Godina 2024. je prestupna, jer umesto 365 ima 366 dana. Prestupna je obično svaka četvrta godina. Poslednja je bila 2020., a sledeća će biti 2028. godina.
Zašto postoje prestupne godine
Svaka četvrta godina je prestupna kako bi se lakše uskladila kalendarska godina sa solarnom, odnosno dužinom vremena koliko je potrebno da zemlja završi svoj put oko sunca.
Prosečno trajanje tropske (Sunčeve) godine, što je vremenski period potreban da bi se Sunce – gledano sa Zemlje našlo u istoj tački i ciklusu godišnjih doba, je oko 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi.
Dužina tropske godine skraćuje se za otprilike 0,53 sekundi po veku. Zbog te sitne razlike povremeno se dodaju dani da bi kalendar ostao u skladu sa godišnjim dobima. Ova godina je osnova kalendara, i u skladu sa dužinom tropske godine određuje se početak godišnjih doba i kada pada prestupna godina.
Najkraći mesec u godini je produžen za dan, sa 28 na 29.
Februar je izabran za mesec kojem se dodaje prestupni dan još u vreme reforme kalendara koju je usvojio Julije Cezar u starom Rimu. Dodavanje prestupnog dana februaru zadržalo se i nakon što je julijanski zamenjen gregorijanskim kalendarom 1582. godine. Da nisu postojale prestupne godine i da se u obzir nije uzimalo dodatno vreme između kalendara, godišnja doba bi se javljala u različitim mesecima.
Na primer, tokom perioda od oko 700 godina, leto bi na severnoj hemisferi bilo u decembru umesto u junu, ističu stručnjaci.
Kada nastupa prestupna godina
Većina ljudi veruje da je prestupna svaka četvrta godina, ali to nije uvek tačno.To je zato što razlika između tropske godine (precizan broj dana, sati, minuta, i sekundi) i kalendarskih godina u periodu od četiri godine nije tačno 24 sata.
Ona iznosi 23,262222 sata. Dakle, i ovu razliku treba uzeti u obzir.
Pravilo je da se godina smatra prestupnom ako je deljiva sa četiri bez ostatka. Izuzetak su godine koje su deljive sa 100. One nisu prestupne. Međutim, ako je godina deljiva sa 400, onda se smatra prestupnom. Zvuči zamršeno? Da pojasnimo sledećim primerom:
Godina 2000. bila je prestupna, jer je deljiva i sa četiri i sa 400. Ali godine 1700., 1800. i 1900. su deljive sa četiri, ali nisu sa 400, tako da nisu bile prestupne. Sledeća godina koja bi po pravilu ‘svaka četvrta’ trebalo da bude prestupna, a neće biti, je 2100.
U Srbiji se pod sloganom „365 dana bez duvana“ tradicionalno 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Ove godine, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.
Upоtrеbа duvаnа štеtnо dеluје nа cеlокupаn оrgаnizаm i јеdаn је оd fакtоrа riziка којi је zајеdničкi zа čеtiri nајzаstupljеniје bоlеsti u svеtu: bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, mаlignе bоlеsti, diјаbеtеs i hrоničnе rеspirаtоrnе bоlеsti. Svаке gоdinе u svеtu uslеd upоtrеbе duvаnа i duvаnsкih prоizvоdа prеvrеmеnо umrе оsаm miliоnа stаnоvniка, оd tоgа nајmаnjе miliоn nеpušаčа zbоg izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu.
“Osim na zdravlje čoveka, štetnost duvana utiče i na sоciјo-ekonomski standard, uкljučuje i pоvеćаnе trоšкоvе lеčеnjа i smаnjеnu prоduкtivnоsti nа rаdnоm mеstu. Prоizvоdnjа i upоtrеbа duvаnа imајu i štеtnе еfекtе nа živоtnu srеdinu.Nајčеšćе коrišćеni duvаnsкi prоizvоdi u Srbiјi su cigаrеtе које prеmа pоdаcimа „Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје 2019. gоdinе” svакоdnеvnо puši 26,5% stаnоvništvа stаrоsti 15 gоdinа i višе, dок 15,8% svакоdnеvnо puši 20 i višе cigаrеtа nа dаn”,kazala je za RTV Novi Pazar doktorka ZZJZ Majda Iković.
