Author: Sajma Drazanin

Prilagođavanje vožnje uslovima na putu apsolutni je prioritet za vozače, naročito u danima koji slede, kada nas čeka pretežno oblačno vreme, sa nižim temperaturama u odnosu na predhodne dane, alpeluje Auto-moto savez Srbije (AMSS).

U većini krajeva vožnju će ometati i povremena kiša, izuzev na severu zemlje. Saobraćaj je van većih radova na frekventnijim putevima I i II reda umerenog inzteziteta, odvija se bez zastoja sa ograničenjima jedino na deonicama na kojima je zbog radova saobraćaj nešto usporeniji.

Prema podacima Uprave granične policije RS, na graničnim prelazima na putničkim terminalima nema dužih zadržavanja od 20 minuta, saopštio je AMSS.

Izvor: Blic

Fotografisanje tehničkog pregleda, obavezan katalizator u auspuhu, neoštećena šoferšajbna, odgovarajuće gume i kompletan pribor i prva pomoć, samo su deo novina koje će doneti zakon o bezbednosti saobraćaja čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine.

Između ostalog, ovaj zakon detaljno propisuje i kako će izgledati proces registracije automobila, među kojima je i fotografisanje tehničkog pregleda kako bi se izbegli fiktivni tehnički pregledi.

– Uvođenje video-nadzora na tehničke preglede je vrlo bitno jer će se već jednom rešiti misterija da li je vozilo bilo na taheničkom pregledu i da li je na tom vozilu uopšte urađen tehnički pregled kakav bi trebalo da bude urađen po propisu, tačnije videće se ko savesno obavlja ovu bitnu funkciju – objašnjava za RTS Boris Borović iz Tehničkog pregleda.

Godišnje u Srbiji zbog tehničke neispravnosti u 1.000 nezgoda čak 70 lica izgubi život.

– Sigurno će taj sistem bezbednosti saobraćaja koji čine vozilo, put i vozač samim tim biti bolji i uspešniji u pogledu smanjivanja broja saobraćajnih nezgoda i stradalih na putevima – kaže Milan Vujanić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za RTS.

Ništa bez foto dokaza

Takođe, svaka naknadna prepravka ili preinačenje namene vozila, na primer iz teretnog u putničko i obrnuto, moraće da ima određeni atest i foto-prikaz.

Tehnički pregledi u našem okruženju postaju sve stroži prilikom pregleda ispravnosti vozila, ali i izduvnih gasova. U Bosni i Hercegovini vlasnici kultnih vozila poput “golfa dvojke” biće prinuđeni da ga se odreknu ili da plate visoke ekološke takse za zagađenje i voze ga kao oldtajmere.

U prilogu RTS, navodi se da u Srbiji postoje propisani normativi za zagađenje, ali na tehničkim pregledima nije praksa da se koristi sonda prilikom pregleda auspuha. Mnogi vozači su skinuli katalizator na nagovor majstora kako bi uštedeli gorivo. Ubuduće, ako ne budu imali katalizator, neće moći da registruju vozilo.

– Svaki put kada ispred vas vidite automobil koji ispušta veliku količnu dima imajte u vidu da sigurno kroz ventilaciju dobijate malu količinu otrova naročito ako imate uključenu klimu ili otvoren prozor – navodi Boris Borović iz Tehničkog pregleda “Deset plus”.

Takođe, novi zakon će propisivati da, od nove godine, nećete moći da registrujete vozilo koje ima plin a da nije upisano u saobraćajnu dozvolu. Biće zabranjena i vožnja automobila kome je vidno oštećena šoferšajbna. Gume moraju da imaju propisnu šaru, a neće se tolerisati ni nekompletan pribor i prva pomoć.

Neće više biti mogućnosti da neko drugo vozilo koje ima dobre kočnice koči za vas i pravi lažni dijagram. Sve ovo može da poskupi održavanje vozila, tako da se mnogima koji sada zaobilaze zakon više neće isplatiti da registruju vozilo, prezicirano je nacrtom ovog zakona.

Izvor : RTS, Blic

Pekari, obezbeđenje, portiri, lekari, medicinske sestre, vatrogasci, kasiri, čistači ulica, konobari, hotelijeri… Svi oni dolaze na posao u vreme uspavanki, a završavaju u svitanje, a takav rad ima posebnu cenu, ili bi tako trebalo da bude. Činjenica je da je zaposleni radio noću i to mora da utiče na obračun njegove zarade na kraju meseca.

