Author: Alma Ademovic

Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje, sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, navodi Tanjug.

Na debati “Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena i unapređenje radnih prava” koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD), a u okviru projekta “Radna prava su naša prava”, Janković je kazala da postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove, za koje nisu plaćene, i nemaju zdavstveno osiguranje.

Dodaje da se te žene uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i da se često dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.

“Dešavalo se da su me žene zvale i pitale kako da odu na neku operaciju koja im je skupa, te je u tom smislu ova odredba od nemerljivog značaja”, podvukla je Janković.

Ističe da je prethodni Zakon o rodnoj ravnopravnosti dao pojedine rezultate, ali, kaže, nedovoljno koliko se očekivalo.

Janković navodi da se najveća debata oko novog Zakona uglavnom vodila oko upotrebe reči “rod” i dodaje da razume zašto je zakon gotovo sveden na pitanje lingvistike.

“Moje mišljenje je da je sveden na lingivističko pitanje zbog političke upotrebe ili zloupotrebe, jer je nekako zanimljivo. Tu su se našli pozvani kao stručnjaci, pa ne mogu da nadju za sve reči ženski rod, neke reči deluju rogobatno”, navela je Janković.

Važno pitanje kontrole

Pitanje, kaže, koje nameće ovaj zakon jeste da li država ima kapacitete za njegovu kontrolu, odnosno povećanje broja inspektora dok je još uvek na snazi kontrola zapošljavanja u javnom sektoru.

“Ja mislim da država nema kapacitete, da ti kapaciteti nisu dovoljni i potvrdjujem da se veliki broj individualnih kršenja dosadašnjih zakona završavao tako što bi konkrento u prekršajnim postupcima došlo do zastarelosti”, navela je Janković.

Pozdravila je što novi zakon predviđa sankcije za kršenje odredbi iz tog zakona.

Objasnila je da u pojedinim oblastima postoji izražajan rodni disbalanas, kao što su oblasti socijalne zaštite gde preovlađuju žene ili transporta gde preovlađuju muškarci.

“Nisam optimista da ćemo jednostavno doći do uravnotežene zastupljenosti poslova, jer nam i situacija na tržištu rada ne ide na ruku”, istakla je Janković.

Navela je da se najveći broj pritužbi instituciji Poverenika za poslednjih 10 godina odnosio na diskriminaciju žena u oblasti rada i zapošljavanja, a da se najveći broj slučaja odnosio na raspoređivanje žena na niža ili niža plaćenja radna mesta nakon porodiljskog.

“Odredba koja zabranjuje takvo ponašanje poslodavaca postojala je i u prethodnom zakonu”, podseća Janković i dodaje da novi zakon takođe predviđa zabranu tog premeštanja, osim u slučaju organizacionih promena.

“Videćemo kako će se ta odredba odraziti u praksi, priznaću da nisam optimista”, navela je Janković.

Naglašava da samo odluke na sudovima u pojednim slučajevima mogu da pošalju jasnu poruku da je takvo ponašanje zabranjeno.

Zamenica Zaštitnika građana Jelena Stojanović ističe da je vrlo značajno usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, posebno, kaže, imajući u vidu nedostatke prethodnog zakona na koje je institucija Zaštitnika ukazivala.

“Postoji veliki broj žena koje su nevidljive za sistem, koje su time marginalizovane, ekonomski obeshrabljene i to je zapravo jedan lanac koji povlači posledice i dugoročno prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, a kasnije iz penzijskog osiguranja”, kaže Stojanović.

To je, naglašava, naročito problem za žene posle 45. godine koje su, kaže, na tržištu rada diskriminisane jer ih poslodavci prepoznaju kao kategoriju kao nije poželjna i dovoljno produktivna.

Profesorka prava Marijana Pajvančić takođe smatra da je novi zakon ambiciozan i da nije bez razloga tako napravljen jer se na njega dugo čekalo.

