Zbog visokih temperatura i povećanog intenziteta saobraćaja JP „Putevi Srbije“ apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu posebno oprezni tokom vožnje. Preporučujemo da putovanje planirate unapred, kako biste izbegli saobraćajne gužve u najtoplijem delu dana. Podsećamo da je potrebno da obezbedite dovoljnu količinu tečnosti za sebe i putnike u vozilu da biste izbegli dehidraciju. Pravite češće pauze tokom vožnje i izbegavajte direktno izlaganje suncu što je više moguće.
Budite odgovorni, čuvajte sebe i druge učesnike u saobraćaju.
Putevi Srbije svim učesnicima u saobraćaju žele srećan put.
Sve voće je ranije sazarelo zbog visokih temperatura i nedostatka padavina. Već su obrane breskve, šljive i za nekoliko dana će i kruške. U voćnjacima su još preostale jabuke, čija berba bi trebala da krene krajem naredne sedmice.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je za Dnevnik da ćemo voća imati manje nego proteklih nekoliko godine zbog loše klime.
– Voća će biti ove godine oko 1,250 miliona tona, što je manje u odnosu na prosečne prinose. Prosek nekoliko godina bio je oko 1,4 miliona tona. Ali mraz, led, suša i visoke dnevne temperature doprinele su da voća imamo manje – kazao je prof. dr Keserović.
Prosek ukupnog roda prethodnih nekoliko godina bio je oko 1,4 miliona tona.
Po rečima voćara iz Neština u Sremu Koste Stakića, voće već sada menja boju listova kao da je druga polovina septembra, zbog suše i toplote, a ranije je dospelo jer je tropska klima doprinele da brže ulazi u fazu sazrevanja.
– Pre deset godina izbušio sam dva bunara tako da dan-noć navodnjavam i držim nekako voće još u kondiciji, ali ne može ni navodnjavanje na visokim tempraturama da donese adekvatan rezultat. Zato ću krajem naredne nedelje krenuti sa berbom jabuka. Prvo sorte zlatni delišes, koji ima krupan, kvalitetan i zreo rod pogodan za čuvanje. Branje kruške viljamovke završiću u narednih četiri-pet dana. Ostaće još sorta abate fetel, koja je inače poslednja, odnosno kaluđerka koja je još malo kasnija, ali i one će za desetak dana biti obrane.
Stakić navodi da će krušaka biti oko 20 tona po hektaru i da će čak dve trećine otići u industrijsku preradu, jer je led u Neštinu uništio rod. – Kruška je sorta koja nije bujn, i manji broj stabala ide po hektaru, pa su, između ostalog, i zato prinosi niži – napomenuo je.
Od voća najbolje su rodile, kaže,šljive, čačanske sorte i ostale, dok je rod bresaka i kajsija podbacio zbog leda.
– Zadovoljan sam koliko je bilo šljiva, po stablu od 30 do 50 kilograma. Ipak je bilo kiše do sredine jula pa kvalitet nije izostao i izvrsne su i za jelo i za preradu. Konzumne sam prodavao od kuće naveliko između 60 i 70 dinara, u zavisnosti od količine koja se kupuje. Mada su je neki voćari pradavali i za 40 dinara za rakiju, jer je to lošija klasa. Kod bresaka, naveo je, rod nije bio kakav se očekivao, opet zbog leda. U pojedinim delovima atara u Neštinu je bilo leda tako da nije dobijen kvalitet koji bi trebao da bude, mada je broj plodova bio dobar i bile su krupne, ali je plodove oštetio led. Breskva su ove godine imale solidnu cenu od 100 do 150 dinara su se prodavale po marketima- kazao je Stakić.
oneplus_60296
Kajsija je lepo cvetala i ponela. Međutim, kada je bila manja od klikera, bio je mraz i ostavio možda 10 do 15 posto zdravog roda. Zato ih je bilo malo i bile su skupe. Prodavali smo ih od 70 do 80 dinara za rakiji i za inudstiju, dok je konzumna kajsija išla i do 150 dinara kilogram po marketima.
