Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Erdogan: Svaka izbjeglica u našoj zemlji ima pristup zdravstvenim uslugama

    Erdogan: Svaka izbjeglica u našoj zemlji ima pristup zdravstvenim uslugama

    Predsjednik Republike Turkiye Recep Tayyip Erdogan izjavio je kako je u njegovoj zemlji osigurano da svaka izbjeglica, bez iznimke, ima pristup zdravstvenim uslugama.

    Erdogan se obratio videoporukom na Sastanku na visokom nivou o migracijama i zdravstvu evropske regije, a koji je organizovan u saradnji Svjetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravstva Turkiye.

    Govoreći o pandemiji koronavirusa, Erdogan je naglasio kako je ona najviše pogodila najkrhkije dijelove svakog društva, a naročito izbjegličku populaciju.

    “Bez sumnje, među njima prednjače izbjeglice i ilegalni migranti koji su morali napustiti svoje zemlje. Izbjeglice, koje već pokušavaju održati život u teškim uvjetima u zemljama u koje su migrirali, zbog epidemije su gurnute u drugi plan, marginalizirane pa čak i diskriminirane. Pravo izbjeglica na pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, koje je u mnogim zemljama iznimno ograničeno, u tom se procesu, nažalost, još više suzilo”, rekao je Erdogan.

    Erdogan je istaknuo da Turkiye, pružajući prvoklasnu zdravstvenu zaštitu svojim građanima u ovom kritičnom razdoblju, kada su humanost i ljudske vrijednosti na velikom ispitu, nije oklijevala podijeliti sve svoje mogućnosti koje ima i s drugima kojima je potrebno.

    Podsjetio je kako su pružili medicinsku opremu i kritičnu materijalnu podršku za 160 zemalja i 12 međunarodnih organizacija koje su zatražile od Turkiye tokom najbolnijih dana epidemije.

    “Izbjeglice koje smo primili u našu zemlju nismo razdvajali od vlastitih građana, osigurali smo da svi, bez iznimke, imaju pristup zdravstvenim uslugama. Od prvog dana pražljivo smo primjenjivali UN-ovo načelo ‘da niko ne bude ostavljen po strani’”, kazao je Erdogan, te dodao:

    “Do danas smo našoj sirijskoj braći i sestrama u našim zdravstvenim ustanovama pružili 96,7 miliona izvanbolničkih usluga i 3,1 milion usluga bolničkog liječenja. Izveli smo 2,6 miliona operacija u našim bolnicama. U skladu s našim nacionalnim kalendarom vakcinisanja, dali smo ukupno 8,7 miliona doza vakcine.”

    “Do danas smo našoj sirijskoj braći i sestrama u našim zdravstvenim ustanovama pružili 96,7 miliona izvanbolničkih usluga i 3,1 milion usluga bolničkog liječenja. Izveli smo 2,6 miliona operacija u našim bolnicama. U skladu s našim nacionalnim kalendarom vakcinisanja, dali smo ukupno 8,7 miliona doza vakcine. Pomogli smo i pet miliona izbjeglica koji u teškim uvjetima žive izvan naših granica”, rekao je Erdogan.

    Naglasio je kako je epidemija još jednom otkrila nepravde i poremećaje u globalnom sistemu.

    “Očito je da za mirniji, stabilniji i pravedniji svijet moramo izvući pouke iz svojih pogrešaka i hrabro se suočiti s problemima. Ulaganja u zdravlje migranata bit će potporna snaga otpornih, uključivih i skladnih društava. U svijetu u kojem se zanemaruje zdravlje izbjeglica, nemoguće je postići ciljeve održivog razvoja i univerzalnu zdravstvenu pokrivenost”, poručio je Erdogan.

     

    Izvor i foto: AA

    Podeli
  • NBS zatvorila 87 menjačkih mesta zbog nepravilnosti u radu

    NBS zatvorila 87 menjačkih mesta zbog nepravilnosti u radu

    Narodna banka Srbije je zbog utvrđenih različitih nepravilnosti u radu do sada zatvorila 87 menjačkih mesta u Srbiji na period od 30 dana.

    Intenzivna kontrola rada menjacnica bice nastavljena i u narednom periodu, rečeno je u NBS.

    Narodna banka Srbije propisala je da se privremeno, do 30 dana, može oduzeti ovlašćenje menjačima koji ne ispunjavaju uslove odnosno postupaju suprotno odrebama zakona ili propisa NBS.

    Dopunu Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja NBS je donela u utorak, a u sredu je objavljena u Službenom glasniku i tako stupila na snagu.

    Tu se navodi da NBS u postupku kontrole može doneti rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja menjaču na svim menjačkim mestima.

    Menjač je dužan da ovakvo rešenje NBS odmah istakne na vidno mesto svih menjačnica.

    Ukoliko NBS posle isteka privremenog oduzimanja ovlašćenja ponovo utvrdi istu vrstu nepravilnosti, donosi rešenje o trajnom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: NBS

    Podeli
  • U Pošti nema više popunjavanja uplatnica MUP-u

    U Pošti nema više popunjavanja uplatnica MUP-u

    U poštama širom Srbije, građani više ne moraju sami da popunjavaju uplatnice za plaćanje taksi i naknada za usluge koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova, već se instrukcije za plaćanje automatski generišu na šalteru prilikom uplate, saopštila je Pošta Srbije.

    Generisanje instrukcije za plaćanje je usluga koja podrazumeva kreiranje jedinstvene uplatnice za plaćanje taksi i naknada za usluge koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova – naknade za usluge izdavanja lične karte, pasoša, vozačke dozvole, prebivalištva i boravišta.