Prema Zakonu o radu, posao koji se obavlja u periodu između 22 i šest sati narednog dana smatra se noćnim radom, i u tom slučaju plata bi na kraju meseca trebala da bude osetno uvećana.

– Poslovi koji se obavljaju u tom periodu su uglavnom hitne intervencije polomljenih stabala, grana i slično. Pored toga, u redovne noćne aktivnosti spada i hemijsko tretiranje drvorednih stabala, prehrana i zalivanje sezonskog cveća i stabala – objašnjavaju iz tog preduzeća.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković se slaže sa tim da su poslodavci često spremni da plate više od zakonom propisane povišice, ali i da ima onih koji se toga ne pridržavaju.

– Važno je istaći da je produktivnost rada noću niža, nego danju i da nije redak slučaj da poslodavci za noćni rad od šest sati plaćaju, kao da je u pitanju osmočasovni rad – dodaje Atanacković.

Međutim, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da veoma mali broj preduzetnika uvećava osnovnu zaradu za rad noću i da postoji način na koji preduzetnici “zaobilaze” ovu zakonsku odredbu.

Oni koji redovno plaćaju su, dodaju, najčešće firme sa većim brojem zaposlenih, kod kojih je rad organizovan u tri smene.

– U najvećem broju slučajeva, prilikom zaključivanja ugovora o radu, preduzetnici noćni rad vrednuju prilikom utvrđivanja osnovne zarade. Zaposleni ne zna koji je to iznos na ime noćnog rada, jer mu se isplaćuje osnovna zarada definisana tim ugovorom, koja je najčešće minimalna. Iz ovoga se jasno vidi da je poslodavac samo formalno ispoštovao navedenu odredbu zakona, a da zaposlenom nije realno povećao zaradu – kažu iz Inspektorata za rad.

Ukoliko vam prilikom isplate zarade i naknade poslodavac dostavi obračun bez uvećane zarade zbog noćnog rada, imate pravo da osporavate njegovu zakonitost. Problem je u tome što je dokazivanje noćnog rada veoma teško, napominju iz Inspektorata.

– Preduzetnici najčešće ne vode evidenciju prisutnosti na radu, a u velikom broju slučajeva negiraju da je bilo takvog rada.

Šta je praksa pokazala

Poznati prestonički restoran zatvara svoja vrata za goste u ponoć. Osim čistača, u to vreme na posao dolaze i kuvari koji pripremaju hranu za naredni dan. Jedna od dugogodišnjih zaposlenih na toj poziciji, kaže da je naknada za noćni rad u njihovom restoranu “lep san”.

– Ima nas oko pedeset stalno zaposlenih. Svi smo prijavljeni na minimalac, a ostatak dobijamo “na ruke”. Moje radno vreme je od 21 do 5 sati narednog dana, ali nikada ne uspem da završim na vreme. Ne vodi se evidencija o tome kada završavamo, ali dobijamo sankcije u slučaju da ne uradimo sav posao pripreme hrane za taj dan, iako znaju da ne možemo sve stići za osam sati – požalila nam se G. M. koja nije želela da iznesemo više informacija o njoj, kako ne bi izgubila posao.

Kod radnika obezbeđenja, situacija se promenila od početka godine, od kada je potrebno posedovati određene licence.

– Naša firma je jedna od retkih koja poštuje sva pravila i sve zakone. Pošto su nam smene organizovane i tako da smo nekada polovinu u dnevnoj, a drugu polovinu u noćnoj smeni, tako nam se i zarada obračunava. Mesečno radimo noćnu smenu otprilike tri puta – kaže jedan od radnika fizičkog obezbeđenja u firmi “G4S”.

Konobari i šankeri u kafićima uglavnom rade za dnevnicu, često bez ikakvog ugovora, a kako kažu, nema razlike u plaćanju dnevne i noćne smene.

– Naš lokal radi formalno do ponoći, ali ostaje se dok ne ode poslednji gost. Uglavnom svi preferiraju noćne smene jer se tada pije više alkohola i bakšiš je veći – kaže konobar u jednom beogradskom kafiću, koji je želeo da ostane anoniman.

Veliki lanci prodavnica na prvo mesto stavljaju svoje potrošače. Kako objašnjavaju, u zavisnosti od potreba kupaca organizuju rad u firmi.

