U Sandžaku prepodne hladno sa slabim mrazom, ponegde i kratkotrajnom maglom. Tokom dana sunčano i toplije, jutarnja temperatura od -5 do 2, najviša dnevna od 9 do 16 stepeni.
U Novom Pazaru sunčano. Jutarnja temperatura -4, najviša dnevna oko 10 stepeni.
Ministar zdravlja Rudolf Anšober najavio da će Beč i još dve pokrajine na istoku Austrije biti zatvoreni tokom Uskršnjih praznika.
Razlog je sve veći broj zaraženih korona virusom i pritisak na odeljenja intenzivne nege u bolnicama.
Rojters prenosi da su Beč, Donja Austrija i Burgenland na granici sa Mađarskom, usaglasili danas ove najstrože epidemiološke mere sa Ministarstvom zdravlja, a da je saopšteno da u ostatku države neće biti novih zatvaranja.
Anšober je najavio da će zaključavanje trajati od 1. do 6. aprila i da će neprioritetne prodavnice biti zatvorene tokom tog perioda, a maske koje su već obavezne u javnom prevozu i u zatvorenim prostorima biće neophodne i na otvorenom gde je veća cirkulacija ljudi, navodi agencija, prenosi B 92.
Izvor: Sputnjik
Foto: REUTERS / LEONHARD FOEGER
U doba Sovjetskog Saveza maslačak je bio sirovina za proizvodnju automobilskih guma. Sada su proizvođači guma ponovno otkrili maslačak kao alternativu kaučuku. Potražnja za kaučukom je velika, s obzirom na nedostatak te sirovine. Kaučuk se u Evropu uvozi iz dalekih krajeva. Ta dilema je bila i povod ruskim naučnicima da još 1931. krenu u potragu za alternativnim rešenjem.
Istraživali su u ogromnim šumskim predelima Sovjetskog Saveza, ispitali oko hiljadu različitih biljnih vrsta kako bi pronašli „zamenu“ za južnoamerički kaučuk (Hevea brasiliensis). Na kraju su rešenje pronašli u kazahstanskoj stepi! Visok nivo kaučuka otkrili su u korenu ruskog maslačka (Taraxacum koksaghyz), piše Dojče vele (DW).
Uz pomoć te biljke, tadašnji Sovjetski Savez je do 1941. pokrivao oko trećinu svojih potreba kaučuka. S obzirom na to da je tokom Drugog svetskog rata vladala nestašica kaučuka, i druge su zemlje, među njima i SAD, Velika Britanija i Nemačka, počele s uzgojem ruskog maslačka za proizvodnju guma.
Nakon rata se normalizovalo snabdevanje s hevea-kaučukom. Navedene zemlje, među njima i Sovjetski Savez, opet su se vratile tradicionalnoj sirovini, zato što je ona bila jeftinija.
Ali, danas je interesovanje za maslačkom opet u porastu zato što potražnja za kaučukom raste, posebno u industriji autoguma. Upravo ona „proguta“ 70 odsto godišnje ponude kaučuka u svetu.
Velika zavisnost
Oko dve trećine guma za potrebe svetskog tržišta proizvodi se od fosilnih goriva poput nafte. Taj sintetički kaučuk je jeftiniji i otporniji od njegovog prirodnog „brata“. Ali, zato prirodni kaučuk bolje provodi toplotu, bolje i prianja. Autogume se zato proizvode od mešavine oba ta materijala.
Oko 90 odsto prirodnog kaučuka dobije se na plantažama na jugoistoku Azije. Istovremeno, zbog proizvodnje kaučuka krči se i sve više tropskih šuma. Postoje ekonomski i ekološki razlozi zbog kojih bi industrija autoguma vrlo rado htela da pronađe alternativu.
Ponovno otkrivanje kaučuka
Zato se proteklih godina u Evropi i SAD pokušalo s ponovnim pokretanjem procesa dobijanja kaučuka iz maslačka. Pokrenut je projekat Taraksagum, to je zajednička inicijativa proizvođača guma Kontinentala i Instituta Fraunhofer za molekularnu biologiju i primenjenu ekologiju u Ahenu na zapadu Nemačke.
