Author: Alma Ademovic

U Galeriji multimedijalnog centra u petak je otvorena izložba skulptura pod nazivom “Pogled” autora Miloša Šarića. Ljubitelji ove vrste umetnosti imali su priliku da vide izuzetne skulpture izrađene od metala.

Galerija multimedijalnog centra otvorila je vrata za sve ljubitelje sklulptura. Izložba pod nazivom “Pogled” prikazuje deo istraživačkog procesa u skulpturi koji autor sprovodi od 2014. godine do danas. Umetnik i vajar Miloš Šarić svoje figure radio je od starih predmeta koje su vremenom postale skoro neupotrebljive.

Početna faza kreativnog procesa bila je sakupljanje odbačenih gvozdenih (čeličnih) alatki koje su se vremenom iz seoskih domaćinstava premeštale na otpad sekundarnih sirovina. Jednostavnom ili složenom repetidijom osnovnog elementa, Miloš gradi skulptorske forme koje posmatraču uz izabrane nazive daju jasne smernice za razumevanje dela.

“Posredstvom svih tih gadžeta, tehnologija i veštačke inteligencije, sa nekom porukom da se osvrnemo na prošlosti jer skulptura od metala, od samog oruđa koje je ranije služilo za preživljavanje ljudi, čiji koren vuče iz same praistorije. Tako da pokušavam da duboku prošlost i tradicuju povežem sa današnjim društvom i da ponudim rešenje publici da se okrenemo jedni drugima. Da imamo vremena i strpljenja da saslušamo jedni druge i da budemo tu jedni za druge jer je to ono što nam danas najviše fali”, objasnio je za RTV Novi Pazar umetnik i vajar Miloš Šarić.

“Ono što je važmo je to što on kroz svoje skulpture obrađuje odgovore na mnoga pitanja. O svom poreklu, snazi uma, o onome kako promišlja, na koji način razmišlja. Šta mu znači porodica a šta emocije”, istakla je urednica izložbenog programa Amra Hodžić Jejna.

Miloš Šarić, doktor primenjenih umetnosti i dizajna, dobitnik je više nagrada za skulpturu. Izlagao je na jedanaest samostalnih i na više od sto dvadeset žiriranih kolektivnih, domaćih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik nekoliko likovnih kolonija, a neki njegovi radovi deo su javnih prostora i privatnih i javnih kolekcija. Izložba njegovih skulptura biće izložena dve nedelje u Galeriji multimedijalnog centra.

Alma Ademović

 

 

Nakon potpisa sporazuma o saradnji između Narodne biblioteke “Dositej Obradović” u Novom Pazaru i Narodne biblioteke “Mostar” iz Mostara, održana je promocija autobiografske knjige pesama “Svjedoci” autora i direktora Mostarske biblioteke Omera Mičijevića. Promocija je okupila veliki broj ljubitelja knjige.

Narodna biblioteka “Dositej Obradović” bogatija je za još jednu izvanrednu knjigu pesama. Promocija ove knjige, koja je okupila veliki broj ljubitelja književnosti, izazvala je brojne emocije. Ova zbirka pesama je u stvari ratna hronika jednog čoveka koji je preživeo rat u Mostaru.

 

“Specifičnost ove knjige jeste u tome, da je ona nastajala u ratnom periodu. Nju je pisao dječak od 16 pa do 19 godina. Kao učesnik rata i ona predstavlja svojevrsni poetski dnevnik. Sjećanja na moje najbliže koje sam izgubio u ratu. Na moje ratne drugove koji su takođe poginuli u ratu. Na neka moja promišljanja. Specifičnost je u tome da je to rukopis koji je bio zagubljen i u vremenu korone sam ga pronašao negde u starim papirima. Objavljen je bez ikakvih naknadnih intervencija”, kazao je autor knjige Omer Mičijević.

“Zbirka je veoma zanimljiva iz tog aspekta, da je upravo nastala u vreme ratnih događanja i da je ona jedan svojevrsni dokument u stihu tako reći, o onome što se događalo u periodu 1992 – ’95. godina. Inače gospodin Mičijević je učinio nešto što je veoma dragoceno, da nije dozvolio nikakvu intervenciju, nikakvo dorađivanje rukopisa iz ratnog perioda već je izvorni rukopis pustio u štampu. Na taj način je u stvari sačuvao sve one elemente izvornosti, njegovog poetskog kazivanja iz perioda ratne tragedije Bosne i Hercegovine ’92 – ’95”, kazao je profesor istorije Esad Rahić.

Ova autobiografska knjiga opisuje događaje, razmišljanja jednog, tada mladog čoveka, koji je nakon svih nedaća koje je preživeo tokom rata, ponosan na sebe. Kako i sam kaže, “Poražen je samo onaj kome je mržnja dominantna emocija, a ja sam ponosan što sam nastavio sa životom. Što sam se usavršavao, oformio porodicu i postigao brojne uspehe”. Kako je rekao, ova knjiga može biti sinopsis za neko sledeće prozno delo.

Alma Ademović

Povodom obelžavanja 21. februara – Međunarodnog dana maternjeg jezika i Dana školstva na bosanskom jeziku, predsednica Bošnjačkog nacionalnog veća uručila je plakete za izuzetan stručni doprinos u počecima realizacije nastave na bosanskom jeziku u Sandžaku. Takođe je promovisana i edicija Interpretacije iz bošnjačke književnosti “Bošnjačka proza 20. i 21. stoljeća”.

Na početku događaja, u svom obraćanju, predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća dr. Misala Pramenković je govorila o važnosti očuvanja maternjeg jezika.

“Ovo je za nas jubilarna godina i mi se onim što je postignuto ponosimo. To je ponos cele naše bošnjačke zajednice i na tome ćemo, ako Bog da i ustrajati.”

O knjizi, njenom značaju, ali i o značaju bošnjačke književnosti govorili su doc. dr. Nadija Rebronja, prof. dr. Muris Bajramović, doc. dr. Ikbal Smajlović i prof. dr. Sead Šemsović, u ulozi moderatora. Prof. dr Sead Šemsović istakao je veliki značaj ove edicije i najavio još dve knjige koje su u pripremi.

“Edicija je započeta 2019. godine i donosi intrpretaciju prvoj knjizi usmene poezije Bošnjaka, Bošnjačka poezija 20. i 21. stoljeća, Usmena proza Bošnjaka, a večeras je promocija edicije “Bošnjačka proza 20. i 21. stoljeća”. Autori večerašnje knjige su prof.dr Muris Bajramović, prof. dr Šeherzada Džafić i doc.dr Ikbal Smajlović. Ova knjiga je pre svega namenjena nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama a potom i studentima i svima onima koji su zainteresovani za bošnjačku književnost. Kako je rekao za RTV Novi Pazar prof. dr Sead Šemsović u pripremi su i knjige Starija bošnjačka književnost i Bošnjačka drama 20. i 21. stoljeća”.

“Ovaj posao je bio obiman i mi smo ga podelili na nas troje pisaca. Znate, s jedne strane, postoje neki mali pisci kojima nije ukazana značajna pažnja, a pokazali su evolutivni razvoj Bošnjačke književnosti. S druge strane imate one kanonske pisce kojima takođe morate ukazati poštovanje zbog njihove vrednosti.  Stoga je trebalo napraviti odabir svih tih pisaca i ponuditi najbolju interpretaciju, a pre svega toga dati osnovne informacije koje nisu direktno književne prirode”, kazao je jedan od autora knjige prof. dr Ikbal Smajlović.

Pored promocije knjige podeljene su i plakete za izuzetan stručni doprinos u počecima realizacije nastave na bosanskom jeziku u Sandžaku. Ove nagrade dobili su profesori Hodo Katal, Muratka Fetahović i Kemal Džemić.

“Ovde sam večeras jedan od onih prvih autora udžbenika za bosanski jezik i književnost. Za implementaciju u školama. To je povod našeg dolaska na godišnjicu tog čina koji smo ustanovili još davno i koji se danas dobro primenjuje u celom Sandžaku”, kazao je  prof. Hodo Katal.

Promociji su, pored rukovodstva Vijeća, prisustvovali i predstavnici društvenog i kulturnog života i zainteresovani građani.

Alma Admović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovogodišnji Festival stvaralaštva mladih realizovaće se u dva zasebna dela. Pre i posle ramazana. Prvi deo počinje 29. februara i trajaće do 8. marta, dok će drugi početi 15. aprila i trajaće do kraja tog meseca. Očekuje se veliki broj učesnika kako iz srednjih i osnovnih škola tako i iz predškolskih ustanova.

Festival stavralaštva mladih će ove godine početi nešto ranije u odnosu na ustaljene termine, kako bi njegova realizacija bila izbegnuta tokom meseca ramazana. Kako je dogovoreno, prvi će nastupiti učenici srednjih škola, počev od 29. februara. Čast da otvore festival pripašće učenicima Ugostiteljsko-turističke škole.