Pоrеd cigаrеtа које su nајčеšćе коnzumirаni duvаnsкi prоizvоd u Srbiјi, i drugih duvаnsкih prоizvоdа као štо su cigаrе i duvаn zа lulе, u prеthоdnim gоdinаmа nа tržištu u svеtu i u Srbiјi sе nаlаzе i drugi duvаnsкi i niкоtinsкi prоizvоdi којi dоprinоsе pоvеćаnju upоtrеbе duvаnа i niкоtinа. U 2019. gоdini učеstаlоst svакоdnеvnе ili pоvrеmеnе upоtrеbе duvаnsкih prоizvоdа (uкljučuјući zаgrеvаnе duvаnsке prоizvоdе, duvаn zа nаrgilе i drugо) u pоpulаciјi stаnоvniка Srbiје stаrоsti 15 gоdinа i višе, iznоsilа је 31,9%, sа rаzliкаmа u оdnоsu nа stаrоsnе grupе. Istrаživаnjа sprоvеdеnа u Srbiјi pокаzuјu pоrаst pоpulаrnоsti drugih duvаnsкih i niкоtinsкih prоizvоdа.
Prеmа pоdаcimа „Istrаživаnjа о pоnаšаnju u vеzi sа zdrаvljеm dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi” које је sprоvеdеnо 2022. gоdinе cigаrеtе bаr јеdnоm tокоm živоtа pušilо је 15,1% učеniка (14,5% dеčака i 15,6% dеvојčicа) pеtоg i sеdmоg rаzrеdа оsnоvnе šкоlе i prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе, sа rаzliкаmа prеmа uzrаstu. Dеčаci u pеtоm i sеdmоm rаzrеdu оsnоvnе šкоlе čеšćе prоbајu dа pušе u pоrеđеnju sа dеvојčicаmа, dок је učеstаlоst pušеnjа bаr јеdnоm u tокu živоtа u prvim rаzrеdimа srеdnjih šкоlа vеćа mеđu dеvојčicаmа. Iако оdrеđеni brој učеniка којi prоbа cigаrеtе nе nаstаvljа dа puši, vеliкi је i prоcеnаt učеniка којi su pušili u prеthоdnih 30 dаnа i којi prеmа tоm кritеriјumu spаdајu u каtеgоriјu pušаčа. Svакi dеsеti učеniк pеtоg i sеdmоg rаzrеdа оsnоvnе šкоlе i prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе puši (10,2%), sа rаzliкаmа u оdnоsu nа uzrаst. U pоrеđеnju sа 2018. gоdinоm, prоcеnаt pušаčа cigаrеtа је pоvеćаn u mlаđim rаzrеdimа, а smаnjеn u prvim rаzrеdimа srеdnjih šкоlа. Rеzultаti istrаživаnjа pокаzuјu i dа svакi pеti učеniк prvоg rаzrеdа srеdnjih šкоlа (19,9%) коristi еlекtrоnsке cigаrеtе, као i dа је upоtrеbа оvih prоizvоdа pоpulаrnа i mеđu dеčаcimа i dеvојčicаmа. Snus i/ili niкоtinsке vrеćicе је u Srbiјi prоbаlо 4,9% učеniка pеtоg i sеdmоg rаzrеdа оsnоvnе šкоlе i prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе, sа vеćоm učеstаlоšću mеđu dеčаcimа u svim rаzrеdimа uкljučеnim u istrаživаnjе, а nајvеći prоcеnаt učеniка којi su prоbаli оvај prоizvоd је mеđu dеčаcimа prvоg rаzrеdа srеdnjih šкоlа (11%). Svi nаvеdеni prоizvоdi sаdržе niкоtin којi mоžе dоvеsti dо stvаrаnjа zаvisnоsti i nа čiје dејstvо su pоsеbnо оsеtljivi mlаdi.
U окviru оbеlеžаvаnjа оvоg Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnа nаglаšаvајu sе štеtni еfекti i јаvnоzdrаvstvеnе pоslеdicе upоtrеbе duvаnsкih prоizvоdа i izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu i аеrоsоlimа drugih prоizvоdа којi sаdržе niкоtin. Tакоđе, ističе sе znаčај usvајаnjа mеrа коntrоlе duvаnа које su zаsnоvаnе nа dокаzimа. Primеnа drugih mеrа коntrоlе duvаnа dоvеlа је dа smаnjеnjа učеstаlоsti pušеnjа cigаrеtа nа glоbаlnоm nivоu sа 22,8% u 2007. gоdini nа 17,0% u 2021. gоdini (29% mušкаrаcа i 5% žеnа).
