Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Njemačka priznala masakre u Namibiji kao genocid

    Njemačka priznala masakre u Namibiji kao genocid

    Njemačka je, prvi put, priznala kako je počinila genocid u Namibiji tokom svoje kolonijalne uprave ovom afričkom državom i obećala finansijsku podršku veću od milijardu eura za finansiranje infrastrukturnih projekata.

    Njemački naseljenici ubili su hiljade pripadnike naroda Herero i Nama od 1904. do 1908. godine nakon što su se ova plemena pobunila protiv berlinske uprave kolonijom koja se tada zvala Njemačka Jugozapadna Afrika.

    Preživjeli su prebačeni u pustinju gdje su mnogi zatvarani u koncentracione logore, korišteni kao roblje i gdje su mnogi umrli od hladnoće, pothranjenosti i izmorenosti.

    „Sada ćemo o tim dešavanjima zvanično govoriti kao o genocidu. U svjetlu historijske i moralne odgovornosti Njemačke, tražimo oproštaj od Namibij i potomaka žrtava počinjenih zločina“, u petak je objavio u saopćenju njemački ministar vanjskih poslova Heiko Maas.

    Kao gest „priznanja ogromnih patnji nanesenih žrtvama“, Njemačka će također podržati „obnovu i razvoj“ Namibije finansijskim programom od 1,1 milijardu eura, dodao je Maas. Ovaj novac će biti isplaćivan tokom 30 godina, navode izvori bliski pregovorima i mora direktno biti od koristi za potomke naroda Herero i Nama.

    Egzekucije i progoni

    Njemačka je vladala Namibijom od 1884. dok ovu koloniju nije izgubila u Prvom svjetskom ratu. Tenzije su eskalirale 1904. kada su se pripadnici naroda Herero, kojima je oduzeta stoka i zemlja, pobunili a zatim su ih pratili i članovi plemena Nama.

    Njemački general Lothar von Trotha je poslat da uguši pobunu i on je naredio progon naroda. Najmanje 60.000 pripadnika Herera i 10.000 pripadnika Nama je ubijeno između 1904. i 1908. godine.

    Kolonijalni vojnici su vršili masovne egzekucije, progonili muškarce, ženu i djecu u pustinju gdje su hiljade umrle od žeđi, te uspostavili zloglasne koncentracijske logore kao što je onaj na Otoku ajkula.

    Zločini su trovali odnose Vindhoeka i Berlina godinama, njemačka Vlada je ranije priznala „moralnu odgovornost“ zbog ubistava ali je izbjegavala dati zvanično izvinjenje kako ne bi došlo do zahtjeva za kompenzaciju.

    Tokom 2015., Njemačka je počela zvanične pregovore sa Namibijom, a 2018. je vratila lobanje i druge ostatke tijela masakriranih pripadnika plemena koji su korišteni za eksperimente kako bi se istakle tvrde o superiornosti evropske rase u kolonijalno doba.

     

    Izvor: Agencije

    Foto: Reuters

     

    Podeli
  • Premijerka Brnabić: Od 1. septembra đaci će učiti o veštačkoj inteligenciji, sledi transformacija prosvete

    Premijerka Brnabić: Od 1. septembra đaci će učiti o veštačkoj inteligenciji, sledi transformacija prosvete

    Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da će đaci u osnovnim školama od 1. septembra ove godine dobiti predmet osnova veštačke inteligencije, što je, kaže, nastavak tranformacije škola.

    – Ove godine nastavljamo transformaciju naših škola uvođenjem osnova veštačke inteligencije u osnovne škole, rekla je Brnabić na zatvaranju Kopaonik biznis foruma.

    Podseća da ove godine iz osnovnih škola izlazi prva generacija maturanata koji su u protekle četiri godine kao obavezan predmet imali informatiku i programiranje.

    – Oni tu tehnologiju i znanje nose sa sobom, to im dolazi potpuno prirodno i oni će samo za nekoliko godina doći u vaše kompanije da rade, poručila je premijerka učesnicima biznis foruma.

    Kaže da je država tim postupkom, koji je počeo 2017. godine, stvorila nenadoknadivu prednost ne samo u odnosu na zemlje regiona, već i u odnosu na većinu evropskih zemalja.

    Premijerka navodi da se nastavlja i sa uvođenjem interneta, računarske opreme i digitalnih udžbenika u sve škole u Srbiji i kaže da će taj posao država privesti kraju do septembra 2022. godine.

    – Tada će naše školstvo biti kompletno opremljeno i tehnologija će postati sastavni deo učenja, zaključila je Brnabić.