“Ove godine prvi put će se prve predstaviti srednje škole. Nakon celovečernjih programa škola u trajanju od po 90 minuta, biće održani programi finala, kada će biti proglašeni oni najbolji u svim navedenim oblastima, raspoređenih u dve kategorije – osnovnih i srednjih škola. Takođe će se predstaviti i predškolske ustanove svojim programima”, kazala je za RTV Novi Pazar urednica programa za tradiciju ,  dečiji program i amaterizam Hasna Ziljkić.

Prema rečima Ziljkićeve na ovogodišnjem festivalu stvaralaštva mladih učestvovaće 7 srednjih škola, 13 osnovnih i predškolske ustanove Mladost i Reuda.

“Naš cilj jeste, da što više učenika uzme učešće i to ostvarujemo kroz nekoliko programskih sadržaja kao što je: hor, folklore, dramska sekcija i druge kategorije.  Cilj nam je da iz tog kvantiteta izdvojimo kvalitet i to prezentujemo u program finala”, objasnila je Ziljkić.

Učesnici Festivala imaće veliki izbor programskih sadržaja koje mogu izabrati i pripremiti se na najbolji način.

“Učesnici će se nadmetati u oblastima: Voditelji, Kazivanje poezije, Drama, Beseda, Film, Skeč, Dečija kompozicija, Horsko pevanje, Solo pevanje, Folklorne igre, Ples, Likovno stvaralaštvo i »Ja imam talenat« (instrumentalno izvođenje, scenski performansi)”, istakla je Ziljkić.

Od ove godine za osnovce uvedena je još jedna kategorija „Nekad i sad“, koja će biti revijalnog karaktera, a koja pruža šansu da se u programski sadržaj Festivala uključe i članovi porodice deteta koje učestvuje tako što će izvesti zajedničku tačku. Ovu novinu organizatori pravdaju time što već postoje generacije roditelja koji su i sami nekada bili dio FSM-a i ovo je prilika da ponovo ožive te trenutke.

Prema rečima urednice programa za tradiciju,  dečiji program i amaterizam Hasne Ziljkić  i ove godine očekuje se još veći broj učesnika ali i još bolja organizacija i mnogo kvalitetnih nastupa.

Alma Ademović

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika Narodna biblioteka ”Dositej Obradović” organizovala je program na kom su učenici osnovnih škola Vuk Stefanović Karadžić i Bratstvo govorili o važnosti maternjeg jezika. Cilj je negovanje maternjeg jezika i kulture .

Učenici šestog razreda osnovnih škola Vuk Stefanović Karadžić i Bratsvo, koji pohađaju nastavu na srpskom i bosanskom jeziku govorili su o istoriji maternjeg jezika. Svako od njih odgovarao je na interesantna pitanja koja su pripremili.

“Veoma sam serćna što sam imala priliku da učestvujem na ovakvoj jednoj manifestaciji. Ja sam govorila kada je počeo prvi čas na bosanskom jeziku”, kazala je učenica 6. razreda OŠ Vuk Stwefanović Karadžić.

“Osećam veliko zadovoljstvo što sam danas imala priliku  da predstavim srpski jezik i jezičku kulturu kao i to što sam saznala mnogo stvari o bosanskom jeziku”, kazala je učenica 6. razreda OŠ “Bratsvo” Emilija Sarić.

Narodna biblioteka “Dositej Obradović” tradicionalno obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Prema rečima bibliotekarke Zuhre Mustafić ovakve aktivnosti doprinose do boljeg zbližavanja sa knjigom .

“Cilj naše zajedničke aktivnosti jeste: negovanje maternog jezika i kulture, zatim negovanje kulture čitanja, povezivanje biblioteke i škola kao i svih institucija koje se bave afirmisanjem kulture i umetnosti. Izložili smo neka izdanja na srpskom a takođe imamo i izdanja koja su prevedena na bosanskom jeziku od izdavača Grlica. Naš jedini cilj je da širimo ljubav, da negujemo maternji jezik i da volimo maternji jezik”, kazala je za RTV Novi Pazar Mustafić.

Podsetimo, Međunarodni dan maternjeg jezika proglasio je UNESKO i on se obeležava od 1999. godine svakog 21. februara. Tog dana se na prigodan način slave svi jezici sveta. Tačnije, ljubav prema maternjem jeziku ali i jezičke različitosti koje podrazumevaju i kulturne, kako bi se podstakla višejezičnost kao deo opšteg i ličnog kulturnog nasleđa.

Alma Ademović