U Novom Pazaru počelo je čišćenje korita reke Trnavice i brana na Izbičkoj reci kao i voda drugog reda. Ovu akciju zajedno sprovode gradski Štab za vanredne situacije i JKP “Gradska čistoća”, radna jedinica “Zelenilo”.
Na čišćenju brane na Trnavici radilo se nekoliko puta do sada. Radnici će imati dosta posla, jer se nakupilo blata i mulja prilikom padavina, a ukloniće i korov na koritu. Rukovodilac Odeljenja za vanredne situacije Naser Crnovršanin kaže da kako bi obavile funkciju brane moraju da se čiste. Tamo gde je bilo potrebno organizovano je čišćenje na vreme, kaže Crnovršanin.
“Brana na Izbičkoj reci štiti naselje Novopazarska Banja od bujičnih poplava. Sliv je ogroman i velika količina vode se slije ovde. Brana štiti da se mulj i blato ne nađe u dovovima građana, koji žive u blizini”, kaže Crnovršanin.
Radnici radne jedinice Zelenilo uporedo uklanjaju korov i rastinje na koritu i pred njega.
“Dajemo asistenciju Štabu za vanredne situacije, mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da uspešno obavimo ovaj posao. Završili smo korito reke Jošanice. Radimo i na koritu reke Raške”, kaže rukovodilac ove jedinice Jasmin Ahmetović.
Brane koje su izgradili Grad Novi Pazar i Evropski progres u više navrata spasile su ovaj grad od poplava.
Ako do ujeda krpelja dođe važno je odstraniti ga što je pre moguće, jer se rizik od infekcije povećava što duže krpelj boravi na koži. Ujed ne mora uvek biti opasan po zdravlje, ali ga ne smemo zanemariti.
Krpelj se obično nalazi u gustoj i visokoj travi i korovu i može se zakačiti na našu kožu ili odeću ukoliko dugo boravimo ili prolazimo kroz takvo rastinje. Krpelji su „najaktivniji“ dok su trava i korov gusti, u periodu od kasnog proleća preko leta do početka jeseni.
Iako je Lajmska bolest izlečiva, najbolja zaštita je prevencija i sprečavanje komplikacija. Ukoliko do ujeda dodje, a niste u prilici da dobijete medicinsku pomoć krpelj možete ukolniti sami, ali uz upustvo lekara.
” Krpelj se uhvati prstom ili picentom za deo koji viri, okrene se u supronom smeru kazaljke sata i lagano se izvuče napolje. Krpelja ne smemo kidati na pola niti raskopavati mesto ujeda. Ne smemo ga ni mazati alkoholom, jer upravo tada ga možemo naterarti da ispusti otrov”, rekla je doktorka Samra Ljajić.
Lekari savetuju da nakon dolaska sa izleta pažljivo pregledamo sebe, decu, a kućne ljubimce. Ukoliko u koži ostanu delovi krpelja, javite se medicinskom osoblju kako bi ih što pre odstranili. Simptom za javljanje lekaru je i pojava crvenila nakon ujeda.
Od danas je na snazi novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovim zakonom predviđene su znatno oštrije sankcije za prekršioce, čime će se, kako se očekujeznačajnoj meri smanjiti nasilje u porodici.
Novi Zakon treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe, onemogući nasilnika da bude uz žrtvu ali i da ojača ugrožene od danas je na snazi.
Ovaj akt predvidja mogućnost da hitnim merama nasilnik bude udaljen iz stana, ako živi zajedno sa žrtvom, ili da mu bude zabranjen prilazak. Policiji se daje više ovlašćenja, a to je da odredi meru zadržavanja nakon prijavljivanja nasilja, a koja može da traje od 48 sati do 30 dana.
”Ja bih radije da ovog prvog juna skrenemo pažnju na one novine koje ovom zakonu daju šansu da on bude primenjivan, a to je da je on najpre usmeren ka prevenciji nasilja, srečavanju da se nasilje dogodi koliko je to moguće”, rekla je predsednica Kulturnog centra Damad Zibija Šarenkapić.
