Da korona-kriza nije prošla i da su negativne posledice uticaja na privredu i dalje vidljive dokaz su vesti sa tržišta rada koje prethodnih dana stižu iz svih krajeva sveta. Možda za građane Srbije najbitnije vesti o padu industrije Nemačke, zatim rastu nezaposlenosti u Austriji, ali i tome da u toj zemlji preti talas stečajeva u gastronomiji i turizmu, upravo oblastima u kojima je zaposlen najveći broj naših građana.
Kako više od 500.000 Srba živi u tim zemljama, a uglavnom su zaposleni u turizmu, prodaji, ugostiteljstvu ili građevini, veliki broj njih je ostao bez posla već u prvim naletima korona virusa, odnosno uticaja na privredu, dok i oni koji su zadržali svoja radna mesta sada strepe.
Ipak, kako su to i ranije objasnili ekonomisti, porast nezaposlenosti je praktično samo jedan od načina suočavanja sa posledicama uticaja korone, te da evropske zemlje su bogate pa sebi mogu da priušte porast nezaposlenosti i tu situaciju da ljudi na neki period pređu na socijalna primanja.
Kako je to ocenio Vladimir Gligorov, dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji inače, živi u Beču, država je radnicima prvo pomagala za plate, a sada se i državi i poslodavcima više isplati da im plaćaju naknade za nezaposlene dok svi čekaju da se okonča epidemija.
Teška situacija nije zaobišla ni Španiju, Ameriku i Veliku Britaniju, kako ističu tamošnji mediji, gde su mere zaključavanja mnoge ostavile bez posla.
Nemačka
Prema najnovijim statističkim podacima, Nemačka industrija je u decembru imala prvu stagnaciju nakon sedam uzastopnih meseci rasta.
Mere ograničenja u zemlji i inostranstvu s ciljem suzbijanja pandemije kovid-19 ograničile su izvozno orijentisani proizvodni sektor u najvećoj evropskoj ekonomiji. Tako je industrijska proizvodnja u poslednjem mesecu 2020. zabeležila nulti rast na mesečnom nivou u odnosu na naviše revidirani pokazatelj od 1,5 procenata u novembru, objavio je Savezni zavod za statistiku Destatis.
Da su poslovi u turzmu i ugostiteljstvu već potpuno zaustavljeni, svima je već neko vreme jasno, ali ono što sada brine jeste da je glavna kočnica u decembru bio građevinski sektor, gde je proizvodnja pala za 3,2 procenta. To je pored navedenih, još jedan sektor koji zapošljava veliki broj građana Srbije.
Ono što tamošnje vlasti navode kao negativno, jeste i to što su budući izgledi industrijskog sektora i dalje prigušeni, s obzirom na to da razvoj pandemije stvara “uska grla” u snabdevačkom lancu industrije poluprovodnika.
Austrija
Iz Austrije praktično ne prestaju da stižu vesti o povećanju broja nezaposlenih. Krajem januara je broj nezaposlenih dostigao 535.470, što je za 27 odsto, odnosno 114.769, više nego u januaru 2020. godine.
I tamošnji ministar rada nedavno je ukazao da se posebno mera zaključavanja negativno odražava na tržište rada.
“Bilans u januaru pokazuje da smo i dalje, zbog pandemije, u veoma teškoj situaciji na tržištu rada”, kazao je ministar rada Martin Koher.
Direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) Johanes Kopf naveo je da je posebno negativna situacija u turizmu, i da je u toj privrednoj grani nezaposlenost, u poređenju sa januarom prošle godine, udvostručena.
Upravo su nam stigle vesti i o procenama da je oko 30.000 preduzeća u toj zemlji pred stečajem, a da su osim ugostitelja i hotelijera, u velikoj nevolji prodavnice širom Austrije.
Naši građani tamo su mahom zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, u proizvodnji ali i kao prodavci. Stoga zabrinutost ne čudi. Teško su, kako se u izveštajima navodi, pogođeni i fitnes centri, koji i dalje ostaju zatvoreni, a koji su do sada izgubili najmanje 30 odsto svojih stalnih mušterija.
Amerika
Krajem 2020. neprekidni rast broja zaraženih korona virusom naterao je mnoge lokalne zastupnike u Americi da uvedu nove mere. To se odrazilo na zaposlenost, tim više što je donošenje novog plana oporavka vrednog 900 milijarda dolara stiglo, kako upoznati tvrde, prekasno, na samom kraju decembra.
Smatra se da je sada 10,1 milion nezaposlenih, što je gotovo dvostruko više nego pre krize.
No taj broj obuhvata tek deo ljudi koji su ostali bez prihoda jer više od 17 miliona Amerikanaca prima naknadu za nezaposlene, pokazuju podaci objavljeni u četvrtak.
“Zvanično je stopa nezaposlenosti 6,3 odsto. No veliki broj ljudi je u aprilu otišao s tržišta rada i od juna se praktično niko nije vratio. Stopa nezaposlenosti je ustvari gotovo 8,3 odsto”, istakao je Džejson Furman, ekonomista u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju (PIIE) u objavi na Tviteru.
Više od trećine nezaposlenih je bez posla duže od šest meseci, a šest miliona ljudi radi skraćeno radno vreme.
Izvor: Blic
Foto: CHRISTIAN BRUNA / EPA
