Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Cene hrane u svetu u martu porasle za 33,6% u odnosu na isti period prošle godine

    Cene hrane u svetu u martu porasle za 33,6% u odnosu na isti period prošle godine

    Svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle su u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

    Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.

    Indeks prati mesečne promene međunarodnih cena u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda kojima se trguje.

    Cene žitarica su porasle u martu na mesečnom nivou za 17,1 posto, podstaknute uzletom cena pšenice i svih krupnih žitarica, uglavnom zbog rata u Ukrajini. Rusija i Ukrajina, zajedno, učestvuju sa oko 30 posto, odnosno 20 odsto u svetskom izvozu pšenice i kukuruza, respektivno, u poslednje tri godine.

    Pšenica je prošlog meseca bila za 19,7 procenata skuplja nego u februaru, usled zabrinutosti za stanje useva u SAD, dok su cene kukuruza zabeležile rast od 19,1 odsto na mesečnom nivou, dostižući rekordno visok nivo zajedno sa cenama ječma i sirka.

    Nasuprot tome, cene pirinča su u zavisnosti od regiona i kvaliteta, malo varirale u odnosu na februar, dok su se na godišnjem nivou zadržale u padu za 10 procenata.

    Cene biljnih ulja su u martu porasle za 23,2 odsto, podstaknute višim kotacijama suncokretovog ulja čiji je najveći svetski izvoznik Ukrajina.

    Znatno su povećane i cene palminog, sojinog i ulja repice kao rezultat poskupljenja suncokretovog ulja i sirove nafte, pri čemu su cene sojinog ulja dodatno bile pogurane naviše zbog zabrinutosti vezanih za manji izvoz iz Južne Amerike.

    Kotacije šećera na globalnom tržištu su porasle za 6,7 posto u odnosu na februar, preokrenuvši nedavni trend pada, a u poređenju sa martom 2021. više su za 20 procenata. Tome su doprinele više cene sirove nafte zajedno sa aprecijacijom brazilskog reala, dok su povoljni izgledi proizvodnje u Indiji ograničili veći porast cena na mesečnom nivou.

    Meso je u martu poskupelo za 4,8 odsto dostižući najviši nivo u istoriji, predvođene rastom cena svinjskog mesa zbog manjka svinja za klanje u zapadnoj Evropi. Globalne cene živinskog mesa su takođe ojačale zbog pada zaliha u zemljama koje su vodeći izvoznici nakon izbijanja ptičjeg gripa.

    Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, njihove cene su u martu napredovale za 2,6 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 23,6 procenata, jer su naglo skočile kotacije putera i mleka u prahu usled povećane uvozne tražnje, posebno na azijskim tržištima, za isporuke u kratkom i dugom roku.

    FAO je u odvojenom izveštaju dao i novu prognozu globalne proizvodnje pšenice u 2022. Sada predviđa rod od 784 miliona tona, što je za 1,1 odsto više nego lani.

    Agencija UN je, zaokružujući izveštaj o proizvodnji žitarica u 2021. godini, procenila da je globalna proizvodnja iznosila 2.799 miliona tona, što je neznatno više u odnosu na 2020. godinu, pri čemu je proizvodnja pirinča dostigla najviši nivo od 520,3 miliona tona.

    Globalna potrošnja žitarica u 2021/22. je projektovana na 2.789 miliona tona.

    Predviđa se da će globalne zalihe žitarica u ovoj godini biti povećane za 2,4 odsto u odnosu na početni nivo, uglavnom zbog većih zaliha pšenice i kukuruza u Rusiji i Ukrajini usled nižeg izvoza nego što je planirano.

    Prema proceni FAO, globalne zalihe žitarica iznosiće 29,7 procenata u 2021/22. godini, što je zanemarljivo niže nego prethodne godine i „još uvek relativno komforan nivo ponude“, piše u izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: shutterstock.com/ Maxx-Studio, ilustracija

     

    Podeli
  • Nakon hladnog jutra, tokom dana pretežno sunčano

    Nakon hladnog jutra, tokom dana pretežno sunčano

    U Sandžaku ujutro hladno mestimično sa slabim prizemnim mrazem. Tokom dana u većem delu pretežno sunčano i malo toplije.

