Zapošljavanje u javnom sektoru je od 1. januara odmrznuto, ali će svaki novi radnik morati pod lupu Miistarstva finansija jer je ono sada krovna institucija koja proverava da li javna preduzeće ili državna uprava i u svojim finansijskim konstrukcijama, imaju pokriće za novozaposlene.
Tako je bar definisano novom Uredbom o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, koju je donela Vlada, a kojom je definisana procedura koja mora da se prođe pre nego što neko dobije posao koji će se plaćati iz državne kase.
Po toj proceduri, svako javno preduzeće ili nadležni državni organ uprave kome je, pored već postojećeg broja ljudi, potrebno angažovanje novih, moraće da uputi zahtev Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i resornom Ministarstvu i to najkasnije do petog u mesecu, sa detaljnim obrazloženjem.
Ukoliko ministarstvo koje pokriva njihovu delatnost, proceni opravdanost zahteva, onda ono do 10 u tekućem mesecu, prosleđuje svoj zaključak Ministarstvu finansija, koje svaki pojedinačni slučaj razmatra. Ako ono proceni da nije osnovano da se prime novi radnici, novog zapošljavanja nema.
To praktično znači da ako je Ministarstvo energetike odobrilo zapošljavanje u nekom javnom preduzeću za koje je nadležno, a Ministarstva finansija procenilo da nema finansijkog pokrića za zapošljavanje predloženog broja ljudi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, odbiće zahtev za prijem novih radnika u datoj kompaniji.
Naš izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da je ovakva odredba definisana da ne bi nakon odmrzavanja zapošljavanja došlo do prekomernog ekoji bi mogao da naruši finansijsku konstrukciju javnih preduzeća ili nekog segmenta državne uprave.
– Ministarstvo finansija je neka vrsta filtera kroz koji mora da prođe svako čiji će se rad plaćati iz javnih finasija. Ono ima kontrolnu funkciju kojom želi da se predupredi eventualno prekomerno i nepotrebno zapošljavanje koje bi moglo da dovede do dizbalansa planirane ukupne mase za plate i broja novih radnika. Drugim rečima, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, bez saglasnosti ovog ministartva, koje je u obavezi da joj taj dokument dostavi do 20 u mesecu, ne može da odobri novo radno mesto – navodi naš sagovornik.
On dodaje da ovakva procedura je uvedena zbog predostrožnosti i kontrole trošenja javnih sredstava.
– Možda na prvi pogled izgleda da ovakva procedura i dalje na ledu drži novo zapošljavanje ali to nije tačno. Ovde je samo reč o dodatnoj kontroli i sprečavanju eventualnih zloupotreba prilikom zapošljavanja, kojih je bilo u prethodnom periodu. Poučeni ranijim iskustvima kada se u obrazloženjima za davanje saglasnosti neka javna preduzeća davala i lažne podatke, ovakvom procedurom to želi da se spreči. Zato je i Uredbom predviđena i kazna od 50.000 do 150.000 dinara ukoliko se pokuša da se dostave podaci koji ne odgovaraju pravom stanju, bilo da je reč o trenutnoj popunjenosti radnih mesta po važećoj sistematizaciji ili pak predviđenoj masi za plate – kaže naš izvor.
Uredba ograničena do decembra 2023.
Inače, i novim Zakonom o budžetskom sistemu, koji će važiti do 31. decembra 2023. godine, predviđena su određena ograničenja. Tako će korisnici javnih sredstava moći da zaposle do 70 posto onih koji su napustili javno preduzeće ili neki deo državne uprave tokom prethodne godine.
To praktično znači da ako je 10 zaposlenih napustilo neku ustanovu u 2020. godini, maksimalan broj koji mogu ove da zaposle je sedam. Ta ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom.
U Vladi Srbije nam je potvrđeno da je Uredba o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, doneta i da je ona razrada Zakona o budžetskom sistemu.
Izvor: Blic
Foto: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
