U Sandžaku ujutru ponegde slab mraz i magla, a do kraja dana očekuje nas naoblačenje sa slabom kišom.
Jutarnja temperatura od -2 do 6, najviša dnevna od 9 do 15 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Novom Pazarau oblačno vreme, posle podne kiša. Jutarnja temperatura 5, najviša dnevna 11 stepeni.
Od ponedeljka, 22. novembra, u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije učenici će pohađati nastavu po prvom neposrednom modelu, što znači da će svi učenici biti u odeljenju, rekao je pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić. Još nema odluke o raspustu, kaže Pašić.
Ako zimski raspust počne ranije, sasvim je izvesno da će se deca najbolje snaći. Ni za nastavnike koji treba ranije da zaključe ocene to, kažu, nije prevelik problem. Jedina briga za roditelje jeste šta će sa mlađom decom koja su još u osnovnoj školi. Ko će da ih čuva dok su roditelji na poslu? Kada će početi zimski rasput i da li će biti produžen, odlučiće Tim za škole i Krizni štab.
Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je juče bila 15. sednica Tima za škole gde je utvrđeno da je došlo do postepenog poboljšanja epidemiološke situacije i ubrzanog smanjenja pozitivnih slučajeva, što je ohrabrujuće.
– Nažalost, opšta stopa pozitivnih je i dalje velika. Verujem da su i dosadašnje mere dale rezultite. Od ponedeljka, 22. novembra, u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije učenici će pohađati nastavu po prvom neposrednom modelu, što znači da su svi u odeljenju zajedno. Izuzev škola u kojima se odeljenja dele, pa oni idu na kombinovani model ili ako su slučajno prešli na onlajn – naveo je Pašić.
Prema njegovim rečima, trebalo bi pohvaliti sve, pošto su shvatili da mere moraju da se poštuju.
Dodaje da se inspekcija šalje kako bi se proveravalo kako se poštuju mere i naglašava da škola nije mesto transmisije virusa, ali da mere moraju da se poštuju.
Govoreći o raspustu, kaže da nije bilo još reči da li će raspust biti produžen ili pomeren, to će biti još jedna tema na Kriznom štabu.
Naveo je da je mali broj kovid pozitivne dece u školama, to je oko 0,2 odsto od ukupne populacije.
– Imali smo 11 odeljenja koja su prešla na onlajn, 88 odeljenja se podelilo na grupe A i B i šest od tih podeljenih je prešlo na onlajn. To su mali procenti – kaže Pašić dodajući da je raspust imao neke efekte.
Izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja pokazuje da je više od 43 procenta učenika osmog razreda bilo odlično, svaki sedmi sa prosečnom ocenom 5.
Pašić je rekao da je 2017. krenula reforma obrazovanja i naglasio da je svakako zbog pandemije došlo do redukcije gradiva, ali nastavnici su iznašli modele kako da se učenici ocenjuju.
Kada je reč o prijemnom malih maturanata, kaže da su pitanja bila na istom nivou kao i prethodnih godina, a novina je što forma otvorenog pitanja prešla u pitanja sa ponuđenim odgovorima.
– Na osnovnom nivou su učenici pokazali najviše znanje. Imamo neke parametre, 80 učenika treba da savlada osnovni nivo, savladalo ga je 84 odsto učenika. Što znači da su naši učenici stekli znanje – istakao je Pašić.
Naveo je da ima poboljšanja i kod učenika koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina.
Kada pogledamo po reginima zanimljivo je da su u prvih pet i za matematiku i za maternji jezik isti okruzi – Pećki, Rasinski, Kosovsko-Mitrovački, grad Beograd i Šumadijski.
Izvor: Kurir.rs/RTS
Foto: Marina Lopičić/Ilustracija
Za razliku od drugih, tržište nekretnina ostalo je imuno na pandemiju korona virusom, odnosno interesovanje za kupovinu nije opalo, pa su cene kvadrata u Srbiji porasle u proseku za oko 15 posto. Zbog toga će u gotovo svim lokalnim samoupravama doći uglavnom do povećanja poreza na imovinu u 2022. godini.
Koliko će taj namet biti uvećan za sada je neizvesno jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata ali ono što je izvesno to je da bi ovi dokumenti trebalo da se donosu do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca. Doduše, predloge osnovice su neki gradovi i opštine već uradili, poput Niša i Kragujevca, ali ovi dokumenti još uvek nisu usvojeni.
I bez tih zvaničnih dokumenata jasno je da će osnovica za obračun poreza biti za većinu poreskih obveznika u 2022. godini uvećana jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabeležen skok cena kvadrata. Ipak, kao i ranijih godina, postoje nekretnine u nekim zonama koje nisu bile interesantne za kupce, pa oni koji u njima žive, platiće manji iznos od onog u ovoj godini.
Ono što će izgleda ostati isto kao prošle godine to su stope poreza, koje, bar po najavama lokalaca, neće biti uvećane a kreću se između 0,3 i 0,4 odsto.
