Nakon 20 godina istraživanja, u Sjedinjenim Američkim Državama je odobren prvi lek za Alchajmerovu bolest. Stručnjaci poručuju da su vrata nade za obolele otvorena, ali i upozoravaju, da to nije čudotvorni lek. Ispitivanja se nastavljaju.
U 2019. godini, Alchajmerova bolest i ostali oblici demencije su bili na sedmom mestu najčešćih uzroka smrti u svetu.
Lek za Alchajmerovu bolest dugo iščekuju i lekari i pacijenti. Samo u Srbiji, od šest do devet odsto starijih od 65 godina, ima poremećaj pamćenja.
Lek se daje kao infuzija. To je monoklonsko antitelo i neka vrsta budućnosti u medicini. Zato je, slika pacijenta koji je dobijao lek, obišla svet.
„Prilično sam srećan što sam dobrovoljac. Uživam u ovom putovanju kroz koje prolazim, a očigledno i u koristima koje imam. Ranije kada sam hteo nešto da uzmem, nisam mogao da se setim gde da nađem stvari u kuhinji. To sada nije toliki problem”, kaže Aldo Ćereza.
Lek se i dalje proverava. Očekuje se klinička faza četiri koja podrazumeva široko testiranje.
„Nažalost u neurodegenerativnim bolestima mi imamo samo simptomatske lekove znači nešto što nadoknađuje nešto što nedostaje u moždanim strukturama, a sada imamo nešto što bi moglo da promeni tok bolesti. To je nešto što je veoma retko, i to je nešto što svaka nauka što svaka klinika, što svaki pacijent očekuje, jer velika je stvar ako vi usporite razvoj bolesti”, rekla je prof. dr Elka Stefanova, neurolog sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Lek je za pacijente u veoma ranoj fazi bolesti.
„Ne vredi da vi dajete lek u kasnijoj fazi bolesti kada je beta amiloidno opterećenje mozga veliko i kada vi imate već velika oštećenja, i kada očisti taj beta amiloid, vi nećete dobiti očuvane moždane strukture, što je važno. Znači, imamo mnogo zadrški, ali možemo da kažemo da je to, to će postaći druge kompanije da rade, i usavršavaju i vide u čemu je problem…”, dodaje dr Stefanova.
Kod mnogih ljudi strah od Alchajmerove bolesti veći je od straha od malignih bolesti.
Predfaze bolesti nekada tinjaju i 15 godina, zbog čega neurolozi neretko kažu da je ono što vide u kliničkoj praksi, u stvari, početak kraja bolesti.
Prof. dr Elka Stefanova, iznela je za RTS, dodatna zapažanja povodom novog leka za Alchajmerovu bolest:
„To je lek koji se dugo očekivao i u nauci i pacijenti su to očekivali, jer to je lek koji može da promeni tok bolesti i pripada toj grupi lekova, pripada grupi biološke terapije. I to je neka budućnost u terapiji, ne samo kod neurodegenerativnih bolestim, nego i u autoimunim, u onkologiji, reumatologiji… Svuda se ide u toj biološkoj terapiji koja je jako važna, smatra se da je efikasna.
Nažalost, mi ne možemo mnogo da se radujemo zato što postoji jedna velika zadrška koju je sama FDA dala – da treba da se proveri još, da treba da se sprovede klinička faza četiri koja podrazumeva široko testiranje leka,k oja će se sprovesti širom sveta, i koja će najverovatnije da potvrdi, ili ne potvrdi, da je benefit veći od same štetnosti leka.
Lek ne samo što je pokazano je u nekim studijama – da je efikasan, ali u nekim studijama nije dobijena ta brojka koja je značajna za poboljšanje, a isto tako, ima kao i svaki lek neke svoje nuspojave koje mogu da budu opasne i nepoželjne… Može da pravi vazogene edeme, bilo kakve komplikacije u moždanim strukturama…”
Velika je zadrška i među onima koji su to odobrili, i među nama koji smo sa velikim zadovoljstvom dočekali nešto posle 20 godina da se nešto menja, i s obzirom da je važno da se nešto menja, i nešto je novo, jer dosadašnji lekovi su simtomatski.
Za sada, a tako će biti i posle četvrte faze ispitivanja, ovaj lek je namenjen samo pacijentima u veoma veoma, veoma ranoj fazi bolesti. Stručnjaci objašnjavaju da će biti namenjen osobama kod kojih se pojavi naznaka – sumnja na Alchajmerovu bolest, odnosno kod onih kod kojih se sprovede procedura pre terapije, izmeri protein beta amiloid.To stanje se naziva amiloidoza – predstanje Alchajmerove bolesti. Znači, lek mora da se da pre nego što nastupe i blagi kognitivni poremećaji, da bi bio i efikasan”.
Da li će Srbija biti jedan od centara za testiranje
„Ne vredi da vi dajete lek u kasnijoj fazi bolesti kada je beta amiloidno opterećenje mozga veliko, i kada vi imate već velika oštećenja, i kada očisti taj beta amiloid, vi nećete dobiti očuvane moždane strukture, što je važno. Znači, imamo mnogo zadrški, ali možemo da kažemo da je to, to će podstaći druge kompanije da rade, i usavršavaju i vide u čemu je problem, i nije to samo klinički važno, i za pacijente, već i naučno, jer beta amiloidna formula kod Alchajmera je pod znakom pitanja i zbog nekih drugih stvari.
Poslednjih pet godina je napravljena velika razlika kod pacijenata sa Alchajmerovom bolesti, imate i one koji su beta pozitivni, ali i oni koji nisu pozitivni, i ne zna se zašto, i najverovatnije će ovde za terapiju biti uključeni samo beta amiloidno pozitivni, a za to, ili lumbalna punkcija i likvor, ili posebna procedura poziciona tomografija koja koristi obeleživač uživo, koja će da odrediti koliko je beta amiloidno opterećenje u mozgu, to je jako važno.
Mi se nadamo da ćemo mi biti jedan od izabranih centara za testiranje, to ne zavisi od nas, mi imamo sve mogućnosti koje oni zahtevaju za istraživanje, kao što smo do sada bili u raznim studijama, nadamo se da ćemo biti uključeni.
Sada je napravljen jedan tzv.sift ili skretanje u levo, da se obrati pažnja kada pacijenti imaju samo subjektivne probleme sa pamćenjem, koji ne mogu još da se dijagnostikuju sa običnim testovima, jer potrebno je specifilno testiranje i određivanje beta amiloida, to je nekoliko stepenica do kliničke slike i početka Alchajmerove bolesti.
Imate jedno tri, četiri perioda, kada ljudi imaju subjektivni kognitivni poremećaj, pa rani blagi, pa neki umereni…i tek posle nastupa prava Alchajmerova bolest o kojoj mi pričamo, a da pre toga traje bolest više godina od 12 pa do 25 godina. Imate studije koje pokazuju da je bolest počela mnogo ranije, ali samo u struktirama moždanim i taloženju beta amiloida.
Ono što mi vidimo u kliničkoj praksi je početak kraja bolesti – to je neko opravdanje, objašnjenje, zašto su svi lekovi do sada bili manje efikasni, ili nisu bili dovoljni“.
Izvor: RTS
Foto: eKapija
