zonu. To su prvi efekti reforme inspekcijskog sistema koju je pokrenuo Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru. Problem su i dalje manjak inspektora i loša oprema, te predstoji detaljna analiza inspekcijske službe.

Za 18 meseci koliko se primenjuje Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru u oko 640 hiljada kontrola otkriveno je gotovo 10 hiljada privrednika koji nelegalno posluju. S druge strane, gotovo za deset odsto više je onih koji su legalizovali posao. To sa sobom nosi manji broj radnika na crno.

“Kada govorimo o ovoj godini, možemo reći da je konstatovano negde oko 17 hiljada neregistrovanih radnika, od kojih je nakon kontrola, prijavilo se 16.300, što je negde oko 90 odsto uspešnosti, i to su vrlo konkretni rezultati objedinjenog inspekcijskog nadzora i kontrole”, kaže Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sa prosečnih 12, inspekcijska kontrola sada traje oko četiri sata. Privrednicima se dopala savetodavna uloga inspekcije kojoj nije cilj da zatvori firmu već da ukaže na nepravilnosti poslovanja.

“Definišemo korektivne mere kojih moramo da se pridržavamo i ako ih ispravimo u dogovorenom roku nemamo nikakve sankcije”, kaže Obrad Popović, privrednik.

Inspektor u Srbiji u proseku ima 55 godina. Vozi se u autu starom četvrt veka. Jedan inspektor na 1.200 stanovnika, tri puta manje nego u Evropi, nedovljno je za kompletnu reformu, upozoravaju načelnici okruga.

“Kontrolišu dve ili više oblasti što je zaista nedopustivo, broj inspektora na lokalnom nivo što se tiče Srbije je 3000 hiljade što je zaista malo za efikasan i funkcionalan rad. Postoje oblasti na lokalnom nivou koje su apsolutno nepokrivene u kontroli inspekcijskih službih”, kaže Danijela Lončar, načelnica Južnobanatskog okruga.

Toga su svesni u Vladi Srbije. Dok tragaju za rešenjem, plan je da se postojeći kapaciteti troše na oni za koje je očigledno da nelegalno posluju.

“Ceo niški okrug koji ima veliki klinički centar, kontroliše samo jedan inspektor. Mi ćemo uraditi detaljnu analizu i sačiniti predlog modela, kontinuiranog popunjavanja, i popunjavanja inspektorima i opremanja inspektora u materijalnom smislu”, kaže Kasalović.

Inspekcije su bolje organizovane, ali potrebne su obuke, kažu u Naledu, da bi inspektori umeli da pišu prekršajne prijave koje će dobiti pravi sudski epilog.

“Imamo slučajeve da se izriče veliki broj opomena, umesto kazni, veliki broj prijava inspektora zastareva, neujednačena je praksa sudija širom Srbije u izricanju presuda, tako da tu potrebne su obuke i za sudije, dakle tu moramo isto da radimo na obukama, i to smo pokrenuli sada jedan projekat uvođenja sporazuma o priznanju krivice”, kaže iz Naleda.

Sabiranje postinutog reformama inspekcijskog sistema, očekuje se tek kad zaživi takozvani E, inspektor, tj. povezivanje internetom svih 40 inspekcija, na čemu se radi.

Izvor: RTS

Podeli

04/12/2017
Objedinjene sve državne takse

Ministarstvo finansija pripremilo izmene Zakona o administrativnim republičkim taksama sa brojnim novinama. Ukida se procentualno razrezivanje dažbine prema vrednosti investicije

SVE na jednom mestu. Pod ovim sloganom sastavljan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je upravo završilo Ministarstvo finansija. Sve takse koje naplaćaju državne institucije i preduzeća od sada će biti na jednom mestu. Iako je tarifnih brojeva i dalje 228, propisanih naknada je mnogo više.

Novi zakon ukida i praksu procentualnog razrezivanja dažbine u odnosu na vrednost investicije. Ova izmena najviše će obradovati građevinske investitore. Upotrebna dozvola više se neće naplaćivati u iznosu od 0,2 odsto vrednosti objekta, već se predlažu fiksni iznosi. Paraf na dozvolu da se “kvadrati” usele koštaće od 1.800 do 18.000 dinara, u zavisnosti od veličine objekta.

– Povećan je broj taksa, ali zapravo nisu uvedene nove, već su na jednom mestu sabrane sve postojeće – objašnjavaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj. – Te takse su i dosad postojale u raznim pravilnicima i podzakonskim aktima. Dobro je što su sada na jednom mestu, zbog transparentnosti i predvidivosti poslovanja. Za neke od postojećih taksa mnogi nisu ni znali. S druge strane, važno je što je napuštena praksa njihovog procentualnog utvrđivanja u odnosu na neku vrednost. To znači da je to bio klasičan parafiskalni namet, jer je određivan prema platežnoj moći obveznika, a ne prema stvarnim troškovima njenog izdavanja.