– U potpunosti poštujemo sve odredbe Zakona o radu, i uredno plaćamo noćni kao i prekovremeni rad sa uvećanjem od 26 odsto – tvrde u “Delez Srbija”.

Kazne za poslodavce i do dva miliona dinara

Ukoliko vam poslodavac ne isplati naknadu za noćni rad, sleduje mu novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara, a kazniće se i odgovorno lice sa 50.000 do 150.000 dinara. Kaznu će dobiti i preduzetnik i to u visini od 300.000 do 500.000 dinara.

Poslodavci sa svojstvom pravnog lica mogu biti kažnjeni i u slučaju da zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana. Tada mu sledi novčana kazna od 600.000 do 1.500.000 dinara.

Na šta sve imate prava

Poslodavac je u obavezi da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Duže od jedne radne nedelje zaposleni može raditi samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Poseban su slučaj maloletni, trudnice i roditelji sa malom decom

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina, ali uz dva izuzetka. Naime, dozvoljen je noćni rad za maleletnika samo ukoliko obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti kao i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a da nema nikoga ko može dag a zameni. Poslodavac je dužan da u drugom slučaju obezbedi nadzor nad radom maloletnika od strane punoletnog zaposlenog.

Trudnice i dojilje ne mogu da rade noću, niti prekovremeno, ako je to štetno za njihovo zdravlje i zdravlje deteta.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi noću i prekovremeno, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Ne treba mešati prekovremeni i noćni rad

Prekovremeni rad se takođe naplaćuje dodatno, i to u iznosu kao i za noćni rad – najmanje 26 odsto na osnovicu.

Izvor: Blic

Novi zakon o zaštiti ličnih podataka građana je gotov i do kraja godine će se naći na javnoj raspravi, a predviđa stroge kazne od 5.000 do dva miliona dinara svakome ko nečiji lični broj, adresu, broj telefona i druge lične podatke daju trećem licu, pišu “Večernje novosti”.

Saša Gajin, član Radne grupe za izradu tog propisa, kaže da će novčano biti sankcionisani svi rukovaoci ličnim podacima koji takve podatke neke osobe bez osnova predaju trećem licu, ali i – ako nisu dobro čuvali svoje baze.

U takve rukovaoce ličnim podacima spadaju preduzeća, državne institucije, banke, bolnice, MUP, Fond PIO, vrtići, škole i svi ostali koji skupljaju najrazličitije baze podataka.

“Nijedan podatak građana ne sme biti iskorišćen za svrhu za koju on nije dao saglasnost”, ističe Gajin.

To znači da niko neće smeti da podatke o nekoj osobi ili njen broj telefona ustupi, bez znanja te osobe, kompanijama koje bi mogle da je uznemiravaju nudeći različite proizvode ili nagradne igre.

Takođe, ukoliko neko uđe u bazu članova i simpatizera neke političke stranke – posledice će snositi i lopovi i stranka.

I poverenik za zaštitu podataka o ličnosti moći će da izriče mandatne kazne na licu mesta do 5.000 dinara.

“Prednacrt zakona je pri kraju. Cele prošle nedelje radili smo na njegovoj finalizaciji sa evropskim ekspertima, u Novom Sadu. Ostalo je samo ‘poliranje’ tehničkih detalja, prevod i slanje u Brisel”, kaže Gajin.

Prema njegovim rečima, prednacrt će zatim ići na javnu raspravu, verovatno do Nove godine, a očekuje da ga poslanici izglasaju i da stupi na snagu kada i nova evropska uredba.

Uredba koja stupa na snagu 25. maja 2018. nastala je kao rezultat sve veće zabrinutosti građana za tajnost njihovih podataka – od broja lične karte i bankovnog računa, preko biometrijskih podataka, informacija o fizičkom izgledu i navikama, do video-zapisa, broja telefona, IP adrese, lozinke ili najčešćih adresa koje poseduju na internetu.

Svaka firma moraće da dokaže da su lični podaci zaštićeni i da ih ne mogu koristiti treća lica. S druge strane, poslodavac će u svakom trenutku morati zaposlenom da dostavi sve podatke koji ga se tiču.

Osim što će plaćati mandatnu ili prekršajnu kaznu, onaj ko se ogluši o novi zakon moraće oštećenom da plati i naknadu, zaključuju “Novosti”.

Izvor: Novosti, RTV