    Jutranja temperatura od -1 stepen do 5 stepeni, a najviša dnevna od 12 stepeni do 15 stepeni.

    U Novom Pazaru umereno oblačno sa sunčanim periodima. Jutarnja temperatura -2, najviša dnevna 11 stepeni.

    Podeli
  • Srednji kurs dinara 117,7575 za evro

    Srednji kurs dinara 117,7575 za evro

    Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,7575 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na petak, objavila je Narodna banka Srbije.

    Dinar je prema evru slabiji za 0,1 posto na mesečnom nivou i u odnosu na početak godine, dok je na godišnjem nivou slabiji za 0,2 procenta.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio u petak za 0,2 posto na 108,6123 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru slabijli za 1,6 posto na mesečnom i za 9,1 procenat na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je u padu za 4,3 odsto.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: RTV

    Podeli
  • EU usvojio peti paket sankcija Moskvi, zabrenjen uvoz ruskog uglja

    EU usvojio peti paket sankcija Moskvi, zabrenjen uvoz ruskog uglja

    Evropska unija (EU) usvojila je peti paket sankcija Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine, uključujući mjere zabrane uvoza uglja i zatvaranje luka EU za ruske brodove.

    “U svjetlu kontinuiranog agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine i zločina koje su počinile ruske oružane snage u Ukrajini, Evropsko vijeće je danas odlučilo da uvede peti paket ekonomskih i individualnih sankcija Rusiji”, navodi se u saopštenju Vijeća EU, glavnih donosioca odluka u bloku.

    Prema novoj odluci, od augusta će biti zabranjeno kupovati, uvoziti ili prenositi ugalj i druga čvrsta fosilna goriva iz Rusije.

    Ruskim brodovima neće biti dozvoljen ulazak u luke zemalja članica EU, osim brodova koji prevoze poljoprivredne i prehrambene proizvode, humanitarnu pomoć i energente.

    EU će također zabraniti ulazak ruskih i bjeloruskih kamiona, uz izuzetak za vozila koja prevoze medicinske i prehrambene proizvode, te humanitarnu pomoć.

    Blok je također proširio mjere zabrane izvoza napredne tehnologije kao što su softveri i osjetljive mašinerije i uveo zabranu transakcija za još četiri ruske banke.

    Čak 217 pojedinaca i 18 subjekata dodano je i na listu sankcija EU, među kojima su prema izvještajima, dvije kćerke ruskog predsjednika Vladimira Putina, Marija Voroncova i Katerina Tikhonova. Imena će biti otkrivena tek kada odluka bude objavljena u Službenom listu EU.

    “Najnovije sankcije usvojene su nakon zločina koje su počinile ruske oružane snage u Buči i drugim mjestima pod ruskom okupacijom”, komentirao je odluku visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Josep Borrell.

    Dodao je da sankcije imaju za cilj da zaustave “nepromišljeno, neljudsko i agresivno ponašanje ruskih trupa i da jasno stave do znanja donosiocima odluka u Kremlju da njihova nezakonita agresija ima visoku cijenu”.

    EU je izdvojio milijardu eura za vojnu podršku i 500 miliona eura za humanitarnu pomoć Ukrajincima, a ranije je usvojila četiri paketa sankcija protiv Rusije zbog njene vojne kampanje koja je počela 24. februara.

    Prethodne mjere bile su usmjerene na ukupno 785 pojedinaca i 14 subjekata, uključujući Putina, ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova, oligarhe i vojne oficire.

    Sankcijama je također zabranjen izvoz luksuzne robe u Rusiju, isključene su ruske i bjeloruske banke iz međunarodnog bankarskog sistema SWIFT te je ukinuto emitovanje državnih medija Sputnjik i RT.

