Author: Alma Ademovic

Jelena Mitrašinović iz ALIMS-a izjavila je danas da je radna grupa Ministarstva zdravlja, na čijem je celu dr Goran Stevanović, odlučila da se prve količine leka protiv korona virusa kompanije “Fajzer”, pakslovid, distribuiraju u tercijarne ustanove gde će se odlučivati o daljoj primeni.

Antivirusni lek pakslovid sastoji se iz dve komponente, a Srbija je među prvima potpisala ugovor o nabavci leka i među prvima ga je dobila.

“Pakslovid je kombinacija dve aktivne supstance koje se nalaze u odvojenim tabletama. Prvi aktivni princip, nirmatrelvir, blokira dejstvo enzima koji je potreban za replikaciju virusa. Druga aktivna komponenta, ritonavir, zadužen je u ovoj kombinaciji da usporava razgradnju prve aktivne supstance što omogućava da duže ostane u organizmu, i to u onim koncentracijama koje su dovoljne da se spreči replikacija virusa”, rekla je za RTS Jelena Mitrašinovic.

Kako je navela, ovaj lek deluje tako što sprečava razmnožavanje virusa u organizmu domaćina.

Ističe da je sa terapijom najbolje započeti što pre od pojave prvih simptoma korona virusa i to u roku od pet dana.

“Lek je u obliku tableta, uzimaju se oralno, uzimaju se dve tablete prve komponente, plus jedna druge, to znači po tri tablete na 12 sati, terapija traje pet dana i sprovodi se u kućnim uslovima”, navodi Mitrašinovićeva.

Smatra da je od ovog leka realno očekivati da će smanjiti potrebu za hospitalizacijom, što će značiti rasterećenje celog zdravstvenog sistema.

Ukazuje i na podatke iz kliničkih studija koje su pokazale da je lek efikasan 89 odsto u smanjenju stope hospitalizacije i smrtnost ishoda.

“Bezbednosni profil je zadovoljavajući što potvrduju neželjene reakacije u kliničkim studijama, koje su blage – poremećaj ukusa 5,6 odsto, dijareja, glavobolja i povraćanje. Ali kad govorimo o bezbednosti leka u realnom životu, van uslova iz kliničkih studija, važno je obratiti pažnju na mogućnost interakcije ovog leka sa brojnim drugim lekovima koji su deo hronične terapije mnogih bolesnika”, ukazuje ona.

Objašnjava da jedna komponenta leka, ritonavir, zbog načina metabolisanja u organizmu ima značajan potencijal da stupa u interakcije sa mnogobrojnim lekovima što bi moglo da dovede do neželjenih efekata ili pak da umanji dejstvo pakslovida.

“Iz tog razloga je i odluka na nivou Ministarstva zdravlja da se odluka o propisivanja leka donosi na tercijarnom nivou i podržana je protokolom broj 13 koja je uvrstila pakslovid, naveden je spisak lekova koji ne smeju da se koriste u isto vreme sa pakslovidom”, ističe Mitrašinovićeva.

Takođe, pacijentima neće biti omogućen pristup leku bez konsultacije sa lekarom.

“Pakslovid je namenjen za odrasle kovid pacijente, iznad 18 godina, koji imaju blage do umerene forme bolesti bez kiseonične terapije, koji imaju neku pridruženu bolest – dijabetes, gojazni pacijenti, pacijenti sa hroničnim bolestima kardiovaskularnog sistema, bubrega, jetre, aktivni maligniteti”, napominje ona.

Dodaje da nije namenjen mladima od 18 godina, trudnicama, dojiljama, a kontraindikovan je sa teškim oštećenjima jetre i bubrega.

U sprovednim kliničkim studijama lek je bio ispitan na pacijentima zaraženim deltom.

“Poznajući mehanizam dejstva pakslovida koji ne zavisi od spajk proteina, realno je očekivati uverljivu efikasnost i protiv omikron soja i drugih sojeva”, istakla je Mitrašinovićeva.

Izvor: Tanjug

Foto: Shutterstock.com/Rarrarorro, ilustracija