Kod prvog soja kovida, svaka inficirana osoba je zaražavala otprilike oko dve druge, dok rane procene ukazuju da će osoba zaražena delta sojem zaraziti od pet do osam drugih.
Pored toga što je delta soj znatno infektivniji, on uzrokuje i do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, otkriva dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog iz San Dijega, gde godinama, između ostalog, ispituje procese nastanka virusa.
Dr Babić u publikaciji “nauka u Srbiji” ističe i da delta varijanta takođe smanjuje efektivnost vakcina, pa je ona tako kod “Fajzer-Biontekove” vakcine protiv zaraze smanjena na oko 80-90 odsto, Astra Zeneke vakcine na oko 60-65 odsto, Džonson&Džonson oko 55-60 odsto.
– Kada se jednom pojavi u nekom regionu, Delta soj otud ubrzo postane dominantan. On verovatno proizvodi značajno težu bolest. Iako je potrebno još podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke kažu da Delta soj uzrokuje do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost obolelih. Na primer, nivo teških bolesti i smrti je relativno mali u odnosu na broj infekcija u Velikoj Britaniji prevashodno zato što su stariji ljudi vakcinisani i zaraze se pretežno javljaju kod mlade populacije – navodi dr Babić i dodaje da su registrovani novi simptomi, ali da njihova učestalost još nije potvrđena.
– Za razliku od prethodnih sojeva, za Deltu je prijavljen niz novih simptoma – gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u retkim slučajevima i periferne gangrene usled potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sreću, ovo nije znak promene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije. Novi simptomi su najverovatnije rezultat povećanog i ubrzanog širenja virusa kroz organizam, što izaziva više mikrotromboza, fuzija izmedu ćelija i slično nego kod prethodnih sojeva – kaže naš stručnjak.
Međutim, iako ovaj soj smanjuje efektivnost vakcina, one se, kako navodi, dobro drže protiv delte.
– Iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje sprečavaju većinu ozbiljnih oblika bolesti kod većine primalaca. “Fajzer-Biontek” vakcina pokazuje 96 odsto zaštitu protiv teških oblika bolesti, Astra Zeneka oko 92odsto, Džonson&Džonson (procena) 85-90 odsto. Za “Sputnjik” se očekuje slična efikasnost kao za “Astra Zeneka” – navodi dr Babić i dodaje da se zaštita koju pružaju vakcine jako dobro vidi na razlici između situacija u Rusiji i Ujedinjenom Kraljevstvu:
– Ironično, u Rusiji vlada visok nivo nepoverenja u “Sputnjik V” vakcinu koja je široko dostupna – manje je generalnog “antivakcionizma,”, više se radi o tome da Rusi ne veruju sopstvenoj državi i domaćoj proizvodnji. Otud Rusija trenutno ima samo 12 odsto potpuno vakcinisanih, što je dovelo do toga da paralelno raste broj infekcija i broj smrtnih slučajeva. Istovremeno, u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa 50 odsto potpuno vakcinisanih i skoro 70 odsto ljudi koji su primili bar jednu dozu, broj infekcija nakon dolaska Delte slično raste – ali broj smrti ostaje nizak. Jer vakcine rade svoj posao.
Dr Babić kaže i da je dodatna dobra vest je da iRNK vakcine proizvode trajnu otpornost. Drugim rečima, kako vreme prolazi, sve su manje šanse, navodi on, da će biti potrebne česte dodatne doze.
– Moje predviđanje jeste da će možda biti jedna buster doza protiv mutanata i da će onda dodatne doze ići možda jednom na deset ili dvadeset godina, a moguće je i da većini neće biti potrebne sve do starosti. Nije još jasno koliko ovo važi za druge vrste vakcina, ali ovo nam omogućava da se nadamo da koronavirus neće biti bolest poput gripa i da neće svake godine biti potrebno novo bockanje.
Što se “Sinofarma” tiče, dr Babić kaže da je veliki kontigent vakcine koji je u januaru stigao u naše krajeve, verovatno, spasio mnogo života. Međutim, takođe se pokazalo, kaže, da “Sinofarm” ima prilično loše rezultate kod ljudi preko 65 godina starosti, od kojih možda i četvrtina ne proizvodi merljive količine antitela nakon vakcinacije.
– Takvi mali nivoi imuniteta mogu da olakšaju bolest, ali su ostavili mnoge starije ljude u ranjivoj poziciji. Takođe, iz studija pada nivoa antitela i efekata takvih nivoa na otpornost slede očekivanja da će vakcinisani ovom vakcinom prilično brzo gubiti otpornost, možda već u roku od šest do devet meseci – kaže on i dodaje da Srbija treba da napravi i objavi plan za davanje dodatnih doza ljudima koji su vakcinisani “Sinofarm” vakcinom. Ovo posebno važi za ljude starije od 65 godina i još više za one tog godišta koji su ustanovili nizak ili nemerljiv nivo anti-S antitela nakon druge doze.
– U idealnom slučaju, ova dodatna doza bi bila “Fajzer-Biontek” iRNK vakcina, mada se može upotrebiti i “Sputnjik” ili “AstraZeneca”, Drugim rečima, bilo koja vrsta vakcine koja proizvodi snažan celularni imunitet.
Dr Babić zaključuje da se obuhvat vakcinacijom u našim krajevima polako približava cifri od 40 odsto, a to, kako kaže, nije ni blizu dovoljnom nivou imuniteta koji je potreban da se zaustavi virus nivoa zaraznosti kakav ima Delta.
– Nisam prorok, ali mogu da ponudim pretpostavku. U narednim mesecima, vakcinisani ljudi će nastaviti da žive svoje živote, a kovid će nastaviti da udara u nevakcinisanoj populaciji (pogotovo kada stignu Delta i njeni potomci u punoj snazi). Neki od ljudi koji se boje vakcine će polako promeniti mišljenje. Drugi neće hteti vakcinu ni po koju cenu i takvi će pre ili kasnije dobiti virus. Većina će preležati, često bez većih problema, i reći će nakon toga “Eto, vidiš, nije mi ni trebalo da se bodem, nije to ništa.” Manji broj će imati težak oblik bolesti, posledice, ili će umreti. Oni (ili njihove porodice) onda će možda promeniti mišljenje, ali prekasno. Za većinu potpuno vakcinisanih ostaje pretnja da će u toj nevakcinisanoj populaciji nastaviti da se šire i proizvode dalje mutacije, što će dalje obarati efektivnost vakcina.
Izvor: Kurir.rs/R. K.
Foto: EPA/ZOLTAN MATHE