Zakon predviđa i strožije mere prema onim koji ne primenjuju propise na odgovarajući način i to disciplinsku odgovornost za nosioce pravosudnih funkcija i prekršajnu za policijske službenike. Previđena je i prekršajna odgovornst za državne organe koji ne budu prijavljivali nasilnike.
Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici usvojen je pre šest meseci u parlamentu.
Solarna energija-ekologija i lokalna zajednica, tema je javnog časa, koji je održan u OŠ “Meša Selimović”. Cilj je podizanje svesti kod svih učenika o zaštiti životne sredine.
“Kroz razgovore sa predstavnicima relevantnih institucija, i prezentacijom programa treba da se dođe do rešenja na koji način naučiti decu koliko je očuvanje životne sredine značajno”, kažu organizotori Javnog časa o ekoligiji i lokalnoj zajednici u OŠ “Meša Selimović” OI Bratstvo. Oni kažu da je svaka priča o prirodnim reusrsima od velike koristi za grad Novi Pazar.
Predavači, predstavnici lokalne samouprave, ali i prosvetni radnici kažu da su ovakva predavanja od velike koristi.
Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge rekao je danas će njegova zemlja nastaviti da pomaže područje Jugozapadne Srbije, kroz finansijsku podršku nekoliko različitih projekata. On je u medijima rekao da će Švajcarska sa sedam miliona švajcarskih franaka učestvovati u finansiranju projekata u novom programu, koji će obuhvatiti 99 opština u Srbiji, „ Te aktivnosti i inicijative Švajcarske, kao zasebne, ali komplementarne komponente, biće usmerene na izgradnju i jačanje lokalnih samouprava, da bi mogle bolje da apsorbuju i upravljaju sredstvima koja dobijaju iz evropskih fondova“, rekao je Ge, koji boravi u dvodnevnoj poseti Novom Pazaru.
Ambasador Švajcarske u Republici Srbiji Filip Ge i direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju (SDC) Ursula Lojbl i posetili imali su priliku da obiđu i Školu za dizajn tekstila i kože, koja već sprovodi programe dualnog obrazovanja, te gradsku Kancelariju za mlade, koja je lokalni partner na implementaciji programa „Znanjem do posla“ u Novom Pazaru.
„Danas sam u školi za dizajn, tekstil i kožu imao prilike da se uverim da ima kapaciteta za sprovođenje projketa „Znanjem do posla“. Drago mi je da je Novi Pazar jedan od pet pilot opština koje učestvuju u ovom projektu, smatram da je ulaganje u obrazovanje od strane lokalne zajednice, vlasti i međunarodnih donatora jedna od najboljih odluka, koju neko može da donese“, kaže Ge.
Direktor škole Meho Camović je goste iz Švajcarske ambasade upoznao sa radom škole, kao is vim donacijama, koje su unapredile rad ove ustanove.
„Drago mi je što škola, koju predstavljam može da učestvuje u jednom ovakvom projektu , jer Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja, gde sam imao prilike da naučim kako funkcioniše dualno obrazovanje, za koje mislim da će biti od velikg značaja za grad, a i zemlju uopšte“, kaže Camović.
Cilj programa „Znanjem do posla“ je dugoročno povećanje zapošljivosti mladih u Srbiji na socijalno inkluzivan način, te testiranje najefikasnijeg modela međusobne saradnje firmi, lokalnih samouprava, obrazovnih institucija i nevladinog sektora, kako bi se mladima omogućilo da van formalnog obrazovnog sistema i u najkraćem roku steknu znanja i veštine koje poslodavci traže, ali i da donose informisane odluke o razvoju svoje karijere.
Četvrogodišnji program za povećanje zapošljivosti mladih „Znanjem do posla“ sprovodi se u pet pilot oblasti– Kruševcu, Knjaževcu, Novom Pazaru, Pirotu i Kragujevcu. Vlade Švajcarske i Srbije uložile su u ovaj program ukupno 15,3 miliona švajcarskih franka, od čega je Švajcarski deo od 8 miliona švajcarskihfranaka uložen u aktivnosti u pilot oblastima.
