Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Prva utakmica Super lige u fudbalu odigraće se na Atletskom stadionu u Novom Pazaru

    Prva utakmica Super lige u fudbalu odigraće se na Atletskom stadionu u Novom Pazaru

    Komisija Fudbalskog saveza Srbije zvanično prihvatila Atletski stadion u Novom Pazaru kao teren koji ispunjava sve uslove za odigravanje utakmica Super lige Srbije u sezoni 2024/25. Ova odluka će se primeniti za prvi deo sezone a Novi Pazar će već ovog vikenda , u nedelju dočekati Spartak iz Subotice.

    Prihvatanje Atletskog stadiona od komisije Fudbalskog saveza Srbije kao teren koji ispunjava sve uslove za odigravanje utakmica Super lige Srbije u sezoni 2024/25, odnosi se na prvi deo sezone. Jer se trenutno radi na sređivanje Gradskog stadiona.

    “Imamo trenutno radove na Gradskom fudbalskom stadionu gde se izvodi postavljanje nove hibridne trave, odnosno najsavremenije podloge. Ova investicija će zaista zaokružiti sve investicije koje smo radili u proteklom periodu, a to se pre svega odnosi na sanaciju tribina, postavljanje novih stolica, sanaciju krova, mokrih čvorova i drugi prostori. Zaista će to biti bukvalno nov Gradski stadion”, kazao je za RTV Novi Pazar direktor Ustanove za sportEmir Mehmedović.

    Izveštaj Komisije Fudbalskog saveza potvrđuje da je Novi Pazar grad sporta i da ima kvalitetnu sportsku infrastrukturu. Iako je ovaj teren alternativni on ispunjava sve uslove za igru u najelitnijem rangu.

    “Ovde su se u prethodnom periodu izvodili radovi, pre svega, na velikim platformama, odnosno centralnu platformu za medijski blok za var sistem kao i bočne platforme za var sistem. Takođe radilo se na brojnim instalacijama optike kako bi se obezbedili uživo prenosi i obezbedio tehnički prijem za var sistem. U prošloj godini odradili smo projekat proširenja ovog travnog terena. Sada imamo optimalne dimenzije po UEFA standardima od 100 puta 64 linija a celokupna površina ove travnate površine iznosi 106 puta a 68m. Zaista možemo biti zadovoljni kako smo u jednom kratkom periodu odradili tako veliki posao i dobili potvrdan izveštaj od komisije Fudbalskog saveza Srbije ”, objašnjava Mehmedović.

    Podsetimo Atletski stadion je trenažni centar fudbalskog tima Novi Pazar, gde svakodnevno borave i treniraju fudbaleri. Primarno je ovaj teren namenjen za atletičare iz Atletskog kluba Novi Pazar koji ovde treniraju kao i svi ostali sportisti.

    “U sklopu ovog kompleksa imamo hotel sa preko 55 kreveta, saunu odnosno prostor za oporavak sportista, salon za zabavu i ugostiteljski deo. Znamo da u podtribinskom delu imamo i atletski tunel koji se koristi u zimskom periodu, odnosno kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju da se trening odradi. Mi imamo mogućnost da se to sprovodi u unutrašnjem delu, na jednoj velikoj površini. Zaista se ponosimo time. Takođe imamo i teretanu a pre neki dan smo završili kompletnu investiciju otvorenog malog bazena koji zatvara ovaj objekat, gde zaista imamo u potpunosti sve uslove”, rekao je Mehmedović.

    U narednom periodu planirana je realizacija objekta Zavoda za sport i medicinu sporta kako bi se ovaj kompleks u potpunosti kompletirao. Kako istiću iz Ustanove za sport, Novi Pazar takođe se može pohvaliti konkretnom činjenicom m da ima dva stadiona na koja se mogu igrati utakmice Super lige.

     

     

    A.A.

    Podeli
  • Ekstremne temperature uzrok povećanog broja pacijenata Hitne službe

    Ekstremne temperature uzrok povećanog broja pacijenata Hitne službe

    Novopazarskoj Hitnoj službi tokom prethodnih dana broj pregleda i izlazaka na teren povećao se za više od 40 odsto. Najviše pacijenata se javlja u periodu od 22:30 do 06 h ujutru. Uglavnom se javljaju pacijenti zbog bolesti prouzrokovane visokim temperaturama.