U voćarstvu ovog leta tanka zarada, Stakić ističe da voćari cenama naveliko nisu zadovoljni jer su one iste kao i pre nekoliko godina, premda su troškovi proizvodnje višestruko poskupeli. Pre desetak godina prodavao sam za 0,7 evro centi konzumnu krušku u godini kada je jako dobro rodila, a sada 80 i neki dinar mada su troškovi za repromaterijal povećani više puta. Zato ćemo i od kruške kao i od drugog voća imati minimalne zarade ili je gotovo nećemo ni imati – kazao je voćar iz Neština Kosta Stakić.
Poslednjih nedelja, primetan je značajan porast broja pacijenata koji traže medicinsku pomoć zbog simptoma stomačnog virusa. Bolnice i domovi zdravlja širom zemlje beleže povećan broj prijema pacijenata sa simptomima poput mučnine, povraćanja, dijareje i bolova u stomaku.
Stomačni virus je sezonska pojava koja svake godine pogađa veliki broj ljudi, a ove godine je broj obolelih u porastu zbog jako visokih temeperatura. U većini slučajeva, virus prolazi bez potrebe za ozbiljnijim medicinskim tretmanom, ali kod određenih grupa, kao što su deca, stariji i osobe sa oslabljenim imunitetom, može izazvati ozbiljnije komplikacije.
“Pacijenti nam se javljaju u lošem stanju sa deset stolica i velikim povraćanjem. Osim toga simptomi obuhvataju mučninu i grčeve u stomaku, a mogu trajati od nekoliko dana do nedelju dana”, kazala je specijalista opšte medicine dr Nataša Mijailović.
Lekari upozoravaju da, iako stomačni virus uglavnom prolazi bez ozbiljnih posledica, u slučaju pogoršanja simptoma ili ako traje duže od nedelju dana, treba potražiti pomoć lekara. Prevencija je ključna, a pridržavanje saveta stručnjaka može značajno smanjiti širenje ovog virusa.
“Veoma je bitno da pacijenti, koji dobiju određenu terapiju, na vreme je uzimaju kako bi se simptomi smanjili i na kraju nestali. Bitno je uzimati laganu hranu koja je lako svarljiva”, objašnjava dr Mijailović.
Pored stomačnog virusa dosta je i pacijenata sa simpromima trovanja. Specijalista opšte medicine dr Nataša Mijailović istakla je da se pored pacijenata iz grada uglavnom javljaju pacijenti koji su došli sa mora, inostranstva ili drugih putovanja.
Na kraju, dr Mijailović je upozorila na moguće probleme sa kvarenjem hrane tokom leta, posebno sa mlečnim proizvodima i lubenicama, koje se često čuvaju na neadekvatan način.
„Leti namirnice mogu brzo da se pokvare i sa tim treba biti vrlo oprezan i pažljiv, gde, šta i kako se kupuje i jede,“ zaključila je dr Mijailović.
Iako situacija trenutno nije alarmantna, Doktori upozoravaju na važnost održavanja higijene, često pranje ruku i izbegavanje kontakta sa osobama koje pokazuju simptome virusa. Preporučuje se i konzumacija lako svarljive hrane i dovoljan unos tečnosti kako bi se izbegla dehidracija.
Sunčano i veoma toplo u Srbiji. Na snazi je i dalje crveni meteo-alarm. Najviša temperatura do 41 stepen. Do kraja nedelje se nastavljaju vreli dani. U Sjenici i Gornjem Milanovcu proglašeno je vanredno stanje. Zbog dugotrajne suše neki gradovi su uveli restrikcije u vodosnabdevanju, a vojska doprema vodu životinjama na planinama. Lekari apeluju da građani u vrelim danima ne izlaze napolje bez preke potrebe, već da budu u rashlađenim prostorijama. Prema podacima RHMZ-a u 12 časova, najtoplije je u Novom Sadu, Kikindi, Banatskom Karlovcu, Leskovcu i Dimitrovgrdu, gde je izmereno 36 stepeni.
