Potražnja za litijumom konstantno raste širom sveta, pogotovo otkako se proizvođači automobila sve više orijentišu na električna vozila koja napajaju upravo litijum-jonske baterije. Tako i Kalifornija želi da njena Imperial Valley postane “Litijumska dolina”, i to je za njih, prema informacijama koje su juče i zvanično objavljene, “novo zlato”.
Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugali i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i “srpska nafta”, jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi.
U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i “zlatom 21. veka”, pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji, a mnogi i metalom čija je eksploatacija jako komplikovana.
Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. “Blumberg” je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.
Jadarit na 20 lokacija u Srbiji
Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.
Stručnjaci navode da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.
Prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.
Iz vlade je u više navrata izjavljivano da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma. Napomenjano je i da je ekstrahovanje litijuma komplikovano, a doneta je i odluka da se litijum ne izvozi slobodno.
Oči uprte u jednu kompaniju
Upravo u tom pravcu se kreću i očekivanja meštana Loznice i okoline. Naime, meštani se nadaju da bi uz eksploataciju i preradu rude u njihovom kraju mogli da se izgrade i proizvodni pogoni, a to bi značilo i nova radna mesta.
Iz Nemanjine 11 početkom ove godine pominjali su kompaniju ‘Rio Tinto’, s pričom da je namera da se ovde preseli njihov razvojni centar koji je trenutno u Australiji, kao i da u Srbiji budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja.
Drugi korak bi bio lociranje trećeg važnog partnera u celoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija baterije ili električne automobile.
Mineral na dubini do 720 metara
Vlada Srbije u martu je uredbom utvrdila Prostorni plan područja za eksploataciju i preradu minerala jadarit – “Jadar”. Ovaj dokument je planski osnov za razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene “Jadar”.
Područje prostornog plana je 293,9 kvadratnih kilometara na teritoriji Loznice i Krupnja, a samo ležište jadarita locirano je u dolini reke na poljoprivrednom zemljištu. Mineral je na dubini od 100 do 720 metara.
Prema ovom dokumentu, zona rudarskih aktivnosti prostiraće se na 854,8 hektara, zona proizvodno-industrijskih aktivnosti biće na površini od 646,5 hektara, dok će za deponovanje industrijskog otpada, izgradnju pristupnih saobraćajnica i prateće infrastrukture biti korišćena zona od 358,5 hektara.
Izvor i foto: Blic
