Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Libanska vojska uhapsila devet osoba zbog nasilja u Bejrutu

    Libanska vojska uhapsila devet osoba zbog nasilja u Bejrutu

    Libanska vojska objavila je da je uhapšeno devet osoba, uključujući i državljanina Sirije, u vezi sa smrtonosnom pucnjavom koja je u četvrtak izbila u Bejrutu, glavnom gradu Libana, javlja Anadolu Agency (AA).

    Libanska vojska na Twitteru saopćila je da je angažovala veći broj pripadnika u područjima gdje su zabilježeni sukobi.

    Navodi se da je vojska poduzela potrebne mjere kako bi smirila situaciju i spriječila veće sukobe.

    Najmanje šest osoba je poginulo i više od 30 ranjeno u četverosatnom nasilju u Bejrutu, glavnom gradu Libana, nakon pucnjave koja je izbila tokom protesta pristalica Hezbollaha i pokreta Amal, u blizini Palate pravde.

    Stotine pristalica dviju šiitskih grupa okupilo se kako bi zatražili uklanjanje Tareka Bitara, sudije koji je vodio istragu o smrtonosnoj eksploziji u luci u Bejrutu prošle godine.

    U zajedničkoj izjavi koju su dali Hezbollah i grupa Amal, “naoružana skupina” povezana sa strankom Libanske snage, koju vodi Samir Geagea, optužena je da stoji iza napada. Pozvano je da se odgovorni za nasilje izvedu pred lice pravde.

    Protest je počeo nekoliko sati nakon što je sud odbacio tužbu protiv sudije i dopustio mu da nastavi istragu.

    Skupine optužuju sudiju za pristranost, a vođa Hezbollaha Hassan Nasrallah nedavno je rekao da Bitarin rad “uključuje političko ciljanje i nema nikakve veze s pravdom”.

    Prema libanskom Crvenom križu, u nasilju je poginulo šest osoba, a više od 30 je ranjeno.

    U eksploziji u luci u Bejrutu u augustu 2020. poginulo je više od 200 ljudi, povrijeđeno oko 6.000, a oko 300.000 ostalo je bez krova nad glavom. Također, u eksploziji je nanijeta ogromna materijalna šteta i dodatno oslabljena ionako krhka privreda Libana.

     

    Izvor: AA

    Foto: Houssam Shabaro – Anadolu Agency

    Podeli
  • Zapadna obala: Izraelski vojnici ubili Palestinca

    Zapadna obala: Izraelski vojnici ubili Palestinca

    Izraelski vojnici ubili su Palestinca u blizini grada Betlehema na okupiranoj Zapadnoj obali, javlja Anadolu Agency (AA).

    Iz izraelske vojske je saopćeno da su dvojica palestinskih mladića bacili molotovljeve koktele na izraelske vojnike koji su prolazili kroz tunel na jerusalemskoj cesti u blizini Beit Jala u Betlehemu. Naveli su da su uzvratili izraelski vojnici.

    Potvrdili su da su izraelski vojnici pucali usljed čega je ubijen Palestinac.

    Palestinske vlasti se još nisu oglasile u vezi s ovom događajem.

     

    Izvor: AA

    Foto: Arhiv AA

     

    Podeli
  • Kafa 54 odsto, gas 110, ulje 38, gorivo 70%… Ovo su najveća poskupljenja u svetu: Cene sirovina su skakale i do 80 procenata, a sve to je ozbiljno upozorenje i za Srbiju

    Kafa 54 odsto, gas 110, ulje 38, gorivo 70%… Ovo su najveća poskupljenja u svetu: Cene sirovina su skakale i do 80 procenata, a sve to je ozbiljno upozorenje i za Srbiju

    U poslednjih godinu dana, prema podacima nekoliko sajtova koji prate kretanje cena na svetskim berzama, prirodni gas je poskupeo 110,9 odsto, nafta skoro 70 odsto, aluminijum 53,09, kalaj 79,84, pamuk 40 odsto, kafa 54 odsto, ulje 37,9 odsto, šećer 32 odsto…

    Nagli skok tražnje, koji je usledio nakon popuštanja korona mera, kombinovan sa novčanom pomoći koje su države širom sveta dale svojim privredama, doveo je do astronomskog rasta cena industrijskih proizvoda. U vrlo kratkom vremenu poskupljivali su metali, energenati, poljoprivredni proizvodi, i to meri koja je dovela da se mnogi zapitaju da li nove cene predvorje nove ekonomske krize.

