Author: Sajma Drazanin

U prihvatnim centrima u Srbiji smešteno je oko 6500 migranata. Kako je za Radio televiziju Novi Pazar  rekao direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović kapmovi  u Sjenici i Tutinu dobro funkcionišu, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou. On je istakao da je među migrantima veliki broj dece, koja borave duže od 9 meseci u našoj zemlji i oni  će od 1.septembra krenuti u školu.

Pored 6.500 ljudi, koji su vidljivi  u sistemu je još dve do tri hiljade tražioca azila koji dolaze iz pravca Bugarske i pokušavaju da uđu u Mađarsku i Hrvatsku. Trenutno  širom zemlje radi 17 prihvatnih centara.  Njihov boravak u Srbiji je mnogo produžen u odnosu na ranije, a to znači da 60 %migranata  boravi  u Srbiji više od 9 meseci , a oko 20 %  godinu i dva meseca.  Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović  kaže da će se i u budućnosti azilanti sve više zadržavati u Srbiji , a to  znači da ljudi praktično tu žive, te da se na te okolnosti mora posebno pripremiti , jer sistem još uvek na ove ljude gldeda kao da su u tranzitu , što prema njegovim rečima nije tačno. Najveći broj ovih ljudi, nije regitsrovan iako su smešteni u nekim od centara, tako da je pristup socijlanoj pomoći, zdravstvenoj zaštiti  i drugim vidovima pomoći donekle ograničen.

Đurović dodaje da su ti ljudi su uglavnom lošeg psihofizičkog stanja, jer su zarobljeni i nema izgleda brzo nastave put. Đurović kaže da kampovi u Sjenici i Tutinu dobro funkcionišu.

„Kada govorimo o Sjenici i Tutinu možemo reći da su to kampovi koji dobro fukcionišu, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou, to znači da ne postoje konflikti u lokalnim sredinama  i da građani razumeju potrebe ovih ljudi. U samoj Sjenici imamo dva centra u kojima je dosta ljudi, najviše iz Iraka, Avganistana, Pakistana  i Sirije. Među njima je dosta dece, koji treba da krenu da krenu u školu od 1.septembra, ali veći broj ljudi nema pokrenute azilne procedure, nisu podneli zahtev za azil i čekaju da se to urade. U međuvremenu su u kampovima i borave u korektnoj atmosferi, tako da su ljudi uglavnom zadovoljni,  ali i oni su u neizvesnosti šta će biti sa njima dalje. U Tutinu ima mali broj ljudi iz Avganistana, uglavnom su tamo smeštene porodice i tamo ima dece koja će od septembra krenuti u školu. Većih problema u oba centra nema. Da bi sve funkcionisalo te ljude moramo da registrujemo, jer ovde borave više od godinu dana i sa njima mora da se radi na integraciji i interakciji sa lokalnom sredinom širom zemlje“, rekao je Đurović.

Đurović kaže da migrantska kriza postaje hronična i da je to  problem, koji će naše društvo pogađati u budućnosti, te da na migrante moramo da gledamo kao na naše sugrađane. Đurović kaže da se ne očekuje drastičan priliv azilanata u narednom periodu.

foto:SLOBODNA EVROPA

Zbog tropskih temepratura, povećan je broj intervencija lekara Hitne službe na terenu. Rad medicinskom osoblju dodatno otežavaju uske ulice, ali i nesavesni vozači, koji ne poštuju uključenu rotaciju, iako je poznato da prva pomoć mora što pre da stigne do pacijenta.

Poslednjih dana broj pregleda i intervencija u Hitnoj službi drastično je povećan. Najveća gužva je i dalje u toku treće smene, ali tokom dana bilo je i poziva za intervenciju za terenu, zbog kolapsa na javnim mestima, sa radnog mesta, ali i zbog pogoršanja osnovne bolesti. Sa jednom ekipom na terenu, lekari Hitne službe, otežano, ali stižu da dođu do svakog pacijenta i pruže adekvatnu pomoć.

