Dinar je danas neznatno promenio vrednost prema evru i zvanični srednji kurs je 117,5603 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar je ove godine bio najslabiji 11. januara, kada se za jedan evro plaćalo 117,5925 dinar, a najveću vrednost prema evropskoj valuti je imao 8. oktobra kada je kurs bio 117,5469 dinara za evro.
Kurir.rs/Beta
Foto: Zorana Jevtić/Ilustracija
Načelnica Infektivnog odeljenja bolnice u Novom Pazaru Binela Mavrić izjavila je da je u bolnici u Novom Pazaru više od 50 odsto hospitalizovanih zbog kovida – iz Raške. Za razliku od Novog Pazara, Tutina i Sjenice, u Raški nisu bila zabranjena slavlja, a dr Mavrić kaže da se tim podatkom može delom objasniti skok hospitalizovanih iz tog grada, ali da treba uzeti u obzir i činjenicu da je Raška kasnije krenula sa vakcinisanjem.
Dr Mavrić kaže da je u regionu u i oko Novog Pazara situacija i dalje nestabilna.
Naš reporter prenosi da brojke govore da se smanjio broj hospitalizovanih u novopazarskoj bolnici, dok je sve ostalo „na granici izdržljivosti“, i da zahteva mnogo više medicinskog osoblja koje je na ivici kapaciteta. Lekari se bore se s velikim brojem ljudi, a vakcinacija je i dalje slaba – u ovom regionu vakcinisano je tek 30 odsto radno sposobnog stanovništva.
Načelnica infektivnog odeljenja kaže da je kovid situacija i dalje nepovoljna i da se poslednjih dana pojavljuje 10-15 novohospitalizovanih bolesnika dnevno. Reč je o regionalnoj kovid bolnici koja pokriva Novi Pazar, Rašku, Sjenicu, Tutin i u njoj se trenutno leči 120 bolesnika sa povećanim prilivom bolesnika iz Raške i to su sve nevakcinisana lica.
„Preko 95 odsto ležećih bolesnika su nevakcinisana lica. Ranije sam govorila da je bila mešovita starosna populacija, a sada dominira populacija starih ljudi, od 70 – 80 godina, sa mnogo pridruženih bolesti“, rekla je dr Mavrić.
„Ako se ne podigne procenat vakcinisanih i vakcinisani će biti ugroženi“
Budući da je vakcinacija jedva 30 odsto u tom regionu kod radno sposobnog stanovništva, što je daleko od broja potrebnog za sticanje kolektivnog imuniteta, dr Mavrić kaže da je procenat vakcinisanih u tom regionu na jako niskom nivou, iako je vakcina preventivna zdravstvena mera koja ima za cilj da zaštiti zdravlje.
„Ljudi moraju da shvate značaj vakcinacije i da se odazovu što većem broju, i u što kraćem roku jer vreme ide na ruku virusu, mutira i reprodukuje se i time ćemo morati da imamo još veći obuhvat vakcinacije“, rekla je Dr Mavrić i dodala da je kada je preovlađivao vuhanski soj Fajzer vakcina imala 90 posto efikasnosti.
„Ali nevakcinisanje ide na ruku virusu koji mutira, tako da bi sada da bi postigli istu efikasnost vakcine obuhvatnost vakcinacije mora da bude preko 90 posto“, rekla je dr Mavrić i apelovala na građane da to shvate jer ćemo „u jednom trenutku i mi vakcinisani biti ugroženi kada će virus zaibići i naš imunitet“.
Izvor: N1
Foto: N1
Ptica čeličnih krila, ATR72 ponovo se spustila na pistu aerodroma „Morava“ u Lađevcima, jer su nakon višemesečne pauze obnovljeni letovi za Beč.
Svi koje žele iz ove vazdušne luke da otputuju u austrijsku prestonicu moći će to da urade dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom do kraja ove godine. Cena avio karte u jednom smeru iznosi 3.074, dok je cena povratne 8.750 dinara.
– Naš cilj je da putnicima iz centralne i zapadne Srbije omogućimo direktnu vezu sa Evropom. Da njihovo putovanje bude brže i jednostvanije, kako ne bi morali da putuju do Beograda i Niša. Letos su uspostavljeni sezonski letovi za Solun, a sada se ponovo obnavlja linija do Beča i nadam se da će građanima iz ovog dela Srbije biti od koristi, rekao je Mihailo Zdravković direktor Aerodroma Srbije.
Letovi iz ove vazdušne luke kod Kraljeva su od velikog značaja za čitav Raški i Moravički okrug. Ovaj deo Srbije obiluje izuzetnim turističkim lokalitetima, a turisti ih biraju upravo po blizini aerodroma jer je na taj način njihovo putovanje mnogo olakšano.
– Ovo je od velikog značaja za sve ljude koji žive na ovom području. Osim u turističkom smislu, velike benefite imaju privrednici i privreda ovog kraja. Pored putnika, može biti obezbeđen brži i lakši protok robe. Uz izgradnju modernih autoputeva i blizina vazdušne luke jako je bitna za razvoj grada Čačka koji na taj način postaje saobraćajno čvorište Zapadne Srbije, izjavio je za RINU Vladan Milić zamenik gradonačelnika Čačka.
Linija sa Aerodroma “Morava” do Beča prvi put je uspostavljena 17. decembra 2019. godine. Narednog leta postoji mnogućnost da bude uvedena linija sezonskih letova između aerodroma „Morava“ u Lađevcima i Tivta.
– Linija između Tivta i Niša je odlično radila, pa je u razgovoru sa predsednikom opštine Tivat bilo reči i o aerodromu u Kraljevu. Nadamo se da će se naći interes da neko leti i na toj relaciji. Još uvek nemamo nikakve konkretne najave, niti bilo šta potvrđeno, rekao je Zdravković.
Pristanišna zgrada aerodroma u Lađevcima kompletno je opremljena. Sa desne strane su četiri šaltera za čekiranje putnika, zatim slede pasoška i carinska kontrola. Na samom otvaranju bilo je zaposleno oko 30 radnika, koji su prethodno prošli obuku u Nišu, gde su već stekli neophodno radno iskustvo. Jedan deo aerodroma poznat kao aerodrom Lađevci je vojni, a drugi deo gde je izgrađen terminal je civilni aerodrom „Morava“ i on se nalazi u mestu Tavnik.
Izvor: Rina
Foto: RINA
Prema posljednjim podacima, u protekla 24 časa ljekarima u Kovid ambulanti Doma zdravlja u Novom Pazaru javilo se 207 osoba, od tog broja njih 124 javilo se ljekarima prvi put, zbog simptoma sličnih koronavirusu, javlja Radio televizija Novi Pazar (RTV NP).
Brzim antigenskim testom u ambulanti je testirana 71 osobea, od čega je njih 17 bilo pozitivno na koronavirus.
U bolnici je zadržano 14 osoba, a iz bolnice otpušten 18, tako se na bolničkom liječenju sada nalazi 117 kovid pacijenata.
Sedam pacijenata priključeno je na respirator, a njih troje kiseonik prima uz pomoć high-flow uređaja.
Sa druge strane u poslednjih mjesec dana sve je veće interesovanje Novopazaraca za prvu dozu vakcine. U Domu omladine bilježi se svakodnevno porast datih doza.
MEHMET BURAK KARACAOGLU/AHMET KARAAHMET – Nakon što je u zračnim napadima ruskih aviona izgubila muža i dvije kćerke, Sirijka Vaad el Tamir u Idlibu je otvorila školu u kojoj se brine za djecu bez roditelja i djecu sa posebnim potrebama.
Tamir je advokatica po profesiji, a gubitak porodice nagnao ju je da u mjestu Ihsim otvori sirotište koje je postalo utočište za sirijske mališane usred građanskog rata i neimaštine.
U njenom obdaništu prva slova i znanja besplatno uče djeca bez roditelja, djeca s posebnim potrebama i djeca iz raseljeničkih porodica.
Tamir je bez muža ostala nakon zračnog napada u decembru 2015. godine, a potom je u sličnim napadima ubijeno dvoje od ukupno šestero njene djece.
“S mužem sam odlično živjela i formirali smo stabilnu porodicu. Muž mi je bio i najbolji prijatelj i djeca su bila veoma vezana za njega. Ruski avioni su ponovo bombardirali našu kuću i poginule su mi i dvije djevojčice. Sham je bila učenica gimnazije i poginula je dok je pisala zadaću. Još uvijek mi u glavi odzvanja ta bomba“, kazala je Tamir.
Tamir se prisjetila tog zračnog napada i nije mogla suzdržati emocije i suze.
“Sjedili smo u stanu, odjednom smo osjetili da se zgrada trese i djeca su počela vrištati, ‘spasi me mama’. Trogodišnji Ahmed je bio zarobljen pod ruševinama, baš kao i ja. Nisam mogla da dišem, ali uspjela sam se izvući ispod tog zida. Prišla sam Ahmedu, a onda sam počela tražiti djevojčice Sham i Ramu. Vrištala sam, ali niko nije bio tu da me čuje“, kazala je Tamir.
Zbog pogibije muža Tamir je već imala narušeno zdravlje, ali je nadljudskim naporima uspjela ispod ruševina izvući kćerku Ramu i sina Visama.
“Pod ruševinama su mi ostala još tri djeteta, tražila sam ih, a onda mi je kćerka rekla da je našla sestrine noge. Zaplakala sam, nisam ni znala da mi je kćerka pala sa šestog sprata. Pola sata kasnije stigla je i Civilna zaštita. Nedugo zatim prišao mi je jedan spasilac i dao providnu kesu sa stvarima moje dvije djevojčice, Znala sam šta to znači jer se isto do dogodilo i kad sam muža izgubila“, kazala je Tamir.
Ona je dalje kazala da je nakon velike porodične tragedije odlučila da stane na noge i bori se za djecu koja su ostala s njom.
“Zato sam otvorila školu u kojoj su besplatno sva djeca čiji roditelji su stradali ili su zarobljeni. Otvorila sam jedno odjeljenje i za djecu s posebnim potrebama“, kazala je Tamir čiji sin Visam je također dijete s posebnim potrebama.
Tamir je tužna što joj predstavnici lokalne zajednice nisu nikada otvorili vrata i ponudili pomoć te je pozvala humanitarne organizacije i dobrotvore da se pridruže i pomognu u brizi za djecu u Idlibu.
“Nisam mogla udovoljiti ni njihovoj želji za ljuljačke ili tobogane. Ova djeca su sretna i kada dobiju jedan obični balon. Pozivamo dobrotvore da doniraju igračke i pomognu ovoj djeci da zaborave tragedije koje su preživjeli“, poručila je Tamir.
Izvor: AA
Foto: Muhamed Said /AA