    Taj rast uveliko se preliva i na cene potrošačkih proizvoda, kako u svetu tako i kod nas. Kako stvari stoje, idealno rešenje ne postoji, a po svemu sudeći presudnu ulogu za stvaranje najmanje mogućih posledica će kao i uvek imati centralne banke vodećih svetskih ekonomija.

    Energenti

    Energetska kriza je u punom jeku, a probleme sa proizvodnjom električne energije imaju zemlje širom sveta. Cene gasa, što najviše pogađa EU, su nikad veće, Liban je pre nekoliko dana potpuno ostao bez struje, u SAD se za sada spekuliše o poskupljenjima, u Kini smanjuju isporuke struje fabrikama, Albanija je proglasila vanredno stanje…

    Prema podacima sajta indeksmundi, cene prirodnog gasa su u poslednjih godinu dana porasle 110,9 odsto.

    U slučaju nafte, ona je pod pritiskom skakanja cena drugih energenata i povećane potražnje u poslednjih godinu dana poskupela skoro 70 odsto (69,63 odsto).

    Metali

    Pored energenata veliki rast cena beleže i metali koji su ključne komponente u gotovo svim sektorima industrije.

    Najveće poskupljenje je zabeleženo, kod kalaja, skoro 80 odsto (79,84 odsto), kobalta oko 66 odsto (65,83 odsto) i aluminijuma 53,09 odsto.

    Poljoprivredni proizvodi

    Svi ključni poljoprivredni proizvodi koji se koriste za proizvodnju hrane su doživeli nesvakidašnje veliki rast cena.

    Najveći rast je zabeležen u slučaju kafe (54 odsto), šećera (32 odsto), palminog ulja (37,9 odsto) i pamuka (40 odsto).

    Otkud ovoliki skokovi cena?

    Aktuelna pandemija koronavirusa tj. posledice koje se ogledaju u padu ekonomske aktivnosti, padu zaposlenosti i sl. su podstakle monetarne centre moći u svetu kakvi su SAD, Japan i EU da emituju, kroz “pakete pomoći”, ogromne količine novca, što je masovno uvećalo dugove, kako privrede i stanovništva, tako i javnog sektora, širom sveta.

    Istovremeno, prošle godine je pala i potražnja za investicionim dobrima i sirovinama, te su cene energenata i ostalih sirovina na istorijski niske nivoe. Podsećanja radi, u jednom trenutku u aprilu prošle godine cena barela nafte je čak otišla u minus.

    Kako su države krenule da popuštaju protivpandemijske mere desio se nagli skok potražnje. Kako nas uče ekonomska pravila, jedini način da se šok na strani potražnje reši je rast cena, tj. inflacija. Da je skok potražnje, kombinovan sa rekordno velikim “upumpavanjem” novca u svetsku privredu, napravio nesvakidašnji problem, svedoči i činjenica da smo i na polju stopa inflacije probili nekoliko rekorda.

    Šta nas čeka?

    Svetsku ekonomiju, a kako se radi o isprepletanoj mreži, najizvesnije čekaju dva scenarija.

    Prvi, u kom stvari nastavljaju da se dešavaju same od sebe, tržište će odigrati ulogu regulatornog mehanizma, i u idealnom slučaju bi infalcija bila kratkog roka, a cene bi se vratila u normalu. Ovaj scenario podrazumeva da će kompanije pronaći način da se unutar sebe izbore sa troškovima, bilo kroz smanjenje profita, što je gotovo nezamislivo u svetu u kom trenutno živimo, bilo kroz smanjenje troškova (npr. otpuštanje radnika, što je takođe malo verovatno jer samim tim opada i proizvodnja te se vraćamo ponovo na pad profita).

    Nakon uvođenja mera štednje kod učesnika na tržištu, inflacija bi se smanjila i nestala, i da se uspostavi nova ravnoteža ponude i potražnje. Sve ovo je malo verovatno, jer ni u kom slučaju učesnici na tržištu ne reaguju harmonizovano i posledice jednog rešenja otvorenog tržišta bi bile katastrofalne.

    Drugi scenario je onaj uobičajeni. Federalne rezerve i Evropska centralna banka podižu kamatne stope, i uvode intervencije na otvorenom tržištu, kroz povlačenje likvidnosti na tržitšu. Tako dobijamo za posledice pad plasmana u realnom sektoru i stanovništvu, poskupljenje finansija i rast kamatnih stopa, što kombinovano sa sadašnjom prevelikom zaduženošću stavlja u rizik likvidnost realnog sektora, ekonomsku aktivnost i značajno manje investicija.