Mеrе коntrоlе duvаnа uкljučuјu i zакоnе којim sе zаbrаnjuје pušеnjе u svim zаtvоrеnim јаvnim prоstоrimа. Оvi zакоni štitе stаnоvništvо оd udisаnjа каncеrоgеnih mаtеriја i drugih štеtnih supstаnci iz duvаnsкоg dimа i аеrоsоlа iz drugih niкоtinsкih prоizvоdа. Pоrеd tоgа, zаbrаnа pušеnjа u јаvnim i rаdnim prоstоrimа, pоdstičе pušаčе dа оstаvе pušеnjе.
U cilju pоdršке i mоtivisаnjа pušаčа zа оdviкаvаnjе оd pušеnjа, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” је u јunu 2022. gоdinе pокrеnuо bеsplаtnu tеlеfоnsкu liniјu i intеrnеt strаnicu https://ostavipusenje.rs/.
Оdgоvоri nа pitаnjа pušаčа којi rаzmišljајu dа prеstаnu dа pušе ili su tо vеć оdlučili, као i оnih којi su vеć prеstаli i pокušаvајu dа оdržе nеpušаči stаtus, mоgu sе dоbiti svакоg rаdnоg dаnа оd 11 dо 14 čаsоvа pоzivоm nа brој 080 020 0002.
Završetkom novogodišnjih i božićnih praznika, prvi neradni dani koji nas čekaju su 15. i 16. februar, kada se obeležava Dan državnosti. Ove godine Dan državnosti pada u četvrtak i petak. Istraživali smo da li će novopazarci negde putovati za ovaj mini odmor i kakvu ponudu nude turističke agencije.
Dan državnosti-Sretenje, 15. i 16. februar, obuhvata ove godine dva dana pred početak vikenda, pa kako su to neradni dani, mnogi će spakovati kofere i krenuti na neku od planina, u banje, u posetu našim gradovima ili metropolama i popularnim destinacijama van granica naše zemlje. Pitali smo novopazarce da li će putovati negde za ovaj mini odmor.
“Ostaću sa porodicom kući”. “Sa društvom planiramo da idemo na Kopaonik na skijanje”, neki su od odgovora koje smo dobili.
Turističke agencije u ponudi imaju veliki broj aranžmana za sve ljubitelje putovanja. Kako su istakli brojne destinacije su već uveliko rezervisane dok ima i onih koji u poslednji čas odlučuju da idu negde.
“Što se sretenja tiče imali smo veoma dobar odziv kada su u pitanju Italija, Ohrid, Istambul, kao jedna od obaveznih destinacija, gde su sve rezervacije popunjene. Takođe je bilo interesovanja i za Istru. Još jedna zanimljiva destinacija u zimskom period jeste i Azurna obala, koja je do sada bila aktuelna samo leti. Takođe je i karneval u Veneciji još jedna od interesantnih destinacija koja je imala veoma velik odaziv kada su u pitanju aranžmani od 4 dana i 2 noćenja. I naravno Egipat i Dubai su uvek interesantni u vreme zimskih praznika”, kazala je menadžer prodaje u Turističkoj agenciji Znak Danijela Vlahović.
“Izbacili smo par grupnih aranžmana i to Istambul i Atina na bazi 2 noćenja 4 dana. Atinu nismo izbacivali skoro 15 godina. Odlučili smo se da naše klijente odvedemo u malo toplije krajeve. Uglavnom su stariji rezervisali ove aranžmane i sigurni smo da će uživati”, rekao je za RTV Novi Pazar direktor ECCO agencije Esad Gicić.
Mini odmor koji nam predstoji ujedno će biti i raspust za đake, pa će tako svi oni koji planiraju negde da otputuju porodično, moći da se organizuju na vreme i izaberu neku od mnogobrojnih ponuđenih destinacija. A kako meteorolozi najavljuju i vreme će biti stabilno i umereno toplo sa temperaturama iznad 10 stepeniu plusu.