Doktorka Bojana Uzelac iz Urgentnog centra kaže da su na početku vrelog toplotnog talasa najviše poziva imali zbog starijih osoba koje su kolabirale, a da se sada sve češće medicinski zbrinjavaju i mlade osobe koje rade na otvorenom.
“Sada imamo mlade osobe koje rade na otvorenom i koje kolabiraju. Kod zdravih osoba telo traži da se rashladi. Kada je reč o sunčanici, obično se javlja kod osoba koje su direktno izložene suncu, dok je toplotni udar akutno stanje kada telo ne može da kontroliše telesnu temperaturu. To se često dešava kada uđete u pregrejani automobil. Kod sunčanice bitno je da se osoba pre svega skloni sa sunca, a ukoliko dođe do toplotnog udara, obavezno je da se pozove lekar”, objašnjava doktorka Uzelac.
Hronični pacijenti treba da slušaju savete svojih lekara i piju terapiju, a mladi pre svega treba da izbegavaju da budu direktno izloženi suncu i da izbegavaju konzumiranje alkohola.
Doktorka apeluje i da se pomogne starijim sugrađanima oko snabdevanja namirnicama i lekovima, da ne izlaze napolje bez preke potrebe.
Juče je počelo održavanje završnog ispita u avgustovskom roku za učenike koji nisu iz opravdanih razloga polagali u junskom. Danas se polaže matematika, a sutra test iz predmeta po izboru. Na završni ispit u junu nije izašlo 232 učenika i 336 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih
Završni ispit u avgustovskom roku učenici su počeli sa polaganjem od 14. avgusta i trajaće do 16. avgusta. Polaganje je organizovano u 52 škole, a završni ispit u ovom roku polažu učenici osmog razreda i polaznici funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih koji iz različitih objektivnih razloga nisu polagali u junskom roku, saopštilo je Ministarstvo prosvete, prenosi Nova.rs.
Polaganje testa iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i testa za polaznike po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih održano je juče, 14. avgusta od 9 do 11 časova, dok se test iz matematike polaže danas, 15. avgusta, u istom terminu. Polaganje trećeg testa iz predmeta po izboru (istorija, geografija, fizika, hemija, biologija) biće u petak 16. avgusta od 9 do 11 časova. Konačni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19. avgusta 2024. godine do 20 časova.
Treći upisni krug sledeće nedelje
U saopštenju Ministarstva prosvete se podseća da na završni ispit u junskom roku nije izašlo 232 učenika i 336 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih. Upis učenika u srednje škole u trećem upisnom krugu biće neposredno u školi u četvrtak i petak, 22. i 23. avgusta. Đaci ne mogu da padnu na maloj maturi, ali im je ostvareni broj bodova važan za upis u željenu srednju školu. Maksimalan broj bodova koji učenici mogu da imaju, ne računajući dodatne poene sa takmičenja je 100.
Iz osnovne škole učenici na osnovu uspeha mogu imati maksimalno 60 bodova, dok na sva tri testa koja polažu mogu maksimalno ostvariti 40 bodova.
Testovi iz srpskog i matematike nose po 14 bodova, dok treći test iz predmeta po izboru nosi 12 bodova. Na svakom testu radi se po 20 zadataka, a osvojeni bodovi sa testa iz matematike i srpskog množe se koeficijentom 0,7, dok se treći test iz izbornog predmeta množi koeficijentom 0,6.
Prema ranijim podacima ministarstva, završnom ispitu u junskom roku pristupio je 64.437 učenika osmog razreda, odnosno 99,64 odsto njih i 1.070 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, što je 68,55 odsto prijavljenih odraslih.
U junskom upisnom roku, kao i prethodnih godina, najveće interesovanje učenika bilo je za gimnazije, medicinske škole, ekonomske, dok je najviše slobodniih mesta ostalo u srednjim školama gde se školuju deca za određene zanate.
Prilikom popunjavanja liste želja svaki učenik ima pravo da iskaže 20 različitih opredeljenja za obrazovne profile.