     

    Izvor i foto: AA

     

    Podeli
  • Do kraja godine državljani Srbije putovaće u Tursku samo sa ličnom kartom

    Do kraja godine državljani Srbije putovaće u Tursku samo sa ličnom kartom

    Ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić i turski ambasador Hami Askoj otvorili su danas u Beogradu međunarodnu konferenciju “Uzakrota Balkan Samit” i tom prilikom najavili da će do kraja godine državaljani Srbije u Tursku putovati samo sa ličnom kartom.

    Matić je ocenila da je jedna od boljih stvari – vest koju je doneo ambasador Turske, a odnosi se na to da će uskoro ulazak u Tursku i Srbiju biti moguć samo uz ličnu kartu.

    “To je proizvod zajedničke incijative koja će biti realizovana sporazumom između Ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje”, rekla je ona.

    Prema njenim rečima, rast turizma u Srbiji je očigledan i trend je perspektivan i u narednom periodu.

    “Analize nam govore da će se većina putovanja kretati u regionu i da su primarne destinacije – autodestinacije”, rekla je Matić na Samitu koji će, kako je rekla odrediti pravce u kojima će se kretati letnja sezona.

    Nadamo se izuzetno uspešnoj sezoni i da će 2022. biti godina prosperiteta, navela je ona i podsetila da je Srbija i na Ekspo u Dubaiju sa uspehom pomerila granice.

    Podsetila da na dobre bilateralne odnose Srbije i Turske i to da je pre pandemije beležen značajan porast broja turista iz Turske.

    “Cilj je da se vratimo na nivo pre kovida i verujemo da ćemo uspeti. Danas će na Samitu biti reči kako da se prevaziđu problemi nastali tokom kovida, kako da turistička intudstija ne dođe više nikada u takvu situaciju u koju je dovela pandemija, šta su najbjolnije tačke poput problema vezanih za aviosabroaćaj, da se vide pravci razvoja …”, rekla je ministarka.

    Matić je naglasila da je za Srbiju velika privilegija da bude deo ovog skupa, da na najvišem nivou razmeni iskustva i promoviše turističke potencijale grada i zemlje, ali i da jača dobre tradiconalne ekonomske i pijateljske veze sa Truskom.

    Zahvalia je predstavnicima Malezije, turistički prve destinacije u Aziji, koji su imali značajnu ulogu na skupu, na svemu što su ponudili na 43. sajmu turizma u Beogradu.

    Ambasador Turske Hami Aksoj izrazio je zadovoljstvo vezama dveju zemalja, te porastom broja turista iz Srbije.

    “Ove godine očekujemo 300.000 turista iz Srbije. Srednjoročni cilj koji želimo da dostignemo je da nas poseti pola miliona turista iz Srbije, a dugoročni milion”, rekao je ambasador Aksoj.

    Prema njegovim rečima, tome će doprineti i povečani boj letova iz Beograda, Niša i Kraljeva, ne samo do Instambula već i do Ankare, što građanima Srbije približava upotpunosti još jednu bajkovitu destianciju – Kapadokiju.

    “Turska nisu samo plaže i pesak, Turska je i istorija”, rekao je ambasodor.

    Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović, podsetio je da je u razgovorima sa kolegama iz Turske, koja je, kako je dodao, ponovo prva destinacija, iskazana želja da se realizuje 300.000 noćenja u Beogradu.

    Na Samitu, koji se treći put održava u Beogradu, prisutno je, kako je dodao, više od 300 gostiju, a tu su predstavnici najuglednijih turističkih organizacija i turoperatora iz regiona.

    Stručnjaci i profesionalci iz regiona i sveta danas su u Beogradu razgovaraju o trenutnim prilikama u turizmu na globalnom planu, sa posebnim fokusom na Evropu i Balkan, o strategijama u oblasti poslovnog turizma, budućnosti hotelske i avio industrije, masovnog turizma i grupnih putovanja, a biće reči i o inovativnim trendovima u sferi digitalnog marketinga i promenama u targetiranju turista danas.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: twitter

    Podeli