Najbitnije je pružiti što pre tu prvu pomoć, pogotovu kada dođe do kolapsa na javnim mestima, međutim lekari kažu da vozači ne poštuju rotaciju. Sa ekipom ove službe danas smo bili u selu Vučiniće, gde je pacijentu pogoršana hronična bolest. Da rotaciju vozači ne poštuju uverili smo se i sami.

“Veliki problem nam predstavlja dolazak do pacijenta. Tamo gde su uske ulice i kada nije moguće da se sklonimo, kakva je Prvomajska to razumem, ali tamo gde može , vozači ne poštuju to što moramo što pre da dođemo do pacijenta”,rekla je načelnica Hitne službe dr Misala Islamović Aličković.

Lekari apeluju na vozače da daju prednost vozilima Hitne službe, od čije pomoći često zavisi nečiji život.

Lekari savetuju zdravim osobama da da uzimaju što više tečnosti, zaštite glavu i oči, koriste kreme sa zaštitnim faktorom. Hronični bolesnici, posebno asmatičari i srčani bolesnici, nikako ne smeju da izostave redovnu terapiju,. Svi građani, ne bi trebalo da borave na suncu od 10-18 sati, apeluju iz Hitne službe.

Meštani sela Draga sagradili su novu džamiju na temeljima stare, koja zbog dotrajalosti nije bila funkcionalna. Ovaj verski objekat svojim sredstvima gradili su žitelji tog tutinskog sela, ali i oni koji su u inostranstvu.

Inicijativa da se izgradi nova džamija potekla je od dvojice članova  porodice Todić Osmana i Imera, koji su donirali materijal za izgradnju džamije. Meštani Drage su prihvatili taj predlog i pomogli da ovo, kako kažu mnogi,  najlepše selo, dobije verski objekat urađen po najsavremenijim standardima. Jedinstveni i istrajni u ideji da u svom kraju sagrade božiju kuću, Dražani koji ovde žive, ali i u inostranstvu donirali su sredstva da ovaj verski objekat bude izgrađen kvalitetno.

Prva džamija u Dragi sagrađena je od drveta pre 450 godina. Danas je ovde savremeni verski objekat, u kojem će žitelji obavljati namaz, kako i sami kažu, srećni su što su ovaj zajednički projekat uspešno realizovali.

Hasip Pepić, jedan je od donatora izgradnje džamije iz inostranstva, koji nije zaboravio svoj rodni kraj već je zajedno sa svojim prijateljima i rođacima iz Drage, pomogao da ovaj verski objekat bude završen.

Svečanosti povodom otvaranja džamije prisustvovao je veliki broj meštana Drage,  a vrata džamije za vernike otvorena su presecanjem vrpce. S obzirom da je  bio veliki odziv žitelja da pomognu izgradnju ove džamije, ostalo je još novca, koji će biti utrošen na kupovinu zemlje za groblje.  Svečanost povodom otvaranja džamije u Dragi možete pogledati na programu Radio televizije Novi Pazar u četvrtak u 21:30h.

Bivši muftija Muamer Zukorlić održao je promociju knjige “Drevna Bosna” u Luksemburgu i nemačkom gradu Manhajmu. Na skupovima, na kojima je Zukorlić govorio prisustvovao je mali broj ljudi. Na reverima  nijednog učesnika, kao ni autora knjige nije bilo srebreničkog cveta, kao ni reči o genocidu u Srebrenici.

I dok su se tabuti posmrtnih ostataka ubijenih Srebreničana spremali na put prema Potočarima, Muamer Zukorlić je u Luksemburg stigao da održi skup, ali ne posvećen genocidu u Srebrenici, na kojoj je izgradio dobar deo svoje karijere, već da bi održao promociju svoje knjige “Drevna Bosna” i petogodišnjicu Bošnjačke kulturne zajednice  u Luksemburgu. Da li zbog neprimerenog datuma održavanja promocije ili zbog njegove nove uloge političara u Beogradu, tek primetno je bilo malo prisustvo tamošnjih Bošnjaka, tako da je sam skup kasnio više od sat vremena, kako bi se mala sala iole popunila.