Prednosti novog zakona su, navodi, što zakon predviđa sankcije, što implementacioni instrumenti slede odmah nakon primene zakona, vrednovanje kućnog rada, jednaka nadoknada za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za osobe koje obavljaju kućne poslove.

 

Izvor i foto: Blic

Rok za prijavu za 3.000 dinara za građane Srbije ističe danas.

Za ovaj podsticaj države se mogu prijaviti svi stariji od 16 godina koji su do 31. maja primili makar jednu dozu vakcine.

Prvi će ovaj novac dobiti penzioneri, kojima 3.000 dinara na račune leže sutra, 16. juna.

Za ovu meru podrške penzioneri se ne prijavljuju, već će im novac biti uplaćen na račun na koji primaju penziju.

S druge strane, za razliku od prethodnih novčanih pomoći, za ovu korisnici socijalne pomoći moraju da se prijave.

Od četvrtka, 17. juna počeće isplata građanima koji su se za taj podsticaj prijavili preko sajta Uprave za trezor ili kol-centra. Očekuje da će u narednih nekoliko dana nakon 17. juna biti isplaćeni svi koji se budu prijavili.

 

Izvor i foto: 021.rs

 

Primanja najstarijih biće veća od januara naredne godine za najmanje pet odsto. Svih 1,7 miliona penzionera procentualno će dobiti istu povišicu, a to bi prosečnu penziju od 29.400 dinara uvećalo za 1.470 dinara na 30.870 dinara.

Oni koji imaju veću penziju, vrednosno će dobiti “deblju kovertu”, ali najveći broj penzionera imaće u džepu između 750 i 1.000 dinara više. Do ove računice došli smo po osnovu činjenice da najveći broj penzionera u Srbji (njih oko 17 odsto) ima penziju između 15.000 i 20.000 dinara.

Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od naredne godine svakog meseca primaće oko 1.450 dinara više nego danas.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da će ove godine minimalni rast BDP biti šest odsto i da će, ako se računa po švajcarskoj formuli, od prvog januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, pod uslovom, kako kaže, nastavimo ovako da radimo.

– Trudićemo se da to bude i malo više – rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, od 2012. do 2021. godine penzije u našoj zemlji povećane za 23 odsto, a u narednim godinama penzije će rasti za pet odsto na godišnjem nivou.

Konačna odluka sa preciznim procentom povećanja, trebalo bi da bude donesena u poslednjem kvartalu ove godine, najkasnije u oktobru ili novembru.

– To je bila praksa i svih prethodnih godina. U međuvremenu nikako ne treba isključiti mogućnost jednokratne pomoći najstarijima – kaže naš izvor iz Nemanjine 11.

Rast penzija po „švajcarskiom modelu“ u Srbiji je stupio na snagu u janaru prošle godine, i to praktično znači njihovo usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

„Švajcarska formula“, inače, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kada je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tadašnjeg aranžmana MMF. Od tada su penzije usklađivane samo sa rastom inflacije.

Penzije su vanredno povećane 2008, a od 2010. godine su usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije veće od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uvećavane u zavisnosti od stanja u republičkom budžetu.

Većina evropskih zemalja ima formule za usklađivanje penzija, a najčešće se određuju u skladu sa rastom inflacije i prosečnih zarada.

 

Izuvor: Blic

Foto: ANA PAUNKOVIĆ / RAS SRBIJA,

PRINT SCRREN / RAS SRBIJA

Država će danas isplatiti pomoć od po 60 evra za sve nezaposlene, koji su zaključno sa 15. aprilom bili prijavljeni na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ta pomoć se realizuje u okviru trećeg paketa mera pomoći za građane i privredu.

Za razliku od prethodna dva paketa, ovaj paket je po prvi put uključio i pomoć za nezaposlene.

Do sada je u okviru trećeg paketa isplaćeno tri puta po pola minimalca za privredu, prvih 30 evra za punoletne građane, kao i 100 evra za sve građane na KiM i 200 evra za nezaposlene građane na KiM.

 

Izvor: Tanjug

Foto: Alo.rs