U Sandžaku umereno do potpuno oblačno i sveže, mestimično sa kišom, ponegde i pljuskovima sa grmljavinom.
Jutarnja temperatura od 13 do 18, najviša dnevna od 19 do 28 stepeni , saopštio je RHMZ.
U Novom Pazaru umereno oblačno i osetno svežije vreme. Tokom dana očekuje nas kiša.
Najviša dnevna temperatura kretaće se oko 23 stepena.
Dešavanja u Avganistanu još ne utiču na svetsko tržište nafte, ali ako se prošire na Bliski istok i šire onda bi cene ponovo mogle da rastu, kažu analitičari. Od početka godine sirova nafta na svetskom tržištu poskupela je 50 odsto, a u zavisnosti od vrste, cene derivata na našim pumpama više su od 25 do 30 dinara. Od polovine avgusta cena barela je u padu, pa u naftnim kompanijama najavljuju pojeftinjenja, navodi RTS.
Do prošle sedmice cene goriva na našim pumpama rasle su dva, tri puta nedeljno, pa je litar najtraženijeg evrodizela dostigao 163 dinara. Istovremeno, na svetskom tržištu cena barela pala je sa 77 dolara na oko 65 dolara. To pojeftinjenje se, kažu, već održava i na naše tržište, ali minimalno.
“Upravo danas su negde cene na benzinskim stanicama za dinar niže nego prošlog ponedeljka. To je upravo reakcija na tu promenu po kojoj veleprodavci derivata nafte su u stanju da te proizvode stave na tržište”, rekao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićević.
U regionom Srbija prednjači po ceni dizela, a po ceni benzina smo u sredini. Državna zahvatanja su 55 odsto u ceni goriva. Vozači smatraju kada padne cena nafte na svetskom tržištu onda pojeftinjenja na pumpama moraju biti brža i veća.
“Kupujem svakog trećeg, četvrtog dana po nekoj drugoj ceni. Čekam da skoro potrošim pa punim rezervoar, negde oko 8.000, znači sakog četvrtog dana ako se radi”, objašnjava taksista Miodrag Stanković, navodi RTS.
Njegov kolega Nenad Draganović ističe da mu je rezervoar suviše veliki da bi ga stalno tankovao, jer je za to potrebno dosta novca. Kaže da više radi da bi pokrio troškove.
“Svaki dan sipam za po dve hiljade, znači od pazara prvo za gorivo, pa za dažbine, pa šta ostane”, kaže taksista Svetislav Vasić.
Na cenu barela nafte odraze se sva geopolitička dešavanja, ona zavisi i od brzine izlaska ekonomija iz kovid krize i koliko uspešno proizvođači mogu da stabilizuju proizvodnju u odnosu na potražnju.
“Niko u Srbiji ne može da utiče na te promene koje se dešavaju na globalnom nivou i one moraju da se odraze na tržište, ne samo na srpsko tržište, one se odražavaju na sva tržišta u regionu i Evropi, jer su glavnom zemlje uvozno zavisne. Mi zavisimo negde oko 85 procenata, recimo ili od derivata nafte koji se uvoze ili od derivata nafte koji se dobijaju od uvezene sirove nafte”, smatra Mićević.
Iduća godina i na naše tržište donosi i nov ekološki derivat – biogorivo. Ono će kao i u Evropi biti sastavni deo dizela i benzina, ali se još ne zna u kom precentu i koliko će to uticati na cenu goriva.
Izvor: Blic
Foto: PROFIMEDIA / RAS SRBIJA
Izraelski ratni avioni bombardovali su Hamasove lokacije u Gazi kao odgovor na zapaljive balone lansirane iz palestinske enklave koji su izazvali požare u južnom Izraelu, saopštila je vojska.
Nema neposrednih izvještaja o žrtvama u zračnim napadima koji su ciljali ono što je, kako je vojska objavila rano u utorak, bio objekt za proizvodnju oružja i mjesto za lansiranje raketa koje pripada Hamasu, grupi koja vlada Gazom.