Sa pratećim karavanom gostiju i delegacijama BKZ iz okolnih država, telohraniteljima i pratnjom iz Novog Pazara i uz jedan deo nedovoljno upućenih u sandžačke prilike Bošnjaka iz Bosne, na skupu je bilo prisutno svega stotinjak ljudi, žena i dece. Dobro upoznati sa prilikama u Luksemburgu tvrde da Bošnjaka sa područja Sandžaka nije bilo više od 50, što je svojevrsni fijasko, uzme li se u obzir da se tokom poslednjeg boravka  Zukorlića u Luksemburgu okupilo, kako su tada tvrdili mediji bliski Zukorliću, 1000 Bošnjaka.

Da je fijasko potpun govori i činjenica da se na skupu nije pojavio nijedan imam iz Luksemburga iako su tamošnji Bošnjaci organizovani u brojnim džematima, gde imaju svoje imame. Očito se ovog puta Zukorlićevoj ekipi nije posrećilo da kao na zadnjem boravku u Luksemburgu skupi velike svote novca za nepostojeće projekte, akcije i organizacije. Ovoga puta nije bilo one parole “500€ samo za studente”,  ali ni pomena Srebrenice ni srebreničkog cveta na reveru Zukorlića. Izgleda da je uvenuo negde na putu od Raške do Beograda.

Promociju knjige “Drevna Bosna “Muamer Zukorlić održao je i u nemačkom gradu Manhajmu, gde je bila slična situacija. Da čuje predstavljanje ovog dela došlo je svega 70 tamošnjih Bošnjka , što se vidi i na snimcima televizije,  koja je bliska Muameru Zukorliću.

Gradska uprava Novog Pazara donirala je sredstva za kupovinu šećera za pčelare na ovom području. Njih preko 140 dobili su po 4 kilograma za jednu košnicu. Odluka pomoći građanima koji se bave ovom poljoprivrednom granom doneta je na osnovu potreba, jer su pčelarska društva ugrožena zbog specifičnih meteoroloških uslova.

Pčelari kažu da je svaka pomoć dobrodošla s obzirom na meteorološke uslove i lošeg stanja u pčelarstvu u ovoj godini. Na inicijativu Međuopštinske unije poljoprivrednika i granskog kluba pčelara,a na osnovu podnetog zahteva, grad Novi Pazar donirao je šećer, koji im je najpotrebniji kako bi pčelarska društva opstala. Pčelari kažu da je ova donacija od velikog značaja za njih . Ch.

Pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović kaže da grad Novi Pazar svake godine u budžetu planira sredstva za razvoj poljoprivrede. Planirano je još niz donacija i olakšica, koje će lokalna samouprava sprovesti u cilju pomoći poljoprivrednim proizvođačima.

“Ovde je danas preko 140 pčelara sa 7.000 košnica, koje su uredno prijavljene veterinarskoj stanici i imaju svoj ID, sve ono što je resorno ministarstvo tražilo. Za svaku košnicu podeljeno je po 4 kilograma šećera. Završen je  javni tender za nabavku žica za sve one koji su u drugoj godini podizanja malinjaka i ovih dana podelićemo i te naslone za maline. Biće podeljena i creva za navodnjavanje,a i za dovođenje vode na seoskom području. Sve potrebe poljoprivrednika su evidentirane preko udruženja i sve ono što smo obećali na početku godine ispunjavamo”, kaže Hasanović.

Hasanović dodaje da je upućen i javni poziv bankama, gde je planirano da grad snosi sve troškove kamate i obrade, a poljoprivrednici su dužni da za godinu dana vrate sredstva u iznosu koji su dobili. Svi oni koji imaju nameru da kupe određenu poljoprivrednu mehanizaciju moći će to da učine i na ovaj način.