    Lekari hitne medicinske službe ovih dana imaju pune ruke posla. Pored kolapsnih stanja i hroničnih bolesnika sve je više pacijenata koji se javljaju sa povišenom telesnom temperaturom koja ide i do 40° traje nekoliko dana. Visoke temperature ne prijaju ni zdravim osobama pa je i u hitnoj medicinskoj službi u Novom Pazaru povećan broj pacijenata koji nisu hronični bolesnici već ljudi dobrog zdravlja. Najčešći uzroci javljanja hitnoj službi su sunčanica i toplotni udar

    „Sunčanica nastaje usled naglog i dugotrajnog izlaganja glave i potiljka visokim spoljašnjim temperaturama, u tim situacijama dolazi do pregrejavanja centralnog nervnog sistema, što bude praćeno jakom glavoboljom, povraćanjem, vrtoglavicom, mučninom i gubitkom svesti. Ovde nemamo povećanje telesne temperature, za razliku od toplotnog udara koji nastaje u uslovima kada je velika spoljašnja temperatura. To je uglavnom slučaj sa roštiljdžijama,  automobilima bez klime ili recimo kod radnika koji rade na asfaltiranju ulica, tada dolazi do prezagrejavanja celog tela“, kazala je za RTV Novi Pazar primarijus doktor specijalista urgentne medicine dr Elvira Lukač Radončić.

    Dr Lukač Radončić upozorava da je toplotni udar u 80 odsto slučajeva opasniji od sunčanice i neretko može rezultirati i letalnim ishodom.

    „Telesna temperatura pacijenta koji je izložen toplotnom udaru se povećava, znojenje prestaje, jer naše telo pokušava da izjednači temperaturu sa spoljašnjom sredinom, a obzirom da je temperatura u spoljašnjoj sredini recimo 41 onda dolazi do pregrejavanja celog tela. Toplotni udar nastaje naglo, gubitkom svesti, kolapsom. Javljaju se grčevi, može da se javi muka, gađanje i povraćanje ukoliko je osoba pri svesti. Prva pomoć i kod sunčanice i kod toplotnog udara je sledeća: Lice treba skloniti u neki hlad. Kod sunčanice treba davati tečnost pacijentima da piju i hladiti glavu. Okvasiti peškir i staviti na glavu. Kod toplotnog udara potrebno je takođe skloniti osobu na neko hladno mesto, hladiti celo telo i dati mu tečnost da pije ukoliko je pri svesti i obavezno pozvati hitnu medicinsku pomoć ili ga dovesti u našu ustanovu ako će brže stići“, objasnila je dr Lukač Radončić.

    Saveti lekara su da se u najtoplijem delu dana između 10 i 17 časova bez preke potrebe ne izlazi vani. Takođe je obavezno nositi šešir ili kapu sa velikm obodom kako bi se zaštitio i potiljak, nošenje svetle odeće i obavezno unošenje vode ili vode sa elektrolitima, jer kako kaže doktorka Lukač Rdončić znojenjem se gube elektroliti pa je potrebno nadoknaditi ih. Saveti se najviše odnose na decu, starije pacijente i hronične bolesnike.

     

    A.A.

     

     

    Podeli
  • Digitalni autizam je rezultat zavisnosti od ekrana, ali može da se leči

    Digitalni autizam je rezultat zavisnosti od ekrana, ali može da se leči

    Ovaj vid smetnje manifestuje se do treće godine života deteta.

    Digitalni autizam je razvojno stanje kod dece koje nastaje usled zavisnosti od ekrana i manifestuje se kroz teškoće u komunikaciji, ponavljajuće i stereotipne radnje, ali za razliku od „klasičnog” autizma, koji je trajni poremećaj, ovim oblikom je moguće vratiti dete na pravilan razvojni put.

    Digitalni autizam ili ekranizam jednostavno se može objasniti kao zavisnost od bilo koje vrste ekrana – mobilnih telefona, televizora, kompjutera, tableta, kaže psiholog iz Psihijatrijske bolnice za decu i mlade u Zagrebu Ivana Bilić.  Ona dodaje da se smetnje manifestuju do treće godine života deteta.

    „Znamo da je uzrok digitalnog autizma prekomerna upotreba ekrana i ne počinje striktno u ranom uzrastu. Pre nego što se razvije zavisnost od ekrana, dečiji mozak se redovno preterano stimuliše korišćenjem ekrana, a to izaziva stres u mozgu. “ objašnjava on.

    „Klasični“ autizam je neurorazvojni poremećaj i trajno je stanje kod osobe čije se funkcionisanje može poboljšati raznim terapijskim intervencijama.

    „Njegov uzrok je nepoznat, pa se ne može govoriti o urođenom autizmu. Počinje u ranom detinjstvu i manifestuje se kroz teškoće u komunikaciji i društvenom funkcionisanju, ponavljajuće i stereotipne obrasce ponašanja, rigidnost u razmišljanju, prisustvo specifičnih interesovanja“, kaže Bilić.

    Edukativni rehabilitator Jelena Petranović, zaposlena u dečijem vrtiću „Pjerina Verbanac“ u Labinu, objašnjava da „klasični“ autizam nije „izlečiv“ za razliku od digitalnog autizma koji je reverzibilnog tipa, odnosno moguće je vratiti dete u uredan razvoj. naravno uz adekvatne intervencije, ako se reaguje na vreme.

    „Simptomatski, dete sa digitalnim autizmom se ponaša kao da pripada autističnom spektru, odnosno da ima slabo ili nimalo razvijene govorne i komunikacione veštine – ne odaziva se na svoje ime, ne ostvaruje kontakt očima, čak ni ne komunicira. njegove potrebe neverbalno“, objašnjava ona.

    Petranović kaže, ako je govor razvijen, to je pretežno nefunkcionalno ponavljanje tekstova iz crtanih filmova ili igrica.

    „Dete se često izoluje i ne komunicira sa drugom decom jer nema razvijene socijalne veštine, a sama igra je nedovoljno razvijena.

    Igračke ne koristi funkcionalno, već isključivo u istraživačke svrhe – baca igračke ili, na primer, samo vrti točkove autića bez vožnje.

    Pored toga, dete ima slabo razvijenu i rasutu pažnju i eventualno neke oblike agresivnog ponašanja zbog nemogućnosti izražavanja sopstvenih potreba i smanjene emocionalne regulacije usled zavisničkog obrasca ponašanja.

    Posledice nelečenog digitalnog autizma

    Ukoliko roditelji prepoznaju simptome digitalnog autizma kod svog deteta, Bilić kaže da se mogu obratiti nadležnom pedijatru ili stručnoj službi vrtića/škole, koji će ih posavetovati i eventualno uputiti na dalje preglede ili terapijske procedure.

    On savetuje da u ovom slučaju ograniče detetu korišćenje svih paravana i da budu dosledni u sprovođenju odluke koliko i kada smeju da ih koriste. Takođe je korisno da na sopstvenom primeru pokažu kada i koliko je prikladno koristiti tehnologiju.

    Petranovićeva dodaje da su se kao efikasne metode pokazali logopedski i rehabilitacioni tretmani – parket, ABA terapija, uključivanje dece u vrtić ako ga nisu pohađala i razne druge sportske ili društvene aktivnosti. Pojašnjava da su terapije uspešne ako se reaguje na vreme i ako roditelji sarađuju sa stručnjacima.

    „Terapije nemaju efekta ako dete nastavi da provodi vreme ispred ekrana kod kuće, a roditelji uglavnom ne poštuju uputstva i savete stručnjaka“, dodaje ona.

    Opisala je i slučaj sa dečakom koji je od svog šestog meseca bio izložen mobilnim telefonima i tabletima.

    „Iako je bio izuzetno vesele naravi, nije komunicirao sa drugom decom, uopšte se nije igrao igračkama i imao je veoma slabo razvijene govorno-jezičke veštine. Roditelji su reagovali kada je dete, tada tri godine, koje je bilo u ispred mobilnog telefona u izuzetno opasnoj situaciji, nisu se obratili stručnjacima i potpuno su ukinuli ekrane nakon dve godine logopedske terapije i rehabilitacije, dečak je potpuno usvojio pravilne obrasce razvoja opisano.

    Ona je dodala da je ovo primer roditelja koji zaista nisu bili svesni štetnosti paravana i na vreme su reagovali.

    Bilić kaže da u svom svakodnevnom radu, gotovo svakodnevno, može da primeti kako deca sve više vremena provode na mobilnim telefonima i internetu, ali i na svim drugim ekranima.

    U odnosu na prethodne godine, čini mi se da je to vreme duže“, kaže i objašnjava da su posledice izlaganja ekranima poteškoće u učenju i pamćenju, pažnja, spavanje, poremećaji ponašanja – nasilne reakcije, agresivnost i niža tolerancija.

    Izvor: N1

    Podeli
  • Koliko moderna tehnologija utiče na vid?

    Koliko moderna tehnologija utiče na vid?

    Da li i koliko moderna tehnologija, računari, telefoni i igrice, utiču na vid kako kod dece tako i kod odraslih? Pitanje je koje se u današnje vreme često postavlja. Oftamolog primarijus doktor Dženana Detanac za Radio televiziju Novi Pazar istakla je koje su mane današnjeg digitalnog sveta.

