Author: Alma Ademovic

Do kraja novembra jednokratna novčana pomoć penzionerima najverovatnije neće biti isplaćena jer još uvek nije doneta odluka o visini takozvanog “bonusa” kao i i načinu na koji bi ovaj novac trebalo da se nađe na računima blizu 1,7 miliona najstarijih sugrađana, saznaje “Blic”.

Drugim rečima traži se model za realizaciju namere države da se i ove godine pomogne najstarijima. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je najavio da sa premijerkom i ministrom finansija razmatra mogućnost “da još nekog iznenadimo, naše penzionere, malim poklonom”.

Predsednik doduše nije naveo kada bi najstariji građani mogli da očekuju to iznenađenje, ali je istakao da Srbija nema problem sa likvidnošću i najavio povećanje zarada za zdravstvene radnike i zaposlene u javnom sektoru, kao i moguća dodatna izdvajanja za najstarije.

Kako “Blic Biznis” saznaje upravo to je deo koji bi trebalo da se sagleda od strane Ministarstvu finansija i Ministarstva rada.

U toku su analize kolika bi trebalo da bude visina izosa te jednokratne pomoći ali načina isplate odnosno da li će biti ići uz penzioni ček ili će pak novc leći posebno. U svakom slučaju, ni ove godine se neće odustati od prakse koja je uvedena još 2016. godine i verovatno će do Nove godine penzioneri primiti svoj poklon – navode naši sagovornici iz Nemanjine 11.

Prethodnih godina penzioneri su dobijali jednokratnu pomoć uglavnom pred novogodišnje praznike. Recimo, 2019. godine je isplata jednokratne pomoći od 5.000 dinara počela 4. novembra, a tom prilikom je za ukupno 1,7 miliona penzionera iz budžeta izdvojeno 85 miliona evra.

Tokom 2016. i 2017. godine jednokratna podrška penzionerima isplaćena je takođe uoči novogodišnjih praznika i tada je svaki penzioner dobio po 5.000 dinara. Novčanu pomoć od 3.000 dinara najstariji su dobili i u decembru 2018. a te godine Vlada je povećala i penzije u rasponu od pet do 22,5 odsto.

Penzioneri su dobili povećanje penzija i u prošloj i u ovoj godini, a najavljeno je povećanje i od 5,9 posto za 2021. i to po takozvanoj švajcarskoj formuli. Posle povećanja po toj formuli, prosečna penzija će sa sadašnjih 27.769 dinara biti povećana na 29.407 dinara, odnosno za 1.638 dinara.

Praktično, od 2021. će penzioneri sa najmanjim primanjima koja su 10.000 dinara, imati uvećanje za oko 600 dinara više, dok će oni sa najvećim primanjima (iznad 100.000) imati povišicu od najmanje 6.300 dinara.

Penzije će u 2021. rasti po dogovorenom modelu – švajcarskoj formuli, koja podrazumeva usklađivanje primanja najstarijih građana sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, a iz Vlade Srbije je od 2022. godine najavljen novi model koji bi omogućio još veći rast. Cilj je da prosečna penzija 2025. dostigne nivo od 400 evra.

Od januara i povećanje plata

Plate će od 1. januara zdravstvenim radnicima biti povećane za 5 odsto, a svim ostalima u javnom sektoru za 3,5 odsto. Od 1. aprila svima sledi dodatno povećanje do pet procenata, a zdravstveni radnici su već dobili i jednokratnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara.

Izvor: Blic

Foto: RADE PRELIĆ / TANJUG

REPUBLIKA Srbija danas se uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti, nakon sedam godina pauze, radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto.

Nakon prezentacije ostvarenih makroekonomskih rezultata Republike Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara.

Ostvarena je tražnja od preko šest milijardi dolara od strane više od dve stotine respektabilnih, pre svega američkih i britanskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije. Sve to pokazuje veliko poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije u oblasti ekonomije i javnih finansija – rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Nove desetogodišnje obveznice su emitovane u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara po prinosu od 2,35 odsto, kuponskoj stopi od 2,125 procenata i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije, od 1,066 odsto. Ostvarena stopa je sedam puta niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine, što je ujedno i bio cilj nove emisije. Obveznice će biti listirane na Londonskoj berzi

– Iskoristili smo povoljne uslove, najbolje u ovoj godini, kako bismo još jednom izašli na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenili mnogo jeftinijim. Takođe, ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, bolja čak i od emisije obveznica iz juna i novembra 2019. godine u vremenu značajno stabilnijih tržišnih uslova – rekao je ministar finansija Siniša Mali

On je dodao da se sredstvima nove emisije otplaćuje 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine.

Na ovaj način Srbija je uspela da veći deo obveznica prevremeno otplati još ove godine, uštedi na otplati kamata sledeće godine i tako smanji ukupne potrebe za finansiranjem u 2021. godini, kako bismo što snažniji i spremniji dočekali narednu godinu – istakao je Mali.

Ministar je rekao i da je, vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi.

Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra.

To znači da je Ministarstvo finansija iskoristilo  priliku povoljnog odnosa kursa evra i dolara u ovom trenutku kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i eurskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postiglo najpovoljniju cenu zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa – objasnio je ministar. Na ovaj način ostvarene su dodatne uštede od oko 11,6 milijardi dinara.

Kako je rekao, na ovaj način, Republika Srbija prvi put uvodi novu praksu hedžinga, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association). Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju – EMBI Index, čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi – zaključio je ministar finansija.

Prevremenom otplatom dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u, ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60%, dok su istovremeno iskorišćeni povoljni uslovi na tržištu, da se obezbede dodatna sredstva za servisiranje duga i u narednoj godini.

Izvor: Novosti

Foto: Tanjug