Author: Sajma Drazanin

Kraj januara, jednog od najhladnijih meseci u godini, doneo nam je ekstremno toplo i uglavnom sunčano vreme, koje je više podsećalo na rano proleće nego na sredinu zime.

Februar nas ipak vraća u zimu, a temperatura će se bar u prvoj polovini meseca kretati oko proseka. Minimalna temperatura ostaje u intervalu od -5 do 0, dok će tokom dana biti od 0 do 5 stepeni, piše meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković.

Vikend koji je pred nama obeležiće postepeno naoblačenje i blaži pad temperature. Tokom noći magla se formirala u dolinama i kotlinama, ali ćemo tokom dana imati dosta sunčanih sati. Vreme će biti suvo, sa slabim vetrom, ali nas zbog priliva hladnog vazduha sa severa Evrope očekuje zahlađenje.

Već danas će se temperatura u većini mesta kretati malo ispod 10 stepeni, nešto toplije ostaje na jugu sa temperaturom do 12. podeljka, dok će najtoplije biti u Timočkoj krajini sa 14 stepeni.

Veći deo Evrope će u narednih 5 dana biti pod uticajem anticiklona, odnosno polja visokog vazdušnog pritiska, što će nam doneti suvo, promenljivo oblačno, ali osetno hladnije vreme.

Drugog dana vikenda vreme će biti pretežno oblačno južno od Kragujevca, dok se u severnijim predelima zadržava sunčano vreme. Minimalna temperatura će u nedelju biti od 0 do 5 stepeni, dok će tokom dana u većini mesta biti oko 12. podeljka. U Vojvodini i brdsko – planinskim predelima malo ispod 10 stepeni.

Od ponedeljka dolazi do jačanja severozapadnog vetra što će uzrokovati osetniji pad temperature. Živa u termometru će se kretati od 4 do 12 stepeni, dok od utorka neće prelaziti 6 stepeni u većini mesta.

Prvu polovinu naredne nedelje obeležiće pretežno oblačno vreme, od srede sunčano i hladnije, pre svega tokom noći kada će se temperatura ponovo kretati ispod nule. 

Dugoročni prognostički modeli najavljuju sušan i prohladan februar. U prvoj polovini meseca temperatura će se kretati oko proseka, a padavina skoro i da neće biti. Za drugu polovinu meseca prognozira se nešto toplije vreme, dok će padavine i dalje biti retka pojava.

Izvor:EN

Veoma kontagiozno oboljenje – male boginje, u Srbiji su se zadržale gotovo celu godinu, s obzirom na to da će u petak, 7. februara biti tačno godinu dana otkako su na snazi pooštrene mere еpidеmiоlоškоg nаdzоrа nаd morbilima, a nakon što je dan ranije u Beogradu potvrđen prvi slučaj obolevanja 2024. godine.

Stručnjaci, epidemiju kakva je ova sa morbilima pamte samo još iz 2017. godine. A ovog puta, slučajeva morbila beleženi su i prošlog leta, kada su temperature bile u plusu, 40 stepeni.

Zvanična statistika pokazuje da su u toku prošle godine, zaključno sa 30. novembrom (podaci za decembar još nisu obavljeni) u našoj zemlji morbile potvrđene kod 694 osoba. Najviše slučajeva registrovano je u Novom Pazaru.

Broj obolelih u Novom Pazaru po mesecima
jul 2024 – 92
avgust – 88
septembar – 79
oktobar – 96
novembar – 137
Ovaj grad mesecima unazad je najveće žarište kada se gledaju sveukupni podaci o broju obolelih u Srbiji od početka 2024. godine, iako je epidemija u njemu prijavljena 7. maja.

Nakon Raškog okruga, u koji spada Novi Pazar, najviše obolelih je zatim imao Beograd sa 104 zaražene osobe, a potom Južnobanatski okrug 10.

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić najpre objašnjava za “Blic” da ono što se desilo u februaru prošle godine je jedna očekivana situacija, s obzirom na razvijenost antivakcinalnog lobija na ovim prostorima.

– Imali smo veliki otpor roditelja da vakcinišu svoju decu, a posebno smo imali vrlo nizak procenat pravovremeno vakcinisane dece. Naišao je virus morbila, koji je jako kontagiozan, i koji je imao dobru populaciju nevakcinisane dece – kaže dr Spahić i navodi da su u januaru imali jedan, dva slučaj ali da je bilo i dana kad nisu imali nijedan slučaj.

“Preslišavajući” kliničku sliku obolelih, navodi da je sreća da su sve bile blaže, osim dve komplikacije koje su bile hospitalizovane.

Sve dok se ne podigne obuhvat, problem će da se javlja
Dr Spahić kaže da se ovakva epidemija ne pamti od 2017. i 2018. godine, koja je isto dugo trajala, a tada je da podsetimo registrovano oko 5.800 obolelih. Tada je bilo i preminulih osoba, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od 5 godina.

I u 2023. godini smo imali 50 obolelih.

Naš sagovornik napominje, da će ovaj problem da se javlja sve dok se ne bude podigao obuhvat vakcinacije MMR vakcinom na najmanje 95 odsto, koliko je neophodno da se izbegne epidemija.