U procentima se više ne iskazuju ni telekomunikacione naknade. Tako se, trenutno, za rešenje kojim se odobrava izgradnja telekomunikacionih objekata plaća taksa od 0,3 odsto na predračunsku vrednost, što neće važiti po usvajanju novog zakona, za koji je planirano da u skupštinsku proceduru ide po hitnom postupku.

Nacrt ovog zakona određuje i visinu taksa za upis hipoteke kojom se obezbeđuju potraživanja. Visina ovih taksa zavisi upravo od vrednosti potraživanja. Tako je “najjeftiniji” trošak za upis hipoteke 20.980 dinara, i on se odnosi na obezbeđenje potraživanja do šest miliona dinara (što je trenutno oko 50.000 evra po srednjem kursu). Sledeći “stepenik” je 52.440 dinara, za potraživanja od šest do 30 miliona dinara. Sledi taksa od 104.880 dinara za potraživanja do 60 miliona dinara, dok je za upis hipoteke za sva potraživanja iznad toga – 157.310 dinara.

Izvor: Novosti

Podeli

04/12/2017
Platni razredi se odlažu za 2019.

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Kasalović izjavio je za današnju Politiku da se primena sistema platnih razreda odlaže do 1. januara 2019. godine, iako je bilo najavljeno da će reforma sistema plata u nekim službama javnog sektora početi već sledeće godine.

Do 1. januara 2019. godine, piše Politika, trebalo bi doneti zakon o sistemu plata u javnom sektoru, zakon o zaposlenima u javnim službama i nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i zakon o platama u javnim agencijama.

Kasalović je ocenio i kao značajan budući katalog radnih mesta u javnom sektoru.

Izvor: Politika

Podeli

04/12/2017
Počeo peti International Media Training za novinare u Antaliji

U organizaciji Radio televizije Turske (TRT) u Antaliji je počeo peti International Media Training za novinare,koji je okupio predstavnike medija iz oko 70 zemalja. Među 162 učesnika, Srbiju predstavljaju dva novinara, Željka Petrović i Galib Gicić.

TRT je postala globalni edukacijski centar za medije. Nove tehnologije zahtevaju nova znanja koja se najbolje stiču na ovakvim treninzima. Ovo je drugi put da naša medijska kuća ima svog predstavnika na ovom događaju.

Podsećamo, Radio televizija Novi Pazar(RTV) I Radio televizija Turske(TRT), već su potpisali ugovor i sarađuju već godinama.

Podeli

04/12/2017
Na proveri 2.000 doktorata s privatnih fakulteta

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) dovela je u pitanje diplome oko 2.000 profesora, docenata i asistenata na privatnim fakultetima u Srbiji.

To pišu “Večernje novosti” u izdanju od ponedeljka u tekstu “Pod lupom 2.000 doktorata”.

List piše da su u pitanju predavači sa Univerziteta “Singidunum”, “Megatrend”, “Union Nikola Tesla”, visokih strukovnih škola i drugih privatnih fakulteta. ;

“Novosti” dodaju da su kontrolom diploma profesora, docenata i asistenata dovedene u pitanje i diplome studenata koje su oni ocenjivali, kao i kvalitet studijskih programa na kojima predaju.

Član KAPK profesor Miroljub Milivojčević kazao je da su u pitanju “nevažeće diplome jer su ih izdale ustanove koje nikada nisu dobile rešenje o utvrđivanju uslova za obnavljanje delatnosti magistarskih ili doktorskih studija”.

Oštećeni profesori za list su naveli da je problem nastao kada je u postupku reakreditacije KAPK odlučio da doktorima nauka zaposlenim na fakultetima i visokim školama traži plan i program doktorskih studija, što je, kako su naveli, nemoguće za one koji su diplomirali pre uvođenja “Bolonje”.

U rešavanje problema uključilo se i Ministarstvo prosvete koje je kazalo da je zatražilo mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ali i međunarodnih institucija.

Kako navode oštećeni, “posao prosvetne inspekcije je da proverava da li visokoškolske ustanove ispunjavaju sve uslove na osnovu kojih su akreditovane, a za 12 godina ni u jednoj od tih ustanova nije utvrđen problem sa diplomama koje se sada osporavaju”.

Novosti, B92, OK Radio

Podeli

04/12/2017