U saopštenju, Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da su borbeni avioni napali “Hamasovu lokaciju za proizvodnju oružja u Khan Younisu, kao i ulaz u tunel terora u Jabalji”, piše Reuters.
“Pogađeno je i podzemno raketno lansirno mjesto Hamasa koje se nalazi u blizini civilnih domova i škole u Shujaiyi”, stoji u saopštenju i dodaje se da su “napadi bili odgovor na to što je Hamas lansirao zapaljive balone na izraelsku teritoriju”.
Rast prekograničnog nasilja
Otkako je prekid vatre, kojim je posredovao Egipat, zaustavio 11 dana borbe Izraela i Hamasa u maju, grupe u Gazi su sporadično slale balone napunjene zapaljivim materijalom u Izrael, na što su izraelske snage odgovarale napadima na objekte Hamasa.
Palestinci kažu da lansiranjem balona žele izvršiti pritisak na Izrael kako bi se ublažila ograničenja u Gazi i omogućilo da pomoć dođe do te teritorije.
Baloni koji su lansirani u ponedjeljak pokrenuli su požare na izraelskim poljima duž granice s Gazom, saopštila je izraelska vatrogasno-spasilačka služba.
Prekogranično nasilje poraslo je uprkos izraelskoj najavi prošle sedmice o obnavljanju katarske pomoći Gazi, potezu koji se smatrao jačanjem krhkog primirja.
U sukobu s demonstrantima u Gazi koji su u subotu palili gume i bacali eksploziv uz granicu, izraelske trupe su ustrijelile i ranile 41 Palestinca, kritično ozlijedivši dvojicu, rekli su ljekari.
Stradanje civila i djece
U palestinskoj pucnjavi teško je ranjen jedan izraelski vojnik, saopštila je vojska.
Nekoliko dana prije subotnjeg nasilja, borci iz Gaze lansirali su raketu prema Izraelu koju je srušio protivraketni sistem Željezna kupola u prvom takvom raketnom napadu od primirja 21. maja.
Više od 250 Palestinaca, od kojih su mnogi civili i djeca, te 13 Izraelaca ubijeno je u majskom sukobu, tokom kojeg je Izrael izveo značajne zračne napade na obalnu enklavu, zbog čega su borci Gaze ispalili rakete prema izraelskim gradovima.
Izrael drži Gazu pod blokadom, strogo ograničavajući kretanje van teritorije na kojoj živi dva miliona Palestinaca.
Egipat takođe održava ograničenja za enklavu. Obe zemlje navode prijetnje Hamasa kao razlog za ograničenja.
Izvor: Agencije
Foto: AFP
Sednica Kriznog štaba, na kojoj će biti analizirana epidemiološka situacija, biće održana danas u 16 časova, potvrđeno je Tanjugu u Vladi Srbije.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović rekao je da će se na osnovu broja zarazenih i epidemiološke situacije odlučivati o eventualnim novim merama.
Tiodorović je istakao da je trenutna epidemioloska slika nepovoljna i da broj zarazenih raste, a da je karakteristicno da u ovom talasu najviše obolevaju mlađe osobe.
Što se tiče epidemioloških mera, Tiodorović kaže da će se na Sednici razgovarati o tome kako pooštriti postojeće mere i nada se da do zatvaranje i obustave rada neće biti.
Nada se da će se uz pomoć pojačane kontrole od strane inspekcijskih i komunalnih službi epidemiološki nivo koji je postojao u Srbiji pre odmora vratiti.
Očekuje se da će na sednici štaba biti doneta i oduka o modelu nastave na početku nove školske godine.
“Svi će poći normalno u školu, ali u mestima gde je 20 do 30 odsto vakcinisanih lokalna samouprava i prosvetni radnici imaju veću odgovornost, jer moraju da procenjuju situaciju na osnovu povećanja broja zaraženih, kada će morati da se pređe na kombinovani ili onlajn sistem nastave”, objasnio je Tiodorović.