„Kontinental je testirao gumu iz maslačka i shvatili su da je materijal u nekim segmentima i bolji od hevea-kaučuka“, kaže Dirk Prifer, biolog u Taraksagum timu. I Kontinental i njegov indijsko-holandski konkurent Apolo Tajres već su koristili maslačak u proizvodnji guma za bicikle. „Obećavajući“ su i rezultati testova sa gumama za kamione, tvrdi se iz Kontinentala.
Ruski maslačak uspeva i na škrtom tlu, onom koje je siromašno hranjivim materijama, tako da njegov uzgoj ne konkuriše klasičnim poljoprivrednim površinama. Prifer kaže da njegov tim pokušava da sazna jesu li za uzgoj maslačka pogodne i neke druge površine, poput bivših industrijskih lokacija – a koje su možda i zagađene u znatnijoj meri.
Ekološki problemi
Ruski maslačak bi mogao pomoći u tome da proizvodnja guma postane ekološkija, ali ni on neće promeniti činjenicu da su automobilske gume štetne po prirodnu sredinu. Čim se gume nađu na putu, tokom vožnje dolazi do minimalne abrazije. Ta mikroplastika se prenosi preko vazduha i na kraju završava u okeanima. Stručnjaci procenjuju da se radi o količini od oko 100.000 tona godišnje. A kasnije, kad se gume potroše, one po pravilu završe na deponiji smeća.
S obzirom na to da se gume proizvode uz pomoć raznih sirovina, teško ih je reciklirati. No, da bi maslačak uopšte mogao ozbiljnije da konkuriše kaučuku iż Azije, stručnjaci kažu da bi morali osetno da opadnu troškovi proizvodnje.
Izvor: DW
Foto: BERND WUSTNECK / DPA / AFP
Unija poslodavaca Srbije (UPS) juče je od Vlade Srbije zatražila dodatne olakšice za privredu u vreme pandemije korona virusa.
Predsednik Izvršnog odbora UPS Andreja Brkić kritikovao je dosadašnji rad Kriznog štaba, rečima da su njegove mere delovale nejasno i dvosmisleno, donošene su i objavljivane neblagovremeno i netransparentno, čime su izazvale velike probleme u organizaciji poslovanja firmi.
Zato je, smatra on, neophodno da se Vlada kroz redovne konsultacije osloni na podršku tela u kojima aktivno učestvuje, kao što je Socijalno-ekonomski savet, u kome privreda i poslodavci mogu da pomognu konkretnim rešenjima, velikim poznavanjem svakodnevne prakse u poslovanju domaćih firmi.
Šta predlaže UPS?
Neki od predloga mere koje je UPS predložio Vladi jesu smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10 odsto u delatnostima hotelijerstva i ugostiteljstva, kao i oslobađanje plaćanja poreza na dobit u najugroženijim sektorima kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad.
Zatraženo je i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je u proteklom periodu bio ograničen, odnosno otežan rad, te oslobađanje plaćanja doprinosa i poreza na zarade za delatnosti kojim je bio zabranjen rad, odnosno onemogućen rad i poslovanje.
Na spisku predloženih mera je i obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou i oslobađanje plaćanja taksi za korišćenje prostora na javnoj površini, taksi za isticanje firme na poslovnom prostoru, reklame, taksi za zaštitu i unapređenje životne sredine, taksi za odvodnjavanje/navodnjavanje i ostalih taksi do kraja trajanja pandemije za sve poslodavce kojima je u proteklom periodu bio zabranjen ili ograničen rad.
Izvor: Danas
Foto: Privredni forum mladih
Predlog zakona o elektronskom fakturisanju naći će se na današnjoj sednici Vlade, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Njime se sistemski uređuje oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture.
“Navedeni Predlog zakona sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko fakturisanje koju primenjuju države Evropske unije, a njime se unapređuje tranparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja”, napisao je ministar Mali u objavi na svom Instagram profilu.
Naveo je i da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti bepslatno, te da se neće stvoriti dodatni troškovi za njegove korisnike.
“Ovaj zakon će omogućiti uštedu u vremenu potrebnom za rad sa fakturama, jer nestaje potreba za izdavanjem, primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Ušteda u vremenu će biti ostvarena i zbog toga što pretraga elektronskih faktura zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva”, istakao je Mali.
Izvor: B92
Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC