Prva Misija Međunarodnog monetarnog fonda u okviru redovne revizije novog aranžmana Srbije sa MMF-om, tokom koje će biti održan niz sastanaka sa predstavnicima Vlade Srbije i finansijskih institucija, počeće danas i trajaće do 22. oktobra.
Misija MMF-a biće održana onlajn, a predvodiće je Jan Kejs Martejn, potvrđeno je u Ministarstvu finansija.
Misija MMF-a održaće danas prvi sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali je ranije najavio da će na prvim zvaničnim razgovorima sa Misijom MMF-a u okviru novog aranžmana predstaviti MMF-u ovogodišnje rezultate i projekcije za narednu godinu.
Mali je rekao da ove godine očekuje bolji rezultat, to jest deficit ispod pet odsto BDP-a zahvaljujući boljoj naplati prihoda, pre svega poreskih, ali i manjoj realizaciji pojedinih kategorija rashoda, pre svega transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, zbog bolje naplate doprinosa, kao rezultat povoljnih uslova na tržištu rada.
MMF je Srbiji dodelio 627,6 miliona specijalnih prava vučenja čiji je ekvivalent 760 miliona evra, što će takođe biti jedna od tema na sastancima sa Misijom MMF-a.
Mali je ranije rekao da će deo tog novca biti upotrebljen za izmirivanje obaveza koje dospevaju naredne godine.
Ta sredstva mogu da se koriste od 1. januara 2022. godine.
Reč je o veoma jeftinom novcu koji je MMF poklonio svim državama članicama, kako bi im pomogao usled pandemije virusa korona. Kamata na ta sredstva je samo 0,05 odsto.
Nova šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova izjavila je u ponedeljak na 21. Beogradskom ekonomskom forumu da je Srbija relativno dobro prebrodila kovid krizu, da se lepo oporavlja, kao i da je već zabeležila rast BDP-a veći nego pre krize.
Srbija je, takođe, imala jak priliv investicija i održala je finansijska i monetarnu stabilnst, što je sve dobro tlo za dalje sprovođenje reformi, rekla je Ustjugova.
Rekla je da će se Misija MMF-a sa srpskim vlastima razgovarati o kratkoročnom i dugoročnom budžetu i kreiranju okvira za fisklanu disciplinu nakon krize.
“To podrazumeva praćenje fikalsnih rizika i državne pomoći i delotvorno sprovođenje javnog ulaganje odnosno upravljanje javnim ulaganjima. U okviru ovog mehanizma se nalaze različite strukturne reforme koje treba da podrže rast”, navela je Ustjugova.
Nepomenula je da je državni “otisak” u ekonomiji relativno veliki, kao i da velika državna preduzeća dosta utiču na rast i nose rizike za budžet.
Već 50 odsto ciljeva daljih reformi odnose se na državna preduzeća i kako da se popravi njihovo upravljanje”, rekla je ona.
Ustjugova je istakla da važno i da Srbija razvija dalje tržište kapitala, kao i da će sa vlastima u Srbiji razgovarati o daljem jačanju poslovnog okruženja, vladavini prava i borbi protiv sive ekonomije.
Naglasila je da treba iskoristiti šansu prelaska na zelenu ekonomiju i da zato treba napraviti dobar pravni okvir za tu oblast, koji treba prioritet da da ulaganjima u zelenu ekonomiju i projekte životne sredine.
Srbija je u junu ove godine sklopila novi savetodavni aranžman sa MMF – Instrument za koordinaciju politika (PCI) savetodavnog karaktera, koji će trajati 30 meseci, i ne predviđa pozajmljivanje novca.
Novi aranžman sa MMF predviđa različite reformske ciljeve, koji se odnose na dalju reformu javnih preduzeća, nastavak reforme Poreske uprave, na zelenu agendu i drugo što treba da doprinese boljem i efikasnijem funkcionisanju srpske ekonomije.
Prethodni program podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI) bio je odobren Srbiji u julu 2018. godine.
Takođe, na period od dve i po godine, savetodavnog karaktera i nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava.
Izvor: Tanjug
Foto: RTV