– Preliminarni podaci ukazuju da bi osnovica za obračun poreza na imovinu za sledeću godinu trebalo da bude nešto veća. U kojoj meri, zavisi od više faktora jer se osnovica za obračun poreza na imovinu određuje prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. Treba da se zna da o podeli opština na zone i ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1.oktobra 2020. do 30 septembra 2021. godine. Važno je da se kaže da rast cena kvadrata nije isti po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikovaće se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi – ističu iz lokalnih poreskih administracija koje je kontaktirao “Blic”.
Stručnjaci za nekretnine kažu da je promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju zbog čega se može očekivasti značajano povećanje poreza na ove nepokretnosti.
-Ta vrsta objekata doživela je pravi “bum“ na tržištu. Može se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije – smatra član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić.
Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do jedan odsto godišnje, a najviše 40 odsto.
Oporezivaće se i nasleđeni bitkon
Od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Naime, stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. To znači ako se nasleđuje bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja. Istovremeno, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti i iznosi 15 odsto.
Izvor: Blic
Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA
Njemačka savezna i državna vlada, zbog rekordnih brojeva slučajeva koronavirusa, dogovorile su se u četvrtak o novim mjerama protiv širenja virusa, što uključuje veća ograničenja za one koji nisu vakcinisani protiv COVID-a, javlja Anadolu Agency (AA).
Odluke su donesene tokom videokonferencijskog sastanka između kancelarke Angele Merkel, Olafa Scholza koji vodi koalicione pregovore za formiranje nove vlade Njemačke i premijera 16 saveznih država.
Savezne države će uvesti strožije mjere ako stope hospitalizacija zbog COVID-19 pređu dogovorene referentne vrijednosti u njihovim regijama.
Ako stopa hospitalizacija pređe tri na 100.000 ljudi, biće uvedeno “2G pravilo” prema kojem samo vakcinisani i oporavljeni od COVID-a mogu boraviti u zatvorenim javnim prostorima, kao što su restorani, kafići i kulturni objekti.
U slučaju stope hospitalizacije iznad devet na 100.000 ljudi, savezne države primjenjivaće strožija pravila i ograničiti lične kontakte u javnim prostorima.
Trenutno je, u 12 saveznih država, među kojima i u Bavarskoj, Saskoj i Tiringiji, stopa hospitalizacije veća od tri na 100.000.
Učesnici sastanka pozvali na vakcinaciju zaposlene u zdravstvenom sektoru, u bolnicama i staračkim domovima, koji rade s osjetljivim kategorijama.
Njemačka je u četvrtak zabilježila najveći dnevni broj slučajeva koronavirusa od početka pandemije, a zvaničnici su upozorili da su bolnice na granicama svojih kapaciteta.
Institut “Robert Koch” registrovao je 65.371 novu infekciju u posljednja 24 sata i 264 smrtna slučaja.
Broj aktivnih slučajeva povećao se na 532.600, što je novi maksimum u četvrtom talasu pandemije. U jedinicama intenzivne njege u srijedu je bilo 3.376 teško bolesnih pacijenata, od kojih je 1.710 na respiratorima.
Vladin je cilj bio vakcinisati najmanje 75 posto stanovništva da bi se spriječio eksponencijalni rast broja novih infekcija.
Prema podacima od četvrtka u Njemačkoj je 56,4 miliona ljudi, ili 67,8 posto stanovništva, potpuno vakcinisano protiv COVID-19.
Izvor: AA
Foto: Ilustracija/AA
Zemlje Balkana su među prvih pet po broju smrtnih slučajeva od COVID-19 na milion stanovnika, prema podacima portala “Worldometer”, javlja Anadolu Agency (AA).
S 5.974 smrtnih slučajeva na milion stnovnika, Peru je na vrhu liste, a slijede Bugarska s 3.903, Bosna i Hercegovina s 3.745, Crna Gora 3.545 i Sjeverna Makedonija s 3.536 smrtnih slučajeva.
Vlasti ovih zemalja nedavno su podigle kapacitete bolnica i uvele nove mjere protiv širenja zaraze koronavisurom, jer je četvrti talas pandemije pogodio regiju.
Stručnjaci smatraju da su niske stope vakcinacije među glavnim uzrocima visoke stope smrtnosti.
Bugarska, članica Evropske unije, s 24,17 posto ima najnižu stopu vakcinisanih protiv COVID-19 i rekordan broj od 310 smrtnih slučajeva dnevno. Bugarska je dosad zabilježila gotovo 666.000 slučajeva koronavirusa i oko 27.000 smrtnih slučajeva, uz oko 3.000 infekcija i 164 smrtna slučaja u jednom danu. Više od 90 posto hospitaliziranih pacijenata u zemlji nije vakcinisano.
Bosna i Hercegovina ima stopu vakcinisanih od 22 posto, a Sjeverna Makedonija 37,7 posto, dok Hrvatska ima 51,4 posto i Crna Gora 82 posto.
Izvor: AA
Foto: Ilustracija/AA