Da bi do toga došla, u Novom Pazaru je pokrenuto niz akcija, kako bi se, pre svega, najpre roditelji osvestili.

– U tom pogledu, imali smo niz sastanaka sa školskim ustanovama. Imali smo niz edukativnih sastanaka sa pedijatrima. Radili smo određene radionice da obučimo pedijatre na koji način treba komunicirati sa roditeljima koji neće da vakcinišu svoju decu, imali smo sastanke sa lokalnom samoupravom, sa nevladinim organizacijama, školskim upravama, sa sredstvima javnog informisanja, sa verskim zajednicama na koji način da nam pomognu, sa školskim ustanovama, na koji način da se upisuju deca koja nisu vakcinisana u predškolske ustanove, na koji način da postupamo sa roditeljima koji odbijaju jednu zakonsku regulativu. Pre dva dana smo anketirali oko 600 takvih roditelja – navodi on.

Strah roditelja
Na radionicama su mogli da čuju od roditelja da njihov strah potiče iz sredstava javnog informisanja i sa društvenih mreža da su te vakcine štetne.

– Prvo smatraju da vakcina nije odgovarajuća, zatim su dobili informacije da je autizam vezan za njih, a onda i sterilitet i niz drugih problema koji mogu da ugroze zdravlje te dece – navodi dr Spahić i upozorava:

– Cilj nam je da poslušamo svakog roditelja. Sledeće nedelje ćemo obići i šest privatnih obdaništa. Jer, sve dok se ne postigne kolektivni imunitet 96, 98 odsto onda će se javljati ti problemi.Mi sad imamo bolje rezultate, povećali smo broj vakcinisane dece za 13,2 odsto a moram da kažem i da je veći broj slučajeva bio zahvaljujući i dobrom prijavljivanju pedijatara, praćenja svakog slučaja, praćenja kontakata. takođe, urađena j revizija svih kartona, pa sada znamo svako nevakcinisano dete i šaljemo pozive njihovim roditeljima da se odazovu vakcinaciji.

Prema njegovim rečima, sama epidemiološka situacija sa malim boginjama, kod svakog roditelja treba da probudi sumnju da se baš one možda nisu pojavile kod deteta ako ima makulopapuloznu ospu i povećanu temperaturu, a karakteristična je i plačna maska.

– To su prvi znaci. Male boginje počinju simptomima koji su slični prehladi, a karakteristična među tim prvim znacima je, takozvana plačna maska, odnosno pojava konjuktivitisa – istakao je prim. dr Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, koji podseća da svako bolesno dete, bilo da se radi o malim boginjama, ili nekom drugom virus, treba da bude izopšteno iz kolektiva.

Morbile u Srbiji od 6. februara
Prvi slučaj obolevanja u ovoj sezoni od morbila potvrđen je u Srbiji 6. februara kod dečaka u Beogradu, čija se majka najpre zarazila u inostranstvu. S tim u vezi Beograd je najpre prijavio epidemiju, u drugom delu godine je odjavio, a zatim je opet prijavio 19. decembra.

Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana. Uzrokuje ih virus malih boginja – Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.

Virus se zadržava u vazduhu 2 sata
Virus malih boginja može da ostane u vazduhu i na površinama još oko 2 sata pošto inficirana osoba napusti prostoriju.

Izvor: Blic

Protest “Idemo u čaršiju” studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) završen je večeras ispred zgrade Prekršajnog suda. Studenti su tokom protestne šetnje prošli rutom koja je obuhvatila ulice Prvomajsku, Rifata Burdževića, AVNOJ-a i Žitni trg.l

Na kraju Prvomajske ulice, kolona je zastala i minutima tišine odala poštu za 15 nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i za Novopazarca Ernada Bakana, koji je tragično izgubio život na pešačkom prelazu u Beogradu.

Performans i čitanje zahteva studenata održani su ispred zgrade Prekršajnog suda, dok su pozivi na generalni štrajk i raniji performansi, uključujući farbanje pešačkog prelaza crvenim sprejom. Saobraćaj u Prvomajskoj ulici i centru grada obustavljen je do 19:30h.

Od petka, 17. januara 2025. godine, u novopazarskom naselju Rasadnik će biti promenjen  u režim saobraćaja u delovima ulica Palih boraca i Dositejeva. Naime, Zavod za urbanizam je izradio projekat koji podrazumeva izmenu saobraćajnih pravaca, a JP Direkcija Novi Pazar će u narednom periodu postaviti kompletnu vertikalnu i horizontalnu saobraćajnu signalizaciju.

Prema novoj regulaciji, ulica Palih boraca, od ulice Veljka Vlahovića do Radničke, postaće jednosmerna. Kraci između ulica Palih boraca i Dositejeva biće dvosmerni, dok će Ulica Dositejeva, u delu od pošte do Prima marketa, biti jednosmerna u smeru od pošte ka marketu. Ove promene će doprineti boljoj funkciji saobraćaja i sigurnosti u tom delu grada, posebno u okolini obdaništa.

Iz JP Direkcije Novi Pazar apeluju na građane da obrate pažnju na novu saobraćajnu signalizaciju i pridržavaju se promenjenih pravaca kako bi doprinosili većoj bezbednosti i boljoj organizaciji saobraćaja u tom delu grada.