Author: Alma Ademovic

NARODNA banka Srbije izašla je proteklih meseci u susret i građanima i privredi, moratorijumom na plaćanje kredita. Mogućnost da stopiraju rate tokom pet meseci iskoristilo je u proseku oko 80 odsto dužnika.

Sredinom novembra pojavio se novi zahtev, pre svega turističke privrede, za odlaganje ili zastoj u otplati zajmova, a iz resornog udruženja HORES naveli su da im je NBS poslala pismo u kome ih upućuje da se za novo odlaganje kredita obrate komercijalnim bankama.

Tako se ponovo aktuelizovalo pitanje većeg dela privrede, ali i građana, hoće li biti novog moratorijuma i mogućnosti stopiranja rata zajmova. Mediji su se zbog toga obratili NBS na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković. A, odgovor je sledeći:

– Svakako, NBS analizira efekte svih do sada preduzetih mera, kontinuirano prati situaciju u finansijskom sektoru i nastavlja da preduzima sve potrebne aktivnosti kako bi se u što većoj meri ublažili negativni efekti krize izazvane virusom, ali imajući pri tome u vidu potrebu da banke, u skladu sa sopstvenom poslovnom politikom i procenama, omoguće održivo reprogramiranje obaveza svojim klijentima – objasnili su iz centralne banke.

U prevodu, sada je na bankama da eventualne olakšice dogovore sa klijentima.

Iz centralne banke napominju da su pored moratorijuma kao obavezne olakšice, kreirali i mogućnosti za odobravanje drugih olakšica u pogledu otplate kredita i lakšeg pristupa finansiranju stanovništva.

Konkretno, reč je o mogućnosti refinansiranja ili promene datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita, kao i mogućnosti produžetka roka otplate stambenih kredita i olakšanog pristupa stambenim kreditima.

– Kada je reč o dužnicima iz sektora privrede NBS je delovala, između ostalog, i kao jedna od vodećih institucija u uspostavljanju garantne šeme za pomoć privredi kao i podrške još povoljnijem dinarskom finansiranju kroz tu šemu – kažu iz Narodne banke.

Koliko košta moratorijum?

Svi koji su prihvatili prvi i drugi moratorijum na otplatu kredita, morali su da računaju na mesečne rate veće i za hiljadu dinara u odnosu na pre marta, kada je na snagu stupila mogućnost stopiranja otplate zajmova.

Na primer, ako za stambeni kredit plaćate mesečnu ratu od 300 evra i ako vam je do kraja otplate ostalo još 10 godina, mesečni trošak vam je nakon moratorijuma veći za ukupno 750 dinara, i to po dva osnova: 300 dinara više po osnovu drugog moratorijuma i 450 dinara po onsnovu moratorijuma u aprilu, maju i junu.

Takođe, ako uz stambeni kredit imate i keš kredit od 500.000 dinara sada imate dodatni trošak od oko 500 dinara, i to: 310 dinara po osnovu prvog, tromesečnog moratorijuma i 200 dinara više po osnovu moratorijuma u avgustu i septembru.

Oni koji su izabrali zastoj u otplati imali su tri opcije za nastavak otplate nakon oktobra. Prva opcija je da redovnu kamatu linearno rasporedite na ostatak duga, a da se vremenski period kredita produži za 60 dana. Prvi moratorijum produžava otplatu za 90 dana.

Druga opcija bila je da građani plate samo kamatu, a da se za 60, odnosno 90 dana, produži kredit. Trećom opcijom je ponuđeno da se plate sve stopirane rate odjednom.

Bez novog zastoja za hotelijere

Direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije Georgi Genov rekao je da im je NBS poslala pismo u kome ih upućuje da se obrate komercijalnim bankama za novo odlaganje kredita i dodao da bi banke od toga imale koristi jer bi se otplaćivala kamata, a odložila bi se otplata glavnice zajma.

– Tako bi banke imale uvećanu zaradu, a hotelima bi se omogućilo da prežive jer sada nemaju gotovo nikakvih prihoda – istakao je Genov.

Zahtev za odlaganje ili zastoj u otplati (moratorijum) jedan je od nekoliko koje je sredinom novembra tražila turistička privreda, uz smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hranu sa 20 na deset odsto, odlaganje ili otpis poreza i doprinosa na zarade i pojednostavljivanje procedure prijave sezonskih radnika.

 

 

Izvor: Blic.rs

Foto: I.Marinković