Author: Alma Ademovic

Nameštanje, odnosno smanjivanje kilometraže je dečija igra, brza i dostupna već za 50-ak evra. Policija pretpostavlja da se brzinomerom manipuliše sa svakim trećim polovnim automobilom koji se prodaje u Nemačkoj.

Time prevaranti povećavaju vrednost u proseku za 3.000 evra po automobilu i obmanjuju kupce polovnih automobila ili lizing firme, a procenjena ukupna šteta samo u Nemačkoj iznosi oko šest milijardi evra godišnje.

Iako je još od septembra 2017. Direktivom EU propisano da očitavanje brojača kilometara u automobilu mora sistematski da se zaštiti, do danas nema koristi od nje. Kako ističu stručnjaci, nedostaje detaljna uredba koja bi uredila kako bi tačno ta zaštita trebalo da izgleda i koje bi neutralno telo trebalo da je proverava.

Za sada se čini kao da EU direktiva nije ni stupila na snagu, budući da se sa kilometrima još uvek može manipulisati brzo i jednostavno, pokazuje novo istraživanje evropskog automobilskog udruženja ADAC. U tu svrhu su procenjene ponude proizvođača uređaja za podešavanje kilometraže. Rezultat – čim se na tržištu pojave novi modeli vozila, već postoje ponude za manipulaciju kilometražom.

Prevaranti se koriste praktičnim, jednostavnim uređajima za manipulaciju, koji su legalno dostupni već od oko 150 evra. Ovi uređaji sadrže softver pomoću kojeg se velikom većinom automobila može manipulisati bilo kojom kilometražom u roku od nekoliko sekundi. U većini vozila kilometraža se može prilagoditi prema potrebi bez uklanjanja delova samo sa spajanjem uređaja za upravljanje na zakonski potrebnu dijagnostičku utičnicu.

Brojem kilometara se ne upravlja samo neposredno pre prodaje polovnog automobila. Uobičajena je praksa podešavanja kilometraže jer je to tako jednostavno, čak i dok je automobil u upotrebi, tako da se u istoriju vozila proizvođačke radionice unose pogrešni podaci i tako simulira manja kilometraža. Na primer, lizing firme se varaju prema dogovorenoj kilometraži ili preostaloj vrednosti. Mnoge žrtve su i privatni kupci polovnih automobila.

Zato ADAC apeluje na zakonodavstvo da donese novu uredbu sa posebnim odredbama, a kupcima polovnih automobila savetuje da provere da li postoje odstupanja na autu koji ih zanima:

1. Proverite račune za popravke, izveštaje o izvršenom tehničkom pregledu, račune za gorivo (kada koristite karticu za gorivo, kilometraža je tamo prikazana), datume servisa i kilometre u knjižici vozila ili nalepnice za zamenu ulja zbog verodostojnosti.
2. Stupite u kontakt sa prethodnim vlasnikom koji je upisan u potvrde o registraciji. Pitajte ga o dokumentima pomenutim u prvoj tački, kako bi vam pojasnio kilometražu sa kojom je vozilo prodato.
3. Ne oslanjajte se na podatke prodavca o broju kilometara. Oni su uglavnom neobavezujući. Insistirajte na tome da se “stvarna kilometraža” navede u pisanom obliku u ugovoru o prodaji.
4. Neka se provera polovnog vozila izvrši kod mehaničara.
5. Sa polovnim automobilom obratite pažnju ne samo na kilometražu, već i na stanje održavanja te navike u vožnji prethodnih vlasnika, ako do njih možete doći.
6. Neka se u radionici očita memorija grešaka i intervala održavanja.
7. U slučaju sumnje, odredite datum proizvodnje kilometar sata i upravljačkih jedinica u radionici: može biti da su oštećene tokom manipulacije, a zatim zamenjeni.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: Pixabay