Author: Alma Ademovic

Više od 60 odsto dece u Srbiji ima poremećaje govora, dok je prema nekim podacima iz 50-tih godina tada bilo samo oko 8 odsto dece sa govorno jezičkim problemima.audio icon

Zašto je danas takva situacija, objašnjava za Radio Novi Sad logoped iz Savetovališta razvojne pedijatrije Doma zdravlja Novi Sad Divna Vukašinović.

Postoje takozvani biološki uzroci, kao i faktori koji utiču da se jezik deteta ne razvije pravilno, kaže naša sagovornica. Važno je da se zna da su sluh i govor i jezik međusobno povezani. Dakle, ukoliko postoji oštećenje sluha, dolazi i do poremećaja u govoru. Osim toga, postoje i nasledne predizpozicije, objašnjava ona.

S druge strane, kaže naša sagovornica, moderno doba u kojem živimo i razvoj tehnologije dovelo je toga da deca do prekomerno gledaju televiziju. Boravak dece ispred ekrana, naročito do treće godine, i posmatranje slika koje se brzo smenjuju ne utiču dobro na razvoj govora i jezika.

“Deca koja dugo vrem,enma provodde pred ekranima ne gledaju sagovornika u oči, nemaju potrebu da razmenjuju informacije, oni su pasivni posmatrači. A šta je komunikacija ako nije razmena informacija?” pita se pedijatar Vukašinović.

Roditelji, na žalost, danas sve više vremena provode na poslu i sve manje vremena razgovaraju sa decom. Tako izostaje, za razvoj deteta vrlo važna uzajamna interakcija.

U Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja postoji tim stručnjaka koji multidisciplinarno pristupa rešavanju problema.

Na pitanje u kom uzrastu dete treba da progovori i kada roditelji treba da odvedu svoje dete kod logopeda, naša sagovornica kaže da tu postoje strogo utvrđene norme.

Prva reč se očekuje kod deteta između 10. i 15. meseca. A šta je to na šta roditelji treba da obrate pažnju?  Da li se beba oglašava, da li se smeje, da li reaguje na nove i nepoznate zvuke, i da li u toj prvoj godini koristi svesno tu prvu reč. Ako se govori o periodu između 3. i 4. godine, tu govor treba da bude već gramatičan.

Trogodišnje dete, naravno, ne mora pravilno da izgovara sve glasove. Treba pravilno da izgovara plozive, vokale, treba pravilno da kaže J M N, polako da koristi S Z C, a R može i kasnije da upotrebi. Dovoljno je da do treće godine ume da izgovara 18 glasova, upozorava naša sagovornica, logoped.

 

Izvor: RTV

Foto: EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

 

Tim za škole, koji se danas sastao u proširenom sastavu, preporučiće Kriznom štabu da se ne uvodi onlajn nastava na nivou Srbije. Umesto toga, preporuka Tima za škole će biti da se produži jesenji raspust, prenose mediji.

Kako piše Blic, za sada nije doneta odluka na koliko dana bi trebalo produžiti jesenji raspust, koji će biti u prvoj polovini novembra. Konačna odluka je na Kriznom štabu koji će se, prema najavama, sastati sutra.

Za Novu.rs potvrđeno je da je produžetak jesenjeg raspusta jedna od opcija. Raspust treba da  počne 11. novembra (u četvrtak), a đaci bi prema zvaničnom školskom kalendaru trebalo da se vrate u učionice 15. novembra).

To ne isključuje i još jednu opciju – razmatra se i raniji odlazak na zimski raspust, koji treba da počne 31. decembra.

Tim za škole, koji se inače sastaje svakog četvrtka, analizira situaciju po školama usled epidemije kovida. Na današnjem sastanku razgovarano je i sa zdravstvenim delom Kriznog štaba, a među prisutnima bio je i epiodemiolog Predrag Kon.

Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola sastao se danas po 12. put, a na sastanaku je razmatrana situacija u lokalnim samoupravama.

Odluka o eventualnoj promeni modela nastave u pojedinim jedinicama lokalne samouprave za sledeću sedmicu biće doneta u petak, kao i do sada, a preporuka Tima je da se što duže održi neposredna nastava u skladu sa važećim merama i preporukama. Preporuke Tima biće upućene Kriznom štabu.

Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola na nedeljnom nivou, a na osnovu podataka koje dostavljaju škole, utvrđuje model nastave za škole u određenim jedinicama lokalne samouprave. Opštinski, odnosno gradski štab za vanredne situaciju učestvuje u ovom procesu, dajući svoj predlog za primenu odgovarajućeg modela obrazovno-vaspitnog rada, posredstvom nadležne školske uprave.