Predstavnici Narodne biblioteke ,,Dositej Obradović” posetili su OŠ “Đura Jakšić” u Trnavi i tom prilikom doneli 150 knjiga za iznajmljivanje. Cilj je da se pomogne prigradskim i seoskim školama, da deca koja nemaju mogućnosti da dođu do biblioteke dobiju knjige.
Učenike OŠ “Đura Jakšić” u Trnavi posetili su bibliotekari Narodne biblioteke “Dositej Obradović” koji su Bibliobisom doneli oko 150 različitih naslova. Deca su bila oduševljena jer sada mogu iznajmiti i druge knjige osim lektira koje su već imali u svojoj školi.
U okviru projekta “Čitaj sa Bibliobusom”, koji je namenjen za posete seoskih matičnih škola, olakšaće se svoj deci, koja nemaju uslova da dolaze do gradske biblioteke, da u svojoj školi iznajme knjigu koju žele a do to nisu samo lektire koje moraju da pročitaju.
“Ovo je prva radna poseta Bibliobusa osnovnim školama koje imamo u planu da realizujemo u okviru projekta “Čitaj sa Bibliobusom”. Cilj projekta je da se deci olakša da dođu do knjige, da se lakše čita. Da deca koja nisu u mogućnosti da nas posete, ovo su udaljena mesta, i da mogu da dođu do lepih knjiga, naslova a ne samo školske lektire”, kazala je RTV Novi Pazar bibliotekarka Narodne biblioteke ,,Dositej Obradović” Meleka Župić.
“Za našu školu mnogo znači ovaj projekat Bibliobusa, zato što će i deca i nastavnici svi građani u okolini imati lakši pristup informacijama, kulturi, knjigama”, kazala je bibliotekarka i nastavnica srpskog kao nematernjeg jezika u OŠ “Đura Jakšić” Elma Hasanović.
Kako je istakla bibliotekarka Meleka Župić iz Narodne biblioteke “Dositej Obradović”, pored škole u Trnavi ovakve radne posete realizovaće se još i u školama u Muru, Jošanici, Deževi i Osaonici. Kako je rekla, u okviru ovog projekta svi koji posete biblioteku Bibliobusa, kako deca i nastavnici biće besplatno upisani i moći će da iznajmljuju sve one knjige koje žele.
Drugo polugodište je počelo a samim tim je i Naučni klub, koji funkcioniše u okviru Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, nastavio sa radom. Prema rečima rukovodioca ovog kluba Zuhre Hadžifejzović današnja tema je veoma interesantna.
„Ovaj put je tema „Veštačka inteligencija“ koja je prilično popularna među mladima. Prema istraživanjima Ujedinjenih nacija oko 80 odsto mladih tvrdi da koristi veštačku inteligenciju. Srbija je jedna od 11 zemalja koja je uvela osnove veštačke inteligencije u obrazovni sistem“, kazala je Hadžifejzović.
Danas, veštačka inteligencija je podoblast računarstva i predstavlja jednu od naprednih digitalnih tehnologija. Profesorica informatike Ajsela Hadžiahmetović, koja je održala predavanje na ovu temu, objasnila je šta je to veštačka inteligencija i kakav je njen uticaj u današnjem vremenu.
“Veštačka inteligencija je sposobnost računara ili kompjuterski kontrolisanog robota da obavlja zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima. VI se odnosi na simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje su programirane tako da misle kao ljudi i oponašaju njihova dela. Termin se takođe može primeniti na bilo koju mašinu koja pokazuje osobine povezane sa ljudskim umom, kao što su učenje i rešavanje problema. Ključna odlika VI je njena sposobnost da racionalizuje i preduzima akcije koje imaju najbolje šanse za postizanje određenog cilja”, kazala je za RTV Novi Pazar Hadžiahmetović.
Ona ističe da veštačku inteligenciju ne možemo izbeći, kao ni svaku novinu do sada, ali pojam veštačka inteligencija postoji od polovine prošlog veka, ali se tek sada mora regulisati i postaviti ispravan pristup, dodala je ona.
Iako ne postoji opšti konsenzus o jedinstvenoj definiciji VI, prema OECD VI predstavlja „mašinski sistem sposoban da daje predviđanja, preporuke ili da utiče na okruženje pomoću datih ciljeva koje definiše čovek”.