     

    Izvor: Kurir.rs/Tanjug

    Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

    Podeli
  • Do 31. maja zamena bez naknade, NBS zamenila 136 miliona “švajcaraca”

    Do 31. maja zamena bez naknade, NBS zamenila 136 miliona “švajcaraca”

    Ostalo je još nekoliko dana za zamenu isteklih “švajcaraca” iz osme serije za novčanice iz važeće devete.

    Narodna banka Srbije će franke od poslovnih banaka i menjačnica u Srbiji preuzimati do 31. maja bez naknade. To znači da će klijentima verovatno i ranije biti obustavljene zamene, pa iz centralne banke apeluju da se ne čeka poslednji dan.

    Do sada je, prema poslednjem podatku NBS, zamenjeno 136 miliona franaka, a od 25 banaka njih 17 prihvata istekle “švajcarce”. Trećina, međutim, nije poslušala apel NBS da menjaju osmu seriju za devetu bez naknade. Građani se i dalje u velikom broju žale da novih franaka nema ni u menjačnicama ni u bankama, da je uglavnom jedina opcija polaganje novca na devizni račun ili zamena za drugu valutu, kao i da mnogo banaka i ne prihvata “osmake”.

    – Nije bilo većih problema prilikom ovih transfera, a NBS je prvi put obavestila građane da treba da zamene franke dok su još bili važeći, 14. decembra prošle godine – kažu u NBS. – Od tada je omogućena zamena na nekoliko načina – ili da se franci osme serije polože na devizni račun, pa da se posle preuzme deveta, da se direktno zamene za devetu seriju, ako u banci ima dovoljne količine, ili da se osma serija zameni za dinare, a za dinare kupi deveta serija ili druga valuta. Za ovu treću opciju, bolje je menjati kod menjača, jer manje košta.

    Menjačnice, kako smo saznali, i ovlašćene od NBS za ove transfere, ne mogu da menjaju osmu za devetu seriju, jer nemaju na raspolaganju važeće novčanice. Jedino mogu stare franke da otkupe za dinare, pa ih zatim zamene za neku od 12 valuta kojom raspolažu. Kako naši čitaoci kažu, prilikom ovih zamena su na gubitku od 150 do 180 dinara na 100 franaka.

    – Nemamo mogućnost da menjamo, jer ne raspolažemo novčanicama iz devete serije, već samo otkupljujemo, a najčešće za dinare i evre – kaže David Hasanović, predsednik Udruženja menjača Srbije. – Razlika između otkupa i prodaje je jedan do tri odsto. Istekle franke koje sakupimo predajemo bankama, a one ih po različitim kursevima otkupljuju od nas.

    Pojedine banke su otvarale devizne račune samo svojim klijentima, a druge bilo kome ko želi da tako zameni istekle franke.

    Kako u centralnoj banci kažu, građani nemaju razloga za brigu ni nakon isteka roka za zamenu, jer će banke i menjačnice koje žele i tada menjati ove novčanice, ali bez obaveze. Osim toga, švajacarski franci bilo koje istekle serije, mogu da se zamene vremenski neograničeno u Centralnoj švajcarskoj banci u Bernu i Cirihu, ili u agencijama te banke u svim većim gradovima u Švajcarskoj. Novčanice se mogu slati i poštom i dobiti odobrenje na devizni račun.

    OD 30. APRILA POVUČENE

    NACIONALNA banka Švajcarske je 30. aprila 2021. godine povukla iz opticaja novčanice. Banke su pozvane da do 31. maja omoguće građanima da bez dodatnih troškova zamene novčanice osme serije švajcarskog franka. Pri tome, banke pod povoljnim uslovima mogu kod Narodne banke Srbije da zamene samo novčanice osme serije švajcarskog franka koje su od građana, preko menjača ili direktno, primile počev od 30. aprila, ali ne i novčanice ove serije koje imaju iz ranijeg perioda. Ovo ograničenje prema bankama, uvedeno je sa ciljem da se građanima omogući dodatni period za zamenu novčanica.

    UMESTO LICA GLOBUS I ŠAKE

    NA novčanicama istekle, osme serije glavni motiv su likovi različitih ličnosti, a na devetoj seriji su šake i globus. Kako u NBS objašnjavaju, razlog što se serije povlače i zamenjuju drugom, po pravilu je veća bezbednost. Kako stručnjaci kažu, Švajcarska ima praksu da kada uvode novu seriju, prethodnu povuče, da bi se sprečilo i otežalo falsifikovanje. Amerikanci, sa druge strane, sve serije imaju u opticaju.