Sastanku su prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i član medicinskog dela Kriznog štaba dr Predrag Kon.

 

Izvor: Nova

Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Odluka da li će učenici preći na onlajn nastavu pod znakom je pitanja, a član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović kaže da je predlog da deca ipak treba da idu u školu, jer najviše gube na onlajn režimu.

– Postoji predlog koji smo konstituisali prekjuče, a to je da deca ipak treba da idu u školu – kaže dr Tiodorović za RTS.

On kaže da postoji razlika između osnovaca od prvog do četvrtog kojima je neophodno da idu u školu i da postoji mogućnost da to funkcioniše. Što se tiče viših razreda epidemiolog kaže da će se danas odlučivati na osnovu podataka kojima se raspolaže jer situacija nije svuda ista.

– Mogu reći da je kod srednjoškolaca koji su na kombinovanoj nastavi to ipak dalo nekog efekta, iako je ovo kratak period za bilo kakvu procenu. Da ne bude 35 učenika u odeljenju nego da bude polovina, to ipak mnogo znači, barem za jedno 10-15 dana održimo takav odnos. To je neophodno da se škola u pravom smislu doživi i kao obrazovna i kao vaspitna i kao socijalna ustanova – objašnjava dr Tiotorović.

Zimski raspust moguć na nedelju dana

Epidemiolog Tiodorović kaže da se razgovaralo o mogućem malom zimskom raspustu i da bi to od prilike bila cela jedna nedelja.

– To bi bila od prilike cela jedna nedelja, s tim što pre toga imate vikend pa posle toga vikend, 9 dana. Da li će biti ranije ili sredinom meseca, videćemo šta je najviiše odgovarajuće jer moramo da poštujemo i to šta će reći i prosvetni radnici i sindikati i ono što misle roditelji – objašnjava epidemiolog.

On kaže da u svakom slučaju ima dogovor da se očuva ono što je najvažnije, a da deca gube najviše ako su na onlajnu.

Zašto se deca više zaražavaju u ovom talasu?

Dr Tiodorović kaže da za razliku od predhodnih talasa ovde smo imali vrlo često da cele porodice oboljevaju.

– Kada vi u porodici imate jednog obolelog člana, najčešća situacija je da obole svi. I to je situacija koja je došla posle godišnjih odmora, ne samo odlaska u Crnu Goru i Grčku nego i ovde. Ta pojava ranije nije bila tako uočljiva. Nisu sprovođene sve mere od strane individualnog ponašanja, nošenja maski i pridržavanja svih mera pa do svega onog što je bilo sprovođenje mera – kaže on.

Dr Tiodorović napominje da ova mera sa kovid propusnicama nije dovoljna.

– Bolje da bude na 24 sata. Mi jesmo za to i mislim da to treba primeniti posle jednog perioda i na šire objekte, svuda gde postoji zatvoreni prostor osim kad su u pitanju apoteke, snabdevanje gorivom i hranom – zaključuje dr Tiodorović-

Od uvođenja kovid propusnica povećala se vakcinacija

Da li je realno očekivati da će se povećati vakcinacija od kako su uvedene kovid propusnice, dr Tiodorović objašnjava da nisu uvedene isključivo da bi se ljudi naveli na vakcinaciju zbog toga, ali je cilj da se stvori motivacija kod ljudi.

– Ne, nisu zbog toga, ali su sastavni deo toga da se stvori atmosfera i motivacija. Može se reći po podacima iz Doma zdravlja da je skoro tri puta više vakcinisanih nego prethodnih dana kada se ovo nije primenjivalo, i da se javlja značajan broj, što je najvažnije, onih koji primaju prvu vakcinu – kaže dr Tiodorović.

On dodaje da su među njima veliki broj mlađih ljudi za koje se nada da su uvideli šta je najvažnije što se koristi u svetu.

Na nedavni protest ispred njegove kuće dr Tiodorović kaže da to za njega predstavlja jedan užasan događaj ali da je on svestan da mora da zaštiti svoju porodicu svim mogućim merama.

“Ja sam u svom gradu, sa svojim sugrađanima, komšijama, sa ljudima koji mogu uvek da mi kažu šta misle i iznenađen sam tim odnosom te manjine i ljudi koji imaju pravo da se ne slažu i da izraze svoj protest, ali mislim da mesto za protest je na nekom drugom delu gde se to obično radilo”, dodaje on.

 

Izvor: Blic

Foto: Danas