U Versaju danas treba da počne dvodnevni samit Evropske unije na kom će lideri 27-članog bloka razgovarati o postepenom ukidanju kupovina ruske nafte, gasa i uglja,ali je malo verovatno da će prihvatili zahtev Ukrajine za prijem u članstvo EU po hitnom postupku, pokazuje nacrt deklaracije.
Evropski čelnici žele da smanje zavisnost od uvoza ruskih energenata napada Rusije na Ukrajinu, koji Moskva naziva “specijalnom vojnom operacijom”, a koji ulazi u treću nedelju uprkos ogromnim zapadnim sankcijama.
„Agresorski rat Rusije predstavlja tektonski potres u evropskoj istoriji”, piše u nacrtu deklaracije 27 lidera EU koji je pripremljen za samit, prenosi Rojters.
Suočeni sa rastućom nestabilnošću, strateškom konkurencijom i bezbednosnim pretnjama, dodaje se dalje,”odlučili smo da preuzmemo veću odgovornost za našu bezbednost i preduzmemo dalje odlučne korake ka izgradnji našeg evropskog suvereniteta, smanjenju naše zavisnosti i osmišljavanju novog modela rasta i investicija do 2030″.
Ovo je, kako navodi Rojters, prekretnica za EU jer je Rusija njen najveći snabdevač energentima, koji obezbeđuje više od 40 posto gasa, više od četvrtine nafte i skoro polovinu uglja za pokrivanje potreba Unije.
Evropski lideri neće postaviti opšti rok za prestanak uvoza energije iz Rusije jer se zavisnost od ruskih energenata razlikuje od zemlje do zemlje, pri čemu su Nemačka, Italija, Mađarska i Austrija među onima koje najviše zavise od snabdevanja iz Moskve.
Maeđutim, Evropska komisija veruje da bi EU u celini mogla da smanji uvoz gasa iz Rusije za dve trećine ove godine ako diverzifikuje snabdevače, investira u obnovljive izvore energije i poboljša energetsku efikasnost zgrada.
Nakon višedecenijskog oslanjanja na Sjedinjene Države, EU sada želi takođe da snažno poveća izdatke za odbranu i učini Evropu nezavisnijom kada je u pitanju proizvodnja mikroprocesora, farmaceutskih proizvoda ili hrane, piše u nacrtu.
Prema izjavama nekih zvaničnika, lideri EU će sa samita uputiti reči snažne podrške Ukrajini kako bi jasno stavili do znanja da je njena budućnost u Evropskoj uniji nakon što je Kijev, koji trenutno ima sporazum o pridruživanju, podneo zahtev za punopravno članstvo ubrzo nakon ruskog napada.
Zvaničnici međutim kažu da je, uprkos pritiscima baltičkih zemalja i Poljske, malo verovatno da će se Ukrajini odobriti bilo kakav ubrzani ulazak u blok, ne samo zato što bi to stvorilo problem sa drugim kandidatima kao što su Gruzija ili Moldavija, već i sa onima koji su već na putu za članstvo kao što su Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija ili Srbija.
„Malo je verovatno da će lideri ponuditi Ukrajini status kandidata, verovatnije je da će biti povećana saradnje u okviru sporazuma o pridruživanju. Ponuditi više u ovom trenutku bi bilo nemoguće jer je to zemlja koja je sada zahvaćena ratom, delimično pod ruskom okupacijom, a možda u nekom trenutku čak i pod potpunom okupacijom”, rekao je jedan zvaničnik EU.
Drugi, pak, smatraju da bi nuđenje Ukrajini statusa zemlje kandidata za EU pružilo jasnu „evropsku perspektivu“ toj zemlji, dajući joj nadu koja joj je sada potrebna u borbi protiv ruske agresije, pri čemu Brisel ne bi preuzeo nikakve čvrste obaveze da prihvati Ukrajinu u budućnosti.
„Ne razumem zašto postoji problem da se toj zemlji da status kandidata. Turska ga ima od 1999. godine i nije ni blizu članstva. Može se dati status kandidata Ukrajini sada, da se pokaže da smo sa njima, a onda pregovori o punopravnom članstvu, kao sa Turskom, mogu trajati u nedogled ako ne postoji politička volja za proširenjem EU“, rekao je drugi zvaničnik EU za Rojters.
Izvor: Tanjug
Foto: Danas
