Author: Alma Ademovic

Morbile, odnosno male boginje, i dalje haraju Srbijom, a po najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” u poslednjoj nedelji juna, od 24. do 30. juna registrovano je 15 novih slučajeva. Najviše novoobolelih bilo je u Beogradu i u Novom Pazaru.

Zaključno sa 30. junom morbile su u Srbiji od početka godine potvrđene kod ukupno 150 osoba.

U poslednjoj nedelji, po podacima “Batuta” registrovano je 8 novih slučajeva u Beogradu i 7 u Novom Pazaru.

– U Beogradu je do sada registrovano je 88 slučajeva morbila u okviru epidemije prijavljene 22.februara 2024. godine. Pored toga morbile su potvrđeni i kod dva deteta iz Republike Srpske. Među obolelima u Beogradu je 27 dece mlađe od šest godina, od kojih je 24 nevakcinisano. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih – navodi su u najnovijem izveštaju Instituta “Batut”.

Kao i u Beogradu, i u Novom Pazaru je prijavljena epidemija 7. maja. U tom gradu su morbile dijagnostikovane kod 23 dece. Ona su nevakcinisana i uzrasta su od 15 meseci do devet godina.

Male boginje su, inače, dijagnostikovane ove godine i u Novom Sadu, gde je bilo 5 slučajeva, a poslednji su registrovani 19. juna.

Ove godine su se pojavile i u Boru, Valjevu, Mionici, Vranju, u Južnobanatskom okrugu gde je bila i prijavljena epidemija 18. aprila.

I u Nišu je 9 osoba obolelo od morbila, u Loznici i Krupnju po dve.

Pooštrene mere još na snazi

U Srbiji su i dalje na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora, koje traju od 7. februara, a tako će biti sve do isteka perioda dvostruke inkubacije nakon poslednjeg registrovanog slučaja malih boginja.

Morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom – putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Inkubacija, period od momenta ulaska virusa u organizam do pojave tegoba kod malih boginja traje 7 do 18 dana.

Simptomi

Posle inkubacije (period od momenta ulaska virusa malih boginja u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba) od 7 do 18 dana, dolazi do:

• pojave povišene telesne temperature
• sekrecije iz nosa
• kašlja
• konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci).

Nabrojani simptomi malih boginja traju 2 do 4 dana, posle čega dolazi do:

• skoka telesne temperature (preko 40°C)
• pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu
• ospe se potom šire na trup i ekstremitete

Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe, objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Upravo je to najopasnije, jer osoba širi virus a da toga nije ni svesna!

Komplikacije

Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su:

• zapaljenje pluća (pneumonija)
• zapaljenje srednjeg uha
• dijareja
• zapaljenje mozga
• gubitak vida

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1.000 obolelih sa navedenom komlikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

I dalje nemamo obuhvat vakcinacijom

Srbija ni prošle, 2023. godine nije postigla obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubele od 95 odsto, koliko je dovoljno da bi se izbegla epidemija. Obuhvat je za svega par procenata veći u odnosu na 2022. godinu.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je u toku prošle godine postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života iznosio 84,5 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto, što je nedovoljno.

Najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom, registrovane su u Srbiji tokom 2020. i 2021. godine u poslednjih 20 godina.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. U 2022. godini bio je nešto viši, 81,3 odsto.

nače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajući do 2013. godine, a onda je 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali smo se opet vratili unazad.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom

• – 96 odsto
• – 96 odsto
• – 97 odsto
• – 96 odsto
• – 96 odsto
• – 96 odsto
• – 97 odsto
• – 90 odsto
• – 93 odsto
• – 86 odsto
• – 84 odsto
• – 81 odsto
• – 85,2 odsto
• – 93,4 odsto
• – 88 odsto
• – 78 odsto
• – 74,8 odsto
• – 81,3 odsto
• – 84,5 odsto

Zbog pada kolektivnog imuniteta došlo je do epidemijskog javljanja morbila (nakon 20 godina najveća epidemija u Srbiji sa smrtnim ishodima), koje je tokom 2018. godine uticalo na povećanje vrednosti obuhvata u ciljnim grupama u odnosu na 2017. godinu, ali ne i u propuštenim godištima prema Kalendaru.

Primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu rekla je za “Blic” da je ovogodišnje epidemijsko javljanje malih boginja uticalo na to da se u Beogradu poveća malo broj vakcinisanih.

Prema njenim rečima, sve je ovo posledica, malog, nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, tokom trajanja pandemije kovida.

– Jer, svake godine kada imamo decu koja se nisu vakcinisala, taj broj se skuplja iz godine u godinu, i onda u nekom trenutku imamo jako veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus, a to je, upravo, okidač kada on lako pronalazi put i dovodi do epidemijskog širenja infekcije. Smanjenje obuhvata imunizacijom nije samo zabeleženo u Srbiji, već i u drugim zemljama širom sveta.

Na sreću, otkriva naša sagovornica, u toku 2023. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom malo je poboljšan. Obuhvat prvom dozom koja se daje u drugoj godini života iznosi 88 odsto, a druge, pred polazak u školu, oko 86 odsto.

– Imamo izvesno povećanje ali je sve to nedovoljno u odnosu na očekivani obuhvat koji treba da bude minimum 95 odsto – napominje prim. dr Maris.

izvor: BLIC

 

U Srbiji će, danas u 15 sati, na pumpama poskupeti dizel za tri dinara po litru, a benzin za dva dinara. Dizel će do sledećeg petka, 12. jula, maksimalno koštati 208 dinara po litru, umesto 205 dinara. Cena benzina skočila je dva dinara i koštaće 195 dinara po litru, umesto 193 dinara. Dizel za poljoprivrednike je 179 dinara za litar, za najviše 100 litara po hektaru.

Vlada Srbije je, krajem januara, produžila Uredbu o ograničavanju visine cena derivata nafte za evrodizel i evropremijum BNB 95 za šest meseci, “kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva u uslovima ekonomske krize”.

 

Članovi Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Novi Pazar i predstavnici Gradske uprave, obeležili su polaganjem venaca na spomenik palim partizanskim borcima, 4. jul, Dan borca. Prisutni  su istakli da je obeležavanje ovog dana veoma važno, kako bi se mlađe generacije podsećale ove važne istorijske događaje.

U prostorijama saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Novi Pazar najprije je održan susret članova i potomaka palim borcima a potom su položeni venci i cveće na spomenike koji se nalaze u gradskom parku. Na ovaj način obeležena je godišnjica sednice održane u Beogradu 1941. na kojoj je doneta odluka o podizanju ustanka i oružane borbe protiv fašizma na nivou tadašnje zemlje.

“Spomen pred kojim danas stojimo i svi drugi spomenici širom naše nekadašnje Jugoslavije opominju da štitimo, čuvamo i branimo sve vrednosti, tekovine naše revolucije u našoj zemlji. Buduće generacije treba da znaju poštovati i obilaziti spomenike onih koji su dali svoje živote za sve nas. Ovo udruženje ima za cilj da očuva ideologiju antifašizma. Mi danas ovde polažemo vence herojima naše slobode. Naše udruženje će se uvek zalagati za bratstvo i jedinstvo. To je naša vizija budućnosti”, kazala je predsednica Udruženja boraca narodno oslobodilačkog rata Šadija Dazdarević.

U ime Gradske uprave cveće na spomenik palim borcima UBNOR-a položila je delegacija na čelu sa pomoćnikom gradonačelnika Markom Slavkovićem.

“Kada su ovakvi događaji u pitanju, Grad se trudi da izađe u susret i da obeležimo i ovaj dan. Drago mi je da još uvek gajimo tu antifašističku ideju, i smatram da naš narod i treba da se ponosi njom. Želim vam sve najbolje u budućnosti i da se uvek viđamo i obeležavamo sve datume vezane za naše heroje, ljude koji su dali živote da bi mi danas ovako živeli”, rekao je za RTV Novi Pazar pomoćnik gradonačelnika Marko Slavković.

Podsetimo, Dan borca, 4. jul je za državni praznik proglašen 26. aprila 1956. godine i proslavljao se u čitavoj zemlji do 2001. godine. Tokom obeležavanja Dana borca u Novom Pazaru ukazno je i na značaj 7. jula, datuma kada je podignut  ustanak protiv fašizma u Srbiji.

A.A.