    Pitanje prekomerne upotrebe moderne tehnologije, kako kod dece tako i kod odraslih, postalo je aktuelno poslednjih godina. Digitalna tehnologija sve više oblikuje svakodnevne aktivnosti dece: način na koji provode slobodno vreme, komuniciraju, igraju i druže se sa vršnjacima, uče i stiču nova iskustva.

    “Digitalizacija je već od kraja 20 veka unela mnoge promene u daljem razvoju društva pa i čoveka, kao individue i za sobom donela niz stvari koje su značajno uticale, kako na fizičko tako i na psihičko zdravlje čoveka. Sve veća upotreba digitalnih uređaja ostavlja sve više i uticaj na psihofizički razvoj čoveka između ostalog i na vid i na oko uopšte kao organ”, kazala je prim. dr Dženana Detanac.

    Kada je vid u pitanju, činjenica je da je širom sveta prisutna epidemija miopije, odnosno kratkovidosti. Upravo je digitalna tehnologija doprinela do toga, istakla je prim. dr Dženana Detanac.

    “Poslednjih godina su posledice prekomerne upotrebe digitalnih uređaja sve više predmet istraživanja i praćenja i očnih lekara. Posebno je bio interesantan period Covid pandemije, gde su mere izolacije ostavile značajnog traga na navike dece i danas. To zatvaranje i online edukacija, što dece školskog uzrasta pa i starijih, mladih i studenata ostavila je traga i na njihov vid”, dodaje doktorka Detanac.

    Razvoj tehnologije i digitalizacije nametnuo je drugačiji stil života. Nema čoveka i profesije koja ne zahteva boravak po više sati ispred ekrana. Naše oko nije prilagođeno za višesatno gledanje na blizinu, istakla je primarijus doktor Dženana Detanac.

    “Postoje mali očni mišići koji su angažovani samo za gledanje na blizinu i ako se oni nedovoljno relaksiraju, a relaksiraju se tako što gledamo na daljinu, onda se oni isključuju iz funkcije, nastaju problemi. Smatra se da oko 70% populacije ima neke od simptoma i znakova sindroma kompjuterskog vida. Počevši od najblažih tegoba, kada se pacijent obično žale na glavobolju, pritisak u očima, zamor u očima, ne mogu tako lako da fokusiraju udaljene objekte, posebno kada bace pogled sa bliskog na udaljeni predmet. Dešava se da po nekoliko dana vide slabo na daljinu, da im smeta svetlost, posebno noću, pa do toga da imaju osećaj peckanja, grebanja i bockanja u očima. Oči pojačano suze i vrlo često su crvene i slično”, objašnjava za RTV Novi Pazar prim. dr Dženeta Detanac.

    Očima je potrebno da se relaksiraju, da se više vremena provodi napolju a manje ispred ekrana i telefona, dodala je ona. Pregledi kod oftamologa su obavezni kada se rade sistematski pregledi dece ali i kada se primeti bilo kakav problem kod vida, uaključuje doktorka Detanac.

     

    A.A.

    Podeli
  • Niska cena a slaba potražnja za drvima

    Niska cena a slaba potražnja za drvima

    Novopazarska pijaca kabaste robe dobro je snabdevena svim vrstama ogrevnog drveta. Za metar drva potrebno je izdvojiti 50 evra dok za metar cepkanih 60 evra.  Iako je cena drva naglo opala prodaja je slaba, ističu prodavci.

    Iako temperature dostižu maksimume, pa niko ne razmišlja o grejanju i grejnoj sezoni, drva se kupuju i u julu. Dok je nekima rano i drva kupuju na jesen ima i onih koji se na vreme snabdevaju.

    Novopazarska pijaca kabaste robe nikad nije bila ovoliko snabdevena svim vrstama ogreva. Ali iako su cene dosta niže u odnosu na prethodnu godinu prodavci se žale na slabu potražnju.

    “Cena metarskih drva je 50 evra a cepkanih 60 evra. Nikad više drva nije bilo ovde a da je potražnja ovako slaba. Počelo se sa kupovinom po malo ali tek od druge polovine avgusta nadamo se da će biti veća prodaja”, kazao je prodavac izlukara Nezir Alić.

    Praksa pokazuje da drva koja se obezbede na leto onda zimi nemate problem sa mokrim drvima, pa je i samim tim grejanje bolje. Osim toga potrošiće te i duplo manje novca, ističu stručnjaci.

    A.A.

    Podeli