Author: Alma Ademovic

Rate možete odložiti za šest meseci, a dodatni trošak zavisi od toga koliko vam je kredita preostalo i koliki je broj rata. Što je kredit veći, i cena odlaganja je veća.

Oni koji od banke zatraže nove olakšice za otplatu kredita, a koje podrazumevaju grejs period od šest meseci, moraju biti spremni na to da će na kraju banci vratiti veći iznos od predviđenog prvobitnim planom otplate, pišu Biznis i finansije.

Koliko će morati da izdvoje više novca, zavisi od nekoliko faktora – visine preostalog iznosa čiju otplatu odlažu, broja preostalih rata, kao i kamatne stope po kojoj su uzeli pozajmicu. Što je glavnica veća i što je duži preostali period otplate, to je i veća razlika, naravno, u korist banke.

Razlika u odnosu na prva dva moratorijuma je što rata posle odlaganja neće biti veća u odnosu na ranije, ali će zbog toga broj rata biti veći od prvobitnog plana otplate. Takođe, za ovu olakšicu, za razliku od prve dve koje su se realizovale po automatizmu, moraćete da se prijavite.

Ukoliko ste klijent banke u kojoj odlažete neku od obaveza, dovoljna je samo lična karta. Ukoliko ste klijent neke druge banke, potrebno je da dostavite potvrdu o primanjima, zaposlenju, odnosno penzione čekove za poslednja tri meseca. Oni koji kredit odlažu zbog gubitka posla moraju da dostave potvrdu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tako, na primer, onoga kome je preostalo da vrati 100.000 za 12 meseci, odlaganje će koštati nepune 4.000 dinara, ali će zato onaj ko je zadužen za još 600.000 koje bi trebalo da vrati za 83 meseca, odlaganje platiti čak 53.000. Koliko će rata više morati da plati, zavisi od računice koja mora da bude takva da anuiteti nakon odlaganja ne budu veći od onih pre grejs perioda.

Ove olakšice, osim na kredite, odnose se i na kreditne kartice i dozvoljeni minus, a mogu ih ostvariti fizička lica, poljoprivrednici i privrednici.

Odgovorno ponašanje i banaka i građana

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Zaštitnik potrošača da su nove olakšice i novi način za banke da dodatno zarade novac i naplate svoje usluge.

“U vremenu korone “nema besplatnog ručka” i potrošači moraju na to da računaju. Zato bi bilo poželjno da svako napravi strategiju kako da otplati svoj kredit, ali bojim se da njegovo odlaganje nije pravo rešenje, jer nas to svakako čeka, plus klijenti plaćaju i dodatne troškove u zavisnosti od toga koliko kredita je ostalo. Tako da kome je to jedino rešenje nekog problema, to bi trebalo da uradi, dok bi oni koji nemaju problema sa otplatom postojećih kredita, ovo trebalo da ignorišu. Ove mere su namenjene onima koji zbog cele situacije sa koronavirusom imaju problema sa nedostatkom prihoda ili sa nestabilnim prihodima, ali svakako potrošači treba da uzmu u obzir da nam tek predstoje finansijski problem”, kaže Savić.

S druge strane, Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da ove mere imaju zadatak da odlože obavezu isplate kredita i da zahteva odgovorno ponašanja i banaka i građana u ovim osetljivim trenucima kada nam predstoje teškoće sa kojima se možemo suočiti.

“Potrošači treba dobro da prouče uslove i tipske ugovore i da pročitaju sve, čak i ono malim slovima što je napisano kako bi napravili pravu računicu da li im se isplate nove olakšice, pogotovo što visine preostalog iznosa čiju otplatu odlažu, zavisi od mnogo faktora kao što broja preostalih rata, kao i kamatne stope po kojoj su uzeli pozajmicu. Svaki dug je zao drug, ali ukoliko ne možete da isplatite svoje kredite, preostaje vam jedino da produžite otplatu, što nije loše ukoliko baš nemate kud. Što je duže odlaganje, to je i veća razlika i zbog toga bi klijenti trebalo sve da uzmu u obzir, jer proći će i šest meseci, a ekonomske procene nisu uopšte optimistične”, kaže Madžar.

Izvor: Blic

Foto: PROFIMEDIA, SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

Predstavnici Udruženja radnika na internetu pozvani su, nakon protesta održanog u subotu u Beogradu, na sastanak u Vladu Srbije. Danas u 15 časova sa frilenserima bi, prema najavama, trebalo da razgovaraju premijerka Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Glavni cilj ovog sastanka je nalaženje rešenja za problem neplaćenog poreza na prihode fizičkih lica iz inostranstva, koji je doveo do velikog nezadovoljstva frilensera, jer je Poreska uprava od oktobra prošle godine počela detaljnu proveru i slanje rešenja za 5 godina unazad.

Frilenseri traže da se porez ne naplaćuje retroaktivno, već da se novim zakonskim rešenjima najpre utvrdi njihov radno-pravni status, kao i visina i način obračunavanja poreza za poslove koje obavljaju. Oni tvrde da ne beže od plaćanja poreskih obaveza i podsećaju da u proteklih 5 godina nisu dobili nikakvo obaveštenje od Poreske uprave.

U poreskim rešenjima koja su u protekla tri meseca dobili neki od frilensera obračunati su izuzetno visoki iznosi, čak i do 6 miliona dinara, za proteklih pet godina. Tu su pored poreza na prihod uračunati i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, koje frilenseri nisu ni mogli da koriste u ovom periodu, kao i visoke zatezne kamate za kašnjenje.

Iz Udruženja radnika na internetu poručuju da su sume neverovatne i da najveći broj frilensera nema nikakvog načina da plati ovolike dažbine.

Zato će im jedan od prvih uslova na današnjim pregovorima biti – “obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva, kao i otpočinjanje pregovora za uspostavljanje adekvatnog, održivog i preciznog poresko-pravnog statusa radnika na internetu”.

Ko su frilenseri u Srbiji?

Takozvani “slobodnjaci” u Srbiji najčešće imaju oko 30 godina, žive u većim gradovima i rade preko interneta. Nekima je “frilensing” samo dodatni izvor prihoda, ali mnogima je ovakav angažman i jedini način zarade. Uglavnom rade u oblastima novih tehnologija, pisanja, prevođenja i veb dizajna, a mesečni prihod, koji može da varira iz meseca u mesec, kreće se od 150-200, pa sve do dve hiljade evra, kako su pokazala ranija istraživanja.

Kod nas se frilenseri definišu kao osobe koje rade po projektima za određenu kompaniju, ili više njih, ali nisu zaposleni ni u jednoj. Oni nemaju standardno radno vreme, rade sa bilo kog mesta i uglavnom biraju projekte koje će da rade. Istovremeno, nemaju regulisan radno-pravni status, pa tako praktično nemaju pravo na bolovanje, jer nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, ne mogu da uzmu kredit u banci, a obim posla im zavisi od trenutnih potreba poslodavca.

“Porez mora da se plati”

Iz Ministarstva finansija su više puta su poručili da porez mora da se plati. Poruka je i da su spremni da menjaju zakone i da prilagode regulativu aktuelnom trenutku, ali da će se izmenjeni propisi primenjivati u budućnosti, dok se dospele poreske obaveze moraju izmiriti.

“To da li je neko frilenser ili ostvaruje prihod na drugi način nije pitanje, on je dužan da plati porez. Ono što se jeste desilo je to da u poslednjih nekoliko godina imate sve više takvih ljudi koji primaju prihode iz inostranstva. Po analitici Poreske uprave, taj broj je dostigao kritičnu masu i zahtevao je dodatnu kontrolu. Kako od mene kao ministra očekujete da kažem nemojte da platite porez. Vrlo je prosto – jeste platili ili ne. Ja plaćam, 2,2 miliona zaposlenih plaća, pa što vi ne biste platili”, rekao je ministar finansija Siniša Mali za Blic.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na ovu priču i rekao da ne misli da su protesti rešenje.

“Tu ima prostora da se razgovara, ali ne o tome da li da platite porez ili ne, već o tome od kada da ga platite”, rekao je Vučić.

Izvor: Blic

Foto: PETAR DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA