Author: Alma Ademovic

Od 01. jula ove godine potpuno se ukida naknada za roming u zemljama Zapadnog Balkana. To znači da će državljani Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore moći međusobno da komuniciraju po istim cenama kao i kod kuće.

Sporazum o ukidanju naknada za roming potpisan je još pre 2 godine, tačnije 4. aprila 2019. godine na drugom Digitalnom samitu Svetske banke održanom u Beogradu, i od jule te godine počelo je fazno ukidanje naknadi za roming, koje danas iznose između 83 i 96 odsto manje nego tada.

Prema podacima dostupnim na sajtovima najvećih telekomunikacionih kompanija u Srbiji, cene rominga kod nas se kreću ovako: Minut odlaznog poziva je između 7.05 i 7.2 dinara po minutu; Minut dolaznog poziva je između 3.53 i 3.6 dinara po minutu; Cena jednog megabajta se kreće oko 2.1 dinara; SMS poruka se naplaćuje od 2.62 do 2.88 dinara;

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Maljinda Bregu je pre par dana za Radio Slobodna Evropa istakla da će pored građana i kompanije drastično smanjiti svoje troškove.

– Kao drugo, mislim da je važno naglasiti da se nije samo povećao broj ljudi koji koriste internet, već smo tokom pandemije shvatili da se povećala količina vremena koju ljudi provode na internetu, što, takodje, daje odredjenu težinu, kaže Bregu.

Ona je tom prilikom dodala da je ukidanje rominga posebno primamljivo mladima koji ove olakčice smatraju podjednako korisnim kao slobodu kretanja.

Sledeći korak sniženje cene rominga iz EU

Troškovi rominga između Zapadnog Balkana i Evropske unije su i pored brojnih tarifnih dodataka ogromni, a građani regiona istu uslugu plaćaju četiri puta više nego građani Evropske unije.

Cene odlaznih poziva u zemlje Evropske unije se kreću od 99 do 150 dinara po minutu, dolaznih poziva od 36 do 99 dinara po minutu. SMS poruke koštaju od 24 do 30 dinara, a cena megabajta je neverovatna, od 614 do 1000 dinara.

Maljinda Bregu je u februaru ove godine na sastanku Radne grupe Zapadnog Balkana za politiku rominga izjavila da je sniženje naknada za roming između Zapadnog Balkana i Evropske unije sledeći korak.

– Biće potrebna puna predanost svih uključenih aktera, a posebno telekom operatera, kao i jednako važna tehnička podrška Evropske komisije, Generalne direkcije za komunikacione mreže, sadržaje i tehnologije i Generalne direkcije za susedstvo i pregovore o proširenju, te najviših zvaničnika iz regiona, izjavila je tada Bregu.

Zapadni Balkan bez rominga i snižavanje cena rominga sa Evropskom unijom deo je programa zajedničkog regionalnog tržišta, na šta su se lideri Zapadnog Balkana obavezali na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine.

 

Izvor: Blic

Foto: SHUTTERSTOCK

 

Pored građana Srbije, koji su na tržištu nekretnina prepoznali priliku da se stambeno obezbede, sve je veći broj i stranih državljana koji odlučuju da novac zarađen u inostranstvu ulože u kupovinu nekretnina u otadžbini.

Među stranim državljanima, koji se odlučuju da kupe nekretnine na našem tržištu, prednjače oni koje je u Srbiju dovela karijera, ali je nezanemarljiv i broj stranaca i gastarbajtera koji u Srbiju dolaze, ili se vraćaju, kako bi se penzionisali.

Tako smo gotovo svakodnevno svedoci primera da sa dolaskom firmi u našu zemlju i sa novim radnim mestima raste i tržište nekretnina u pojedinim gradovima, ali i svedoci činjenice da gastarbajteri postaju vlasnici lepih nekretnina, najčešće u prestonici i većim gradovima.

A ono na šta “pikuju” jesu stanovi u novogradnji na atraktivnim lokacijama koji koštaju.

Treba odvojiti strance rezidente i ne rezidente. Veće učešće u tražnji imaju rezidenti, tj. ljudi koji imaju boravište i najčešće rade u Srbiji duže od godinu dana. A, oni kupuju najčešće nekretnine na luksuznim lokacijama gde kvadart košta i nekoliko hiljada evra, navode za “Blic Biznis” iz jedne agencije za nekretnine.

Kako dodaju sve je više primera i da po gradovima u Srbiji rapidno raste i cena kvadrata i tražnja. Tako su, recimo, u Boru cene stanova za godinu i po dana skočile oko 20 odsto i to zahvaljujući većoj tražnji od strane zaposlenih u ZiĐinu, novom vlasniku RTB Bor. Takođe, Kragujevac je procentualno po rastu prodaje stanova u prethodnih godinu dana pretekao Beograd.

Stranci na domaćem tržištu nekretnina najviše traže novoizgrađene stanove, koji pored dobre pozicioniranosti nude i dodatne sadržaje.

– Kada se okrenemo strukturi nekretnina koje strani državljani kupuju na domaćem tržištu nekretnina, u najvećem broju slučajeva se radi o stanovima manje kvadrature do 60 kvadrata, mada postoje i izuzeci gde cela porodica migrira te se traže nekretnine velike kvadrature, kažu iz agencije.

Kako plaćaju?

Stranci rezidenti mogu da apliciraju za stambeni kredit i u našim bankama, ali određene banke odobravaju kredite i nerezidentima, s tim što su obrada, dokumentacija i kamatna stopa dosta specifične, tj. različite od onih za rezidente.

Prema rečima stručnjaka za nekretnine, Milića Đokovića, najveći broj nekretnina stranci su kupovali sopstvenim sredstvima.

– Tek jedan od četiri strana državljana kupuje nekretninu na kredit za nerezidente, kaže za “Blic Biznis” Đoković.

– Dobar deo onih koji dolazi u Srbiju ima uspešne biznise i novac kojim kupuju nekretnine, tj. transakcije tog novca najčešće idu preko korespodentnih banaka, zaključuje Đoković.

Oglase najviše gledaju gastarbajteri

Sa druge strane, prema podacima sajta nekretnine.rs, oglase za prodaju nekretnina najviše pretražuju iz Austrije, Nemačke, Švajcarske i SAD.

– Mahom su to naši ljudi iz dijaspore koji zarađen novac investiraju u stambene objekte po Srbiji, kaže za “Blic Biznis” Anita Pešić direktor oglasnog portala Nekretnine.rs.

Oni se prema njenim rečima najviše interesuju, i samim tim pretražuju, stanove i kuće u većim gradovima.

 

Izvor: Blic

Foto: SHUTTERSTOCK