Author: Sajma Drazanin

Povodom Međunarodnog dana deteta, kompanija Kaspersky je objavila svoj godišnji izveštaj o interesovanjima dece u digitalnom svetu.

Analiza koja obuhvata period od maja 2024. do aprila 2025. godine otkriva sve veće interesovanje za četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, viralni porast italijanskih „brejnrot“ (brainrot) mimova poput „tralalero tralala“, kao i sve veću pažnju posvećenu igrici Sprunki — ritmičkoj igri koja kombinuje muziku i pokret. YouTube ostaje najpopularnija aplikacija među decom na globalnom nivou, dok je WhatsApp prestigao TikTok i zauzeo drugo mesto. Saznajte više u kompletnom izveštaju.

U današnjem svetu gde je sve međusobno povezano, deca koriste digitalnu tehnologiju više nego ikada ranije. Najnovija istraživanja pokazuju da deca uzrasta od 8 do 10 godina u proseku provode šest sati dnevno ispred ekrana, dok deca uzrasta od 11 do 14 godina provode oko devet sati dnevno. S obzirom na to da se značajan deo njihovih života odvija onlajn, postaje naročito važno da roditelji razumeju šta privlači pažnju njihove dece u digitalnom prostoru — šta pretražuju, koje platforme koriste i koji trendovi utiču na njihova interesovanja i ponašanje.

Nagli porast interesovanja za alate veštačke inteligencije

Svake godine novi digitalni trendovi oblikuju način na koji deca istražuju svet. U ovogodišnjem izveštaju, kompanija Kaspersky je zabeležila nagli porast interesovanja za alate veštačke inteligencije. Dok se nijedna AI aplikacija nije našla među 20 najkorišćenijih u periodu 2023–2024., Character.AI se sada našao na toj listi, što pokazuje da deca nisu samo radoznala kada je reč o veštačkoj inteligenciji, već je aktivno uključuju u svoje digitalne živote.

Više od 7,5% svih pretraga odnosilo se na AI četbotove gde se ističu imena poput ChatGPT, Gemini i naročito Character.AI. Ova platforma omogućava korisnicima da kreiraju ili komuniciraju sa botovima koji oponašaju izmišljene ili stvarne ličnosti. Ovo predstavlja nagli porast u odnosu na prošlu godinu: u izveštaju za period 2023–2024., pretrage u vezi sa veštačkom inteligencijom činile su samo 3,19% svih pretraga, što znači da su se ove godine više nego udvostručile.

Međutim, nisu sve interakcije sa četbotovima bez rizika. Neki botovi mogu izložiti decu emocionalno intenzivnom sadržaju, dezinformacijama ili temama koje nisu primerene njihovom uzrastu, naročito kada su botovi kreirani ili prilagođeni od strane drugih korisnika. Pošto se ove platforme često oslanjaju na sadržaj koji prave korisnici i mogu imati slabu moderaciju, ključno je otvoreno razgovarati sa decom o tome kako koriste AI alate i podesiti aplikacije za digitalno roditeljstvo koje pomažu porodicama da ostanu informisane, uključene i zaštićene.

Koji su noviteti

Iako su mimovi ove godine činili mali deo pretraga, oni i dalje otkrivaju još jedan sloj digitalne kulture dece. Mnogi od najpopularnijih mimova spadaju u takozvani „brejnrot“ (brainrot) — vrstu apsurdnog, namerno haotičnog humora koji se širi putem kratkih video snimaka. Među najpretraživanijima su bili italijanska fraza „tralalero tralala“ i muzički mim pod nazivom „tung tung tung sahur“. Ove fraze mogu zvučati nasumično odraslima, ali za mnogu decu one predstavljaju zajedničke šale koje se brzo prenose s jedne platforme na drugu.