     

    Izvor: Novosti

    Foto: Depositphotos

     

    Podeli
  • Prihvatili ste pomoć države? Imate rok da ispunite ovu obavezu

    Prihvatili ste pomoć države? Imate rok da ispunite ovu obavezu

    Privredni subjekti koji su prihvatili isplatu direktnih davanja od strane države, do 31. maja treba da podnesu pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima za april, kao i izjavu o prihvatanju direktnih davanja u junu, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.

    Radi se o roku za podnošenje dokumentacije za direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

    Izjava o prihvatanju ovih davanja podnosi se na portalu Poreske uprave.

    Poreska uprava navodi da korisnici u slučaju da nisu podneli samo izjavu, a jesu prijavu, neće ostvariti pravo na direktno davanje iz budžeta.

    Privrednim subjektima koji ne podnose pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, kao i preduzetnicima poljoprivrednicima koji su se opredelili za isplatu lične zarade, direktna davanja se isplaćuju bez davanja izjave.

     

    Izvor: Blic

    Foto: SHUTTTERSTOCK / RAS SRBIJA

    Podeli
  • Stari odmor može da se koristi i u 2022. godini: Evo na koga se ovo odnosi

    Stari odmor može da se koristi i u 2022. godini: Evo na koga se ovo odnosi

    Svi zaposleni koji zbog obektivnih problema izazvanih pandemijom nisu mogli da iskoriste deo godišnjeg odmora iz 2019, to će moći da urade do 30. juna.

    Ovo pravo im proističe iz Zaključka vlade kojim je definisano da pored njih, tu mogućnost, iz istih razloga mogu da koriste i oni koji svoj odmor i iz 2020. godine nisu mogli da iskoriste u zakonskom roku, što će to moći da urade najkasnije do 30. juna 2022. godine.

    Drugim rečima, rok se produžava za godinu dana i to za zaposlene koji zbog prirode posla, u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti kovid 19, zbog privremene sprečenosti za rad ili zbog određivanja izolacije nisu iskoristili odmor za 2020. ili deo odmora iz 2019. godine.

    To praktično znači da se ova preporuka ne odnosi na sve zaposlene već samo na one koji ispunjavaju navedene uslove. Tako bar stoji u zaključku Vlade iz februara ove godine, kojim je van snage stavljena Uredba iz decembra 2020. godine kojom je bilo predviđeno da se ova mogućnost daje samo zaposlenima u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, prenosi Blic.

    Razlog za izmenu usledio je u februaru ove godine nakon što su uočeni problemi u organizaciji posla zbog korone i u drugim oblastima rada, zbog čega je svim poslodavcima preporučeno da procene ko ima pravo na produženje roka za korišćenje godišnjeg odmora.

    Tako su bar za “Blic Biznis” nedavno objasnili iz Ministarstva rada.

    “Ovaj zaključak odnosi na sve poslodavce na teritoriji Srbije, pa je istim stavljen van snage onaj Vlade Srbije od 15. decembra 2020. godine, koji se odnosio samo na produženje korišćenja godišnjeg odmora za određene kategorije zaposlenih u ustanovama u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i Ministarstvu zdravlja. Drugim rečima deo godišnjeg odmora iz 2019. treba da iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. a pre korišćenja odmora za 2020 dok onaj za 2020. godinu započnu i iskoriste u 2021. godini, najkasnije zaključno sa 30. junom 2022. godine”, rekli su u Ministarstvu rada.

    Vlada se na ovakav korak odlučila da ne bi veliki broj zaposlenih bio kažnjen što zbog objektivnih okolnosti izazvanih pandemijom nisu mogli da iskoriste svoje godišnje odmore. Procenjeno je da bi bez ove preporuke značajnom broju zaposlenih ovo pravo bilo uskraćeno.

    Inače, Zakonom o radu je predviđeno da zaposleni godišnji odmor mogu koristi u tekućoj godini za tu kalendarsku godinu a data je mogućnost da i da pravo na neiskorišćeni ostvari do 30. juna naredne godine.

    Takođe, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti na bilo koji način ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom oradu. Ako zaposleni smatra da su njegova prava iz radnog odnosa povređena, može se obratiti nadležnoj inspekciji. To se odnosi i na slučaj ukoliko sa poslodavcem ne uspe da se dogovori oko produžetka roka na korišćenje godišnjeg odmora.

     

    Izvor: Blic

    Foto: Depositphotos, ljsphotography

     

    Podeli