    Usluga se pruža u svim poštama, što praktično znači da će korisnici koji se za to opredele, na šalteru saopštiti samo svoje podatke za uplatu i vrstu naknade koju plaćaju, a sistem će automatski za njih generisati nalog za uplatu.

    Građani koji to žele i dalje će moći da plaćaju takse i naknade za usluge MUP-a putem ručno popunjenih uplatnica.

     

    Izvor: Alo/Rts/I.T.

    Foto: Tanjug

     

    Podeli
  • Pripreme za ovu grejnu sezonu počinju ranije   

    Pripreme za ovu grejnu sezonu počinju ranije   

    Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da je energetska kriza izazvala pravu pometnju u proizvodnji i na tržištu drvnih peleta jer je porasla cena drvne sirovine, struje i naftnih derivata. Savetuje potrošačima da već sada krenu u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu jer će, ako struja poskupi posle 30. juna, sigurno dodatno porasti i cena peleta.

    Rat u Ukrajini ugrožava i već oslabljenu drvnu industriju u svetu i tako povećava troškove gradnje.

    Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da analize pokazuju da je u ovom trenutku stabilnost tržišta relativno zadovoljavajuća kada su u pitanju pelet i ogrevno drvo.

    – Peleta ima u relativno dovoljnim količinama, posebno na stovarištima koja imaju direktne ugovore sa proizvođačima drvnog peleta. Njima se pelet isporučuje svakodnevno. Iako same fabrike imaju dosta problema u svom poslovanju, ulažu puno napora da obezbede kontinuitet proizvodnje i isporuke – kaže profesor Glavonjić.

    – Uputio bih savet potrošačima da već sada krenu u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu iako još ni ova nije završena. Situacija je takva, energetska kriza je svuda oko nas i neke stvari se onda moraju raditi na vreme – objašnjava Glavonjić.

    Naglašava da nema razloga za paniku jer je situacija, što se tiče količina, u ovom trenutku stabilna. Ipak, neizvesno je u ovom trenutku kakve će biti cene.

    “Energetska kriza izazvala pometnju u proizvodnji peleta”

    Na početku grejne sezone, u oktobru, peleta nije bilo dovoljno, a cene su i išle do 250 evra. U novembru se tržište stabilizavalo, da bi se sada dogodila “eksplozija cena”.

    Profesor Glavonjić kaže da je energetska kriza izazvala pravu pometnju u proizvodnji drvnih peleta jer je cena drvne sirovine koju fabrike koriste povećana za više od 15 odsto, cena struje za oko 40 odsto, a skuplji su i naftni derivati.

    – Kada se sve to sabere, troškovi proizvodnje su povećani za između 55 i 60 procenata u poređenju sa prethodnom godinom. To se svakako odražava i na cene na tržištu – naglašava Glavonjić.

    Kaže da Evropska unija proizvodi 18 miliona, a troši oko 19,5 miliona tona peleta, što znači da 1,5 milion uvozi iz Severne Amerike i Rusije.

    – Rusija proizvodi oko 2,2 miliona tona godišnje i preko 80 procenata je izvozila u Evropsku uniju. Ukrajina proizvodi oko 520.000 tona i takođe su ogromne količine završavale u Evropskoj uniji. Mi smo uvozili i uvozimo iz Ukrajine, ali to nisu velike količine – navodi profesor Glavonjić.

    “Traži se pelet, skoro da niko ne pita za cenu”

    Profesor Glavonjić ističe da se pritisak iz Evropske unije zbog nedostatka proširio i na Zapadni Balkan, pa proizvođačima u Srbiji svakodnevno stižu upiti, pogotovo iz Italije.

    – Traži se pelet i skoro da niko ne pita za cenu, samo za količine. U ovom trenutku je nezahvalno davati dugoročnije prognoze, ali situacija je takva da će cene u narednih nekoliko meseci biti u dijapazonu između 33.000 i 36.000 dinara po toni – kaže profesor Glavonjić.

    Naglašava da se još ne zna šta će biti od juna, pre svega zbog cene struje koja je u ovom trenutku fiksirana za industriju.

    – Ako struja poskupi posle 30. juna, sigurno je da će cene peleta biti povećane – ističe profesor Glavonjić.

    Navodi da se 49,3 odsto odnosno 1.215.00 domaćinstava u Srbiji greje na drvo i drvna goriva, dok oko 110.000 domaćinstava troši pelet.

    “Cene rezane građe u Srbiji duplirane”

    Rat u Ukrajini dodatno je ugrozio i drvnu industriju, a profesor Glavonjić kaže da su globalni tokovi trgovine drvetom i proizvodima od drveta takvi da su cene polufinalnih proizvoda rekordni u poslednjih 100 godina.

    – Cene rezane građe u Srbiji su duplirane u odnosu na prošlu godinu. U ovom trenutku se u Srbiji jako puno gradi i potražnja za rezanom građom četinara je strahovito visoka – naglašava profesor Glavonjić.

    Kaže da Srbija već dugo godina uvozi rezanu građu četinara, pre svega iz susednih zemalja, ali sada i tamo postoje problemi u proizvodnji, pa je ponuda ograničena, a cene visoke.

     

    Izvor: RTS

    Foto: SHUTTERSTOCK

    Podeli
  • Srednji kurs NBS 117,6634 dinara za evro

    Srednji kurs NBS 117,6634 dinara za evro

    Srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,6634 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na sredu, objavila je Narodna banka Srbije.

    Dinar je prema evru slabiji za 0,1 posto na mesečnom i godišnjem nivou, kao u odnosu na početak ove godine.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je porastao u sredu za 0,4 posto na 106,7920 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru slabiji za 3,0 posto na mesečnom i za 7,5 procenata na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je u padu za 2,7 odsto.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: SHUTTERSTOCK

     

    Podeli