Među novitetima koji su privukli pažnju analitičara našla se i Sprunki — ritmička igrica u pregledaču koja kombinuje muziku i vizuelnu interakciju. Igrači moraju da pogode ritam u skladu sa brzom muzikom, što iskustvo čini i imerzivnim i fizički angažovanim. Njena svetla, crtana grafika i zarazna igrivost čine je sve popularnijom među mlađom publikom. To se vidi ne samo u Google pretragama, već i na YouTube-u, gde se Sprunki našla među pet najpretraživanijih igara, rame uz rame sa dugogodišnjim favoritima poput Brawl Stars i Roblox.

Koje su onlajn aktivnost među decom u Srbiji

Istovremeno, već poznate navike i dalje su jake. Najčešća onlajn aktivnost među decom u Srbiji bila je Google pretraživanje striming platformi — gotovo 18% svih upita odnosilo se na gledanje video sadržaja. Nije iznenađujuće što YouTube ostaje omiljena Android aplikacija, sa 34,13% zastupljenosti u ukupnom broju upita. TikTok je zauzeo drugo mesto sa 12,69%, a za njim slede Viber sa 9.50% i Instagram sa 9,28%. Snapchat gubi popularnost i zastupljen je svega 1,59%, a Facebook se više ne nalazi na listi zbog zanemarljive zastupljenosti. Ova promena može odražavati evoluirajuće komunikacione navike — deca sve češće koriste čet aplikacije za deljenje linkova, mimova i kratkih video snimaka sa prijateljima.

Video sadržaj i igre su takođe ostali popularne teme u dečijim pretragama. Platforme kao što su Netflix, Twitch i Disney+ zadržale su svoju snagu i taj trend se podudara sa nalazima iz nedavnog izveštaja kompanije Kaspersky o strimingu, koji je istakao kako zabavne platforme često postaju meta sajber kriminalaca. Istovremeno, u svetu igara, deca i dalje preferiraju Roblox, Minecraft, a sve više i portal Poki koji nudi stotine besplatnih igara, često jednostavnih, brzih i odmah dostupnih u pregledaču.

Aplikacije za digitalno roditeljstvo

„Trendovi ove godine jasno pokazuju koliko se brzo digitalna kultura dece menja — jedan dan četuju sa AI botovima, a već sutradan svi pevaju italijansku mim pesmu koju nikada pre niste čuli. Međutim, iza svakog trenda krije se prilika za povezivanje. Kada roditelji odvoje vreme da razumeju šta njihova deca gledaju, igraju ili pretražuju, to otvara vrata za smislene razgovore i pomaže u izgradnji sigurnijih i poverljivijih digitalnih navika. Aplikacije za digitalno roditeljstvo mogu biti koristan alat na tom putu — ne samo za zaštitu, već i za aktivno uključivanje,” komentariše Ana Larkina, stručnjak za privatnost u kompaniji Kaspersky.

Nalazi iz ovog izveštaja zasnovani su na anonimizovanim podacima koje su dobrovoljno dali korisnici Kaspersky Safe Kids rešenja za roditeljsku kontrolu u periodu od maja 2024. do aprila 2025.

Izvor: bif.rs

Isplata majskih penzija počinje danas kada će primanja dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Dva dana kasnije, 5. juna počeće isplata za vojne i poljoprivredne penzionere dok će penzije za korisnike iz kategorije zaposlenih, početi da pristižu 9. juna.

Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne isplate za april, a prosečna aprilska penzija iznosila je 50.688 dinara.

Zemljotres jačine 5,8 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je noćas mediteransku obalu Turske, odnosno grad Marmaris, saopštila je turska agencija za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD), jedna 14-godišnja devojčica je preminula usled panike, a 69 je povređeno.

Turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja objavio je da je četrnaestogodišnja Afranur Gunlu, koja je prebačena u bolnicu zbog napada panike, preminula.

U saopštenju se navodi da je epicentar zemljotresa bio u Sredozemnom moru na dubini od 67,91 kilometar i da se dogodio u 02:17 sati, kao i da se osetio u susednim regionima, uključujući grčko ostrvo Rodos, javila je turska televizija NTV.

Guverner Marmarisa, Idris Akbijik rekao je da su ljudi uglavnom zadobili povrede dok su u panici skakali sa prozora ili balkona, ali da nema neposrednih izveštaja o nekoj većoj šteti.

(Tanjug)

U Srbiji će danas biti pravi letnji dan. Biće pretežno sunčano i toplo sa najvišom temperaturom do 34 stepena Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Vetar će biti slab i umeren, zapadni i jugozapadni. Najniža temperatura kretaće se od 11 do 20, a najviša od 31 do 34 stepena.
U Novom Pazaru danas biti pretežno sunčano i toplo. Vetar će biti slab do umeren, zapadni i jugozapadni. Najniža temperatura kretaće se od 17 do 20 stepeni, a najviša oko 31.

Očekivane biometeorološke prilike će izazivati uobičajene tegobe kod većine hronično obolelih i osetlјivih osoba. Oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmatičarima. Zaštita od UV zračenja i boravak u hladovini se preporučuju oko podneva.

U protekle dve godine, Opština Raška je, uz podršku švajcarske organizacije Helvetas, realizovala čak 13 manjih infrastrukturnih projekata, čime je dodatno osnaženo poverenje građana u lokalnu samoupravu i njenu posvećenost unapređenju života. Akcija se sprovodi u okviru projekta “„Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana“koji finansira Vlada Švajcarske, a sprovodi agencijaHelvetas.

Jedan od ključnih ciljeva ovog dvogodišnjeg projekta bio je podrška lokalnim inicijativama i neformalnim grupama građana, sa posebnim fokusom na unapređenje inkluzije i mogućnosti za osobe sa invaliditetom. U tom kontekstu, pomognuta je nabavka opreme koja povećava zapošljivost i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uključujući i nabavku dizel agregata koji će omogućiti rad na otvorenom.

Među vidljivim rezultatima su i tri novoizgrađena parkovska mobilijara za decu – u naseljima Supnje, Vlasovo i Krš. Ovi prostori danas predstavljaju mesta okupljanja najmlađih i doprinose bezbednijem i sadržajnijem detinjstvu.

Pored toga, u mestu Panojeviće, koje se nalazi uz magistralni put Raška–Novi Pazar, izgrađen je sportski teren sa košarkaškom konstrukcijom, na inicijativu neformalne grupe lokalnih meštana. Ovaj teren već koristi veliki broj mladih i sportskih entuzijasta iz tog kraja.

U Jošaničkoj Banji, poznatoj turističkoj destinaciji u okviru opštine Raška, uređen je izvor termomineralne vode “Slanište”. Projekat ima potencijal da dodatno obogati turističku ponudu banje, a lokalna samouprava već planira dodatne radove kako bi sadržaji bili još atraktivniji i funkcionalniji.

Ne manje važan projekat sproveden je u naselju Donja Kaznovića, gde je, na inicijativu meštana, rekonstruisan i adaptiran jedan letnjikovac, čime je zajednici vraćen važan prostor za okupljanje i druženje.

Realizacija svih 13 projekata tokom 2023, 2024. i početkom 2025. godine jasan je pokazatelj ne samo efikasnosti lokalne administracije, već i poverenja koje građani imaju u institucije. Kako ističu u Opštini Raška, upravo to poverenje i konstruktivna saradnja sa građanima doprineli su da projekti budu uspešno realizovani.

Po završetku partnerstva sa Helvetasom, lokalna samouprava planira nastavak ovakvih projekata sopstvenim sredstvima. Već tokom 2025. godine planiran je javni poziv za nove predloge projekata, čime će biti omogućeno dalju participaciju građana u unapređenju lokalnih sredina.

„Građani koji redovno izmiruju porez na imovinu sada imaju priliku da kroz neformalne grupe predlažu i realizuju konkretne ideje koje doprinose boljitku njihovih naselja. To je suština lokalne demokratije – kada oni koji finansiraju razvoj mogu direktno da utiču na njega“, rekao je koordinator pojekta “Udružimo se” Đorđe Radoičić.