On je rekao i da se posledice onlajn nastave osećaju pogotovu na upisima u srednje škole i fakultete, te je uputio apel roditeljima i prosvetnim radnicima da se vakcinišu radi veće bezbednosti učenika i omogućavanja održavanja normalne nastave.
“U proteklom periodu epidemiološka situacija je bila nesigurana, dok sada ulazimo u period kada je situacija nepovoljna, a to znači da raste broj zarazenih, hospitalizovanih i onih sa fatalnim završecima, što će verovarno potrajati ceo ovaj mesec”, rekao je Tiodorović.
Stabilizovanja situacije očekuje se, naveo je on, krajem ili u najboljem slučaju polovinom septembra, kada će se broj smanjiti, ali neće dostići period kada smo imali od 20 do 70 zarazenih dnevno.
Visok je broj zaraženih, a 50 do 60 odsto zarazenih su mladi u kategoriji od 18 do 30 godina i oni u kategoriji od 30 do 45 godina, navodi Tiodorović i objašnjava da je to posledica toga što je veliki broj starijih građana, čak preko 75 odsto u pojedinim opštinama, vakcinisan.
“Nedovoljan je broj mladih koji su vakcinisani, samo 17, 2 odsto onih od 18 do 30 godina, a radno aktivna populacija je vakcinisana 32 do 33 odsto”, rekao je on.
Tiodorović kaže da je najveći broj zaraženih u Tutinu, Novom Pazaru, Lajkovcu i Mionici, a to su mesta gde je najmanji broj ljudi pristao na imunizaciju.
“Klinička slika kod pacijenata jeste lakša, ali virus ne bira i svako može biti zaražen. Fatalan ishod za sada je još vezan za stare i hronične bolesnike koji su čak u 20 odsto slučajeva vakcinisani”, istakao je Tiodorović, dodajući da se zbog toga preporučuje treća doza vakcine.
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug/S. Aćimović, arhiva
Predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov izjavio je da se intenziviraju napori da se u selu Petačinci napravi novi granični prelaz između Srbije i Bugarske, koji će imat veliki značaj za lokalnu ekonomiju.
On je rekao da će ovaj prelaz, za koji je već gotov urbanistički plan, rasteretiti jedan od najprometnijih graničnih prelaza u zemlji – Gradinu, posebno tokom letnjih meseci, a znatno će olakšao priliv turista iz susedne Bugarske, koji masovno posećuju ovaj kraj, obilaze verske objekte, restorane…
“Jako je važan taj prelaz, on je zamišljen da bude malogranični, dakle samo za putnički saobraćaj, ne i za teretni. Jako je bitan zato što, baš u ovo vreme kada je ovaj kraj najlepši i najprivlačniji turistima, u proleće i leto, mi imamo začepljenje na Gradini, pa turisti iz Bugarske ne dolaze, a to je važan turistički potencijal jer imamo dvomilionski grad – Sofiju, na pedeset kilometara”, rekao je Dimitrov.
Po njegovim rečima, prilikom skorašnje posete predsednika Aleksandra Vučića ovom regionu dogovoreno je da se sa celim projektom krene intenzivnije u realizaciju.
“Mi smo još 2014. godine završili plan detaljne regulacije i urbanistički projekat, ostalo je da komisija koju je oformila Vlada Srbije da neke svoje uslove za prelaz. Posle posete predsednika Vučića ovom kraju dogovoreno je da sve to krene i mi smo već dobili od Ministarstva spoljnih poslova dopis da krenemo dalje u planiranje tog graničnog prelaza”, kazao je Dimitrov.
Tokom letnjih gužvi na Gradini, saobraćaj se na tom prelazu odvija veoma otežano a ovog leta dešavalo se da dužina kolona koje se formiraju pređe i 10 kilometara, čime se ne samo usporava saobraćaj na veoma važnom putnom koridoru već i umanjuje bezbednost učesnika u saobraćaju.
Izvor: Tanjug
Foto: Vikipedija