    Sve u svemu, teško da ćemo proći bez drastičnih posledica.

     

    Izvor: Blic

    Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

    Podeli
  • Novi Pazar: 21 novozaraženi, troje preminulo

    Novi Pazar: 21 novozaraženi, troje preminulo

    Prema posljednjim podacima, u protekla 24 časa ljekarima u Kovid ambulanti Doma zdravlja u Novom Pazaru javilo se 209 osoba, od tog broja njih 112 javilo se ljekarima prvi put, zbog simptoma sličnih koronavirusu, javlja Radio televizija Novi Pazar (RTV NP).

    Brzim antigenskim testom u ambulanti je testirano  101 osoba, od čega je njih 21  bilo pozitivno na koronavirus.

    U bolnici je zadržano 11 osoba, a iz bolnice otpušteno  21, tako se na bolničkom liječenju sada nalazi 97 kovid pacijenata.

    Šest  pacijenata priključeno je na respirator, a njih dvoje  kiseonik prima uz pomoć high-flow uređaja.

    U protekla 24 časa od posljedica koronavirusa preminule su tri osobe, po jedna iz  Novog Pazara, Raške i Tutina.

    Sa druge strane u poslednjih mjesec dana sve je veće interesovanje Novopazaraca za prvu dozu vakcine. U Domu omladine bilježi se svakodnevno porast datih doza.

    Podeli
  • Počinju prijave: 100+100 evra

    Počinju prijave: 100+100 evra

    Ministar finansija Siniša Mali najavio je da danas počinje prijavljivanje poreskih obveznika za subvencije države za prelazak na novi model fiskalizacije.

    Mali je rekao da je pitanje subvencija definisano Uredbom Vlade Srbije, koja propisuje da će obveznicima biti uplaćeno 100 evra po svakom prodajnom mestu i još 100 evra po svakom prodajnom uređaju, a za privrednike koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos će biti uvećan za 20 odsto, prenelo je Ministarstvo finansija.

    Ministar je podsetio da će Prijavljivanje za subvencije na portalu Poreske uprave ePorezi biti moguće do 31. januara 2022. godine.

    “Da bi se prijavili za subvencije, poreski obveznici prvo treba, ukoliko to nisu uradili, da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata. Oni to treba da urade putem portala Poreske uprave ePorezi. Nakon što prijave lokacije, poreski obveznici se mogu prijaviti za subvencije države”, naveo je Mali u pisanoj izjavi.

    Ministar je naglasio da je prijava za subvencije države jednostavna, da ne zahteva mnogo vremena i da obveznici fiskalizacije mogu samo jednom da se prijave, odnosno da ne mogu naknadno da menjaju svoju prijavu.

    Mali je istakao da primena novog modela fiskalizacije neće predstavljati dodatni trošak za privredu, jer će država subvencionisati prelazak na novi model fiskalizacije.

    “Obveznici fiskalizacije će direktno dobijati novčana sredstva potrebna za prelazak na novi model fiskalizacije. Novca za te subvencije imamo dovoljno, šest milijardi dinara smo za to namenili, jer ne želimo da pravimo trošak privrednicima, već da zajedno uspešno završimo ovaj proces i počnemo sa primenom novog modela fiskalizacije”, naveo je ministar.

    Kako je istakao, neće se čekati kraj prijava u januaru, nego će subvencije biti redovno isplaćivane.

    Mali je ponovo naglasio da je uvođenje novog modela fiskalizacije jedan od najvažnijih projekata koje Ministarstvo finansija trenutno realizuje, te da je reč o velikoj i važnoj strukturnoj reformi koja će doneti brojne koristi celom društvu i državi.

    Uvođenje novog modela fiskalizacije je, dodao je, od ogromnog značaja za borbu protiv sive ekonomije, prenosi Ministarstvo finansija.

    Budi eFiskalizovan

    Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom.

    Period prelaska na novi sistem traje od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine.

    Od 1. oktobra poreski obveznici putem portala ePorezi mogu da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost, za koje je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja.

    Takođe, od 15. oktobra do kraja januara 2022. godine preko sajta Poreske uprave, svaki poreski obveznik može da se prijavi za subvenciju Vlade Srbije – 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju, pri čemu će oni koji nisu u sistemu PDV-a dobiti za 20 odsto veću subvenciju za kase.

     

     

    Izvor: B92, TANJUG

    Foto: Tanjug/ Zoran Zestic/